Православно Спортско Друштво Света Србија, Београд, Србија

Православно Спортско Друштво

Посета манастиру ХиландаруУ посети и молитвеном ходочашћу Светом манастиру Хиландару и икони Пресвете Богородице Тројеручице, од 20 до 23 новембра био је члан ПСД ”Света Србија” господин Димитрије Стикић. Поштујући типик, богослужбени поредак и правила која је 1200 године у ”Хиландарском типику” прописао оснивач и први Архиепископ српски Свети Сава, по којем живи братство манастира, господин Стикић је присуствовао свим богослужењима, а након њих је посетио ризницу и библиотеку.

Такође је обишао и цркву Светог Василија Великог задужбину Светог Стефана Дечанског који се налази на обали мора два километра удаљену од Хиландара.

За време боравка у Светој Царској Лаври Немањића, господин Стикић је упознао братство манастира са радом и активностима ПСД ”Света Србија” и замолио за молитвено заступништво и благослов за будући рад друштва.

Кратак историјат манастира Хиландара

Манастир Хиландар, који се у старијим списима спомиње и под именом Хилендар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (гр. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора.Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1200. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Фотографије:

одштампај чланак пошаљи чланак на email адресу

Наша FaceBook страница

Наше Twitter објаве