Православно Спортско Друштво Света Србија, Београд, Србија

Православно Спортско Друштво

novobrdonasДа континуирани рад ПСУСС-ПСД ”Света Србија” из године у годину даје све боље резултате на самом терену, говори нам и стварање услова за отварање још једне спортске филијале на Косову и Метохији. Сходно томе да Света Србија од самог оснивања посебну пажњу посвећује свом раду у јужној српској покрајини, након покретања и постављања на ноге филијале у енклави Пасјане, наставље даље освајање Косовског Поморавља оснивајући у енклави Ново Брдо своје ново спортско чвориште. Захваљујући подршци локалне самоуправе и свештенства парохије Новобрдске, на челу са протонамесником Стевом Митрићем, удруженим снагама Света Србија покреће свој рад у који ће укључити око 120 деце која живе на територији ове општине. Оно што посебно радује све људе у ПСУСС, јесте чињеница да свој рад у колевци српства настављју тамо где је некад био привредни, културни и духовни центар Србије.

Сва деца окупљена су саборно на празник Светог Василија Великог – Српске нове године, на Светој Литрургији у храму новобрдском посвећеном Пресветој Богородици.

Након Свете Литургије, под крупним новогодишњим пахуљама порта Богородичне новобрдске цркве се испунила радошћу, осмесима и песмом присутне деце, што је разгалило срца свих присутних и истопило јутарњи планински мраз који је кренуо да их штипа за образе. Свој деци су подељени новогодишњи пакетићи који су дар њихових вршњака чланова Свете Србије из Београда, затим Светосавског звонца и студентске хуманитарне организације ”Осмех на дар”. Пре саме поделе пакетића, прота Стева је свечано објавио свој присутној деци и њиховим родитељима почетак рада Свете Србије у Новом Брду, а Димитрије Стикић, председник ПСУСС им је рекао да ће Удружење радити на томе, да кроз спорт и духовност, окупља децу из Косовског Поморавља не само у Новом Брду, већ да ће на том месту доводити њихове вршњаке из централног дела наше државе као и да ће им они ићи у посете и дружити се са њима у Београду и другим градовима широм Србије.

Ново Брдо – пет пута веће од Лондона

Ново Брдо је постало првих година владе краља Милутина (1282–1321), као средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве реке, левих притока Биначке Мораве. Новим Брдом називао се и предео око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Ново Брдо лежи на усамљеној главици Велике Планине на висини од 1.124 m. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 m. Са свих страна града Новог Брда, осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).

Данас је то српска општина која се налази у Косовском-Поморавском округу у АП Косово и Метохија. Њено административно седиште се налази у сеоском насељу Бостане, које се развило из подграђа истименог горе поменутог утврђења чији се остаци уздижу над њиме.

Подграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве реке, која се онда звала Тополница. Ново Брдо је била варош развијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Новог Брда. Трговачке везе Новог Брда прелазиле су границе Балкана, особито на западу, преко Јадрана, до у Италије и даље, а због огромног рудног богатства било је једно од најчувенијих места онога доба (Новобрдско-копаоничко рударско подручје). Постало је и једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeu-berghe), а по њима се звало и Сашко Место.

Као привредни центар наше државе пре него што ће пасти у 350 година дуго ропство под Османлијама, Ново Брдо је било привредни покретач који је помагао развој и других српских градова и саме српске државе, те је деспотима по речима путописца Бертрандона де ла Брокијера који је 1433. године пролазио кроз Србију, доносио преко 200.000 дуката прихода годишње. Према тим подацима, из новордских рудника се није могло вадити мање од седам тона, а заједно са Сребреницом и Рудником, Србија је производила годишње 15 тона сребра. Ова и оваква производња спасила је италијанску економију и угасила тамошњу монетарну кризу почетком 15. века. У периоду деспота Стефана Лазаревића и његовог наследника Ђура Бранковића задовољавали смо 20% европских рудних потреба. Услед турске опасности, тадашњи липљански митрополити су често боравили у Новом Брду као најбезбеднијем месту на подручју Липљанске епархије. Управо по граду Новом Брду, ова епархија је понекад називана и Новобрдском.

На свом врхунцу као град широке аутономије у оквиру деспотовине носио је епитет ”град сребрни и уистину златни” и био је пет пута већи од тадашњег Лондона.

Фотографије

одштампај чланак пошаљи чланак на email адресу

Наша FaceBook страница

Наше Twitter објаве