Дечји осмеси разнежили монахе фрушкогорских манастира

raznezili2У суботу 11. марта 2017. године, деца ПСУСС-ПСД ”Света Србија” посетила су Српску Свету гору. Обилазак је почео посетом Новом Хопову, једном од најприступачнијих манастира, који се налази у близини Ирига, свега стотинак метара од магистралног пута Рума – Нови Сад. Он је заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима.

Долазак раздрагане деце је у потпуности разнежило монахе Новог Хопова који су их са великом срдачношћу и радошћу сачекали. Један од монаха је децу увео у манастирску цркву Светог Николе и укратко им испричао историјат ове светиње. Посебно је истакао архитектонску вредност цркве која представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима, а да први писани помен манастира датира из 1451. године. У ширем објашњењу историјских прилика у којима је манастир опстао до данашњих дана споменуо је да је црква подигнута 1575/1576 године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној св. Стефану, озидан је у периоду од 1751/1758 године. Говорећи о заслужним задужбинарима ове светиње, међу ктиторима набројао је двојицу: Лацка и Марка Јовшића из Горњег (Српског) Ковина (место на острву Чепелу у Мађарској) јер њих на првом месту спомиње и ктиторски натпис на надвратнку западног портала.

Деца су након кратког часа историје целивала иконе и мошти Светог Теодора Тирона које манастир чува вековима.

Након тога пут је водио даље ка манастиру Крушедолу и Сремским Карловцима. У Крушедолу, задужбини Бранковића, деца су имала прилике да од монаха гостопримца, сазнају историјат овог преко 500 година поносног бастиона православља. Манастир је вековима одолевао и најтежим искушењима, али никада није престајао да буде духовно и саборно средиште Срба северно од Саве и Дунава. Његов значај за Србе у Подунављу, како су хроничари оценили, био је ништа мањи него значај Студенице за средњовековну Србију. Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим (Деспот Ђорђе Бранковић) 1516, и Ангелина (Бранковић) 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.

После боравка у цркви и молитвеног сећања и паљења свећа за своје најмилије, деца су се мало одморила под сводовима манастирксог конака. Убрзо се морало даље ка Карловцима где су их жељно ишчекивали на трпези љубави у Богословији ”Свети Арсенија Сремац.”

На путу ка Сремским Карловцима пролазећи кроз сремачка села, деца су набасала и на једну занимљивост. Наиме, крај самог друма, а пре изласка на магитрални правац Инђија –Нови Сад, налази се мали зоолошки врт са домаћим животињама. Љубазношћу домаћина, деца су могла мало времена да проведу у игри и мажењу: јарића, козића и малих понија.

По доласку у Сремске Карловце, деца су обишла манастир Ваведења Пресвете Богородице који се налази у непосредној близини Богословије. Ту су могли да молитвено походе и целивају део моштију Светог Нектарија Егинског, великог молитвеника у чутотворца који је живео на грчком острву Егина.

Због сатнице према којој у Богословији ручак почиње у 12:30 ч., деца су похитала од оближњег манастира ка звуку богословског звона које је упућивало позив за трпезу љубави. У јединственом амбијенту богословске трпезарије, деца спортисти Свете Србије су заједно са свим ђацима Богословије ”Свети Арсеније Сремац”, ручали прочитавши пре јела Молитву Господњу: ”Оче наш”.

Потом је на кошаркашким, фудбалским и одбојкашким теренима Сремских Карловаца почео спортски дан Свете Србије.

У повратку кући деци су подељени поклон пакетићи са слаткишима које је специјално за ову прилику спремило Светосавско звонце.

Житије Светог Нектарија Егинског
(грч. Αγιος Νεκταριος Αιγινης), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστασιος Κεφαλας)

Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији у сиромашној породици. Био је пето од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. 1866. године прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, гдје је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини. 1886. године је рукоположен у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. 1889. године, изабран је за митрополита Пентаполског. 1892. године Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894-1908. водио је теолошку школу у Атини.

Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински. Упокојио се у Атини, 8. новембра 1920. године. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије. Над његовом моштима се дешавају чуда – исцељења, о чему постоје бројна сведочанства људи и дан данас.

Фотографије

{gallery}/phocagallery/2017/raznezili{/gallery}

Подели ово:

Слични постови