Записи са Косовског Поморавља

Протекли викенд провео сам са братијом из Православног спортског друштва Света Србија у косовско – метохијском селу Пасјане. Ово знаменито место Косовског Поморавља налази се у реону Горње Мораве на друму између Прешева и Гњилана. У свим правцима око села простире се велики земљишни атар површине 1500 хектара. Богат је плодним земљиштем и уредно оивичен прелепим засадима. Мештани се баве земљорадњом негујући плодове својих ораница. У првом разговору сазнајемо да целокупано пространство које се пружа пред нашим очима припада нашим сународницима, иако су недалеко од Пасјана већински албанска места. Тада размишљам о вековној борби житеља и њихових предака да сачувају своју земљу и веру упркос честим најездама и великим притисцима турака и арнаута кроз бурну историју овог места. Излазимо из аутобуса у центру села и тада добијамо велики аплауз који у нама изазива помешана осећања. Чиме смо заслужили аплауз? Јел због тога што смо дошли да обиђемо свој народ и своју земљу? То је један од оних тренутака кад не знаш да ли да се радујеш или да заплачеш.

Пошто смо се српски традиционално послужили хлебом, сољу и ракијом дочекани смо у школској фискултурној сали где је одржана трибина Свете Србије. Трибину је водио председник ПСД Света Србија наш прослављени кошаркаш Дејан Томашевић чија је појава узроковала одушевљење дечице.

Када смо ушли у салу, била је у току блага расправа Пасјанаца. Сви они су желели да приме на конак по једно од деце коју смо довели из Београда. Пошто због ограниченог броја места у аутобусу нисмо повели довољно деце која би попунила капацитете домаћина, неки Пасјанци су морали да се помире са чињеницом да те вечери у свом дому неће примити госта. И то им је тешко пало. Неће бити у прилици да свом госту понуде вечеру и чисту постељу. Тада осећам као да сам се вратио у прошлост и схватам да се налазим у селу о каквом сам слушао од бабе и деде још као дете. Српско село са почетка прошлог века било је карактеристично по многочланим породицама и гостопримним домаћинима. Постајем свестан да се то и такво село у потпуности одржало само у српском Јерусалиму, само на најсветијем делу наше земље – на Косову и Метохији.

У разговору са домаћинима лако се уочава њихова самосвест и храброст. Дубоко су свесни своје животне мисије очувања српства на овим просторима. Један двадесетшестогодишњи брат, који је већ постао отац дивне породице нам дословце говори: „Мој деда је висећи на скели градио мостове по Немачкој да би купио и проширио ово имање које ја сада поседујем. Па јел треба да га продам да би се возикао аутом по Београду? Не, нећу га продати! Док живим, чуваћу га!“

У недељу смо сви заједно поранили на Свету Литургију. Црква Св. Преображења Господњег подигнута је трудом мештана 1861. године и током турске владавине више пута је рушена, паљена и обнављана. Током Свете службе сва деца у цркви певала су тропаре и изговарала молитве уз зачуђујуће зрело држање. Није било дечијег врпољења и дошапавања читавих сат и по времена. То нам говори о њиховој упућености о животу цркве у којем сваке недеље активно учествују.

Драги Пасјанци, са радошћу Вас очекујемо у Београду, на мајском сабору Свете Србије!

Немања Луковић
тренер кошаркашке секције
ПСД “Света Србија”

Фотографије

{gallery}/phocagallery/2016/kim-besede{/gallery}