Православно Спортско Друштво Света Србија, Београд, Србија

Православно Спортско Друштво

markooФудбалер Марко Јовановић се после четири године вратио у ФК ”Партизан” где наставља своју професионалну каријеру. У међувремену, он је играо за фудбалске клубове Висла и Вождовац, а током боравка у Пољској преживео је праву животну драму. Наиме, он се разболео, а првобитна дијагноза звучала је ужасно. Срећом, детаљне анализе показале су да није реч о тако тешкој болести како се у први мах чинило. Марко се вратио фудбалу, а сада и свом Партизану.

Он је проти Ненаду Андрићу послао писмо којим жели да обелодани како му је Свети Нектарије помогао:

Зовем се Марко Јовановић и овим путем желим да испуним завет који сам дао Светом Нектарију - да објавим чудо којим ме је Светац исцелио и помогао ми да не пијем веома опасне лекове, који би ми угрозили каријеру јер сам професионални фудбалер ... 2014. године лекари су ми установили једну аутоимуну болест која се зове “sarkoidoza”, која је Богу хвала била у најблажем облику. Међутим, пошто сам имао и један излив воде око срца посумњали су да ми је та болест прешла и на срце те сам морао да радим још додатних испитивања. У року од седам дана рађена су ми два веома озбиљна теста која су требала да утврде да ли је та болест обухватила и срце, јер ако се испостави да јесте морао бих да пијем много јаке кортикостероиде који, би довели у питање наставак моје професионалне каријере, уствари тешко би се вратио фудбалу. Одрадио сам први преглед и после неколико дана клупски лекар ме је позвао и рекао ми да су уочене неке промене у мом срцу и да ћу вероватно морати да узимам те таблете. Иако ми је рекао да то још није дефинитвно, јер докторка која је водила рачуна о мени није хтела ништа да ми каже поводом тога, он ми је у поверењу то рекао и замолио ме да не причам никоме, пошто доктори хоће да ураде и тај други преглед да би били сигурни. Пао сам у очајање. Знајући за Светог Нектарија, за кога ми је рекао један близак пријатељ и за чуда која је чинио и даље чини, иако сам му се неко време молио и посећивао манастир Раковицу где се налазе његове мошти, значи од самог почетка мог сазнања за здравствени проблем, чим сам добио ту вест од мог клупског доктора отишао сам у агенцију и резервисао авионску карту за следећи дан и одмах отишао за Атину, па после бродом на Егину у манастир Светог Нектарије да се поклоним његовим моштима и гробу и да му се помолим. Тамо сам остао два дана, једно вече сам преспавао у манастиру, молио се Светитељу, и осетио невероватан мир, смирење, испуњеност. Након тога сам отишао до Београда на два дана да видим породицу и после тога се вратио у Пољску у којој сам тада живео да урадим тај други тест, који се зове “pet skener”. Одмах након теста сам се вратио у Србију, и након доста времена не јављања и не добијања никаквих информација од доктора одлучио сам да га позовем. Питао сам га шта се дешава, зашто ми се не јавља, и шта је било са другим тестом, а он ми је изненађеним гласом рекао да је то просто чудно, и да је други тест био добар и није показао никакве промене. Та клиника која је водила рачуна о мени се консултовала са једном еминентном шајцарском клиником, која је потврдила да су резултати у реду. Био сам пресрећан и захвалан Богу, Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Морам да напоменем да сам се дуго, преко тог болног места, помазивао уљем Светог Нектарија. Целог живота славићу Бога и благодарићу Светом Нектарију који је увек у мојим мислима, и коме се увек молим.

Фотографије

одштампај чланак пошаљи чланак на email адресу

Наша FaceBook страница

Наше Twitter објаве