Записи са Сабрања

”Истина једна и вечна, али путеви њеног сазнања су разноврсни и различити.”

На позив нашег драгог ПСУСС-ПСД ”Света Србија”, да им дођемо у посету и да присуствујемо и учествујемо у програму њихове годишње манифестације ”Спортско Сабрање Свете Србије”, одазвали смо се са великом радошћу, ми из Кошаркашког клуба ”Славија” из Подгорице и чланови КУД ”Свети Јован Владимир” из Бара. На то дивно путовање пошли смо заједно иако се пре тога деца из Подгорице уопште нису познавала са децом из Бара.

Путовање је почело у петак увече 26-ог маја. Аутобус је кренуо из Бара око десет сати увече, а у Подгорици је био око једанаест и петнаест. Нико од присутних сем мене и Љубице која води групу из Бара, није могао ни да претпостави и замисли колико ће ово путовање бити дивно.

Са бзиром да смо увече кренули, на путу ка Београду, прва пауза је прављена на Златибору. Деца су се толико брзо повезала да уопште нису спавали до пет сати ујутру.

Толико радости у самом старту је било очигледно. Генерално само две особе у аутобусу су ту ноћ спавале. Ујутру стижемо чак и раније него што смо очекивали. Долазимо у Београд, локација Видиковац. Излазимо из аутобуса и испред нас се налази предиван хотел ”Панорама”. Стидљивим кораком улазимо. Тренери, играчи, кудовци и заузимамо позиције на дивној тераси са које се пружа предиван поглед на панораму Београда који видиш као на длану.

Уз речи добродошлице сачекује нас у име домаћина Свете Србије, њен репрезентативац у футсалу Стефан Адамовић Адам. Он нам је од тог момента па до краја нашег боравка и домаћин и водич, једноставно човек који се бринуо да нам ништа не зафали и да будемо добро угошћени.

На рецепцији нас је чекао симпатичан човек, који кроз осмех али врло професионално обавља свој посао и смешта кошаркашку екипу у хотел. Преостали део екипе је био смештен по породицама, заправо и ту су организатори из Свете Србије одиграли велику улогу, обезбедивши нам смештај у својим домовима.

Чим смо се сместили, наш домаћин и водич Адам, са пуно пажње и разумевања нас је тог 27-ог маја око 12 сати повео на нашу прву дестинацију, стадион светског и европског првака Црвене звезде: Маракану. Многи из групе која је ишла су били навијачи ФК ”Партизана”, па кад су ушли у музеј, требало им је видети лице. У тим моментима сигурно им је у мислима било и питање да ле ће посетити и стадион такође трофејног клуба за који они имају веће симпатије, Партизана. Малтене читајући им мисли, Адам је саопштио да је у програм обиласка уврштен и стадион Партизана, али после Спортског Сабрања. Задржавамо се на Маракани око сат времена. Настављамо наше путовање даље до Храма Светог Саве на Врачару. Улазимо у Храм. У куполи Храма неколико голубова лете са једног места на друго. Диван призор….. Сва деца целивају икону. Тога дана смо имали и срећу да смо могли ући и у крипту Храма посвећену Светом Цару Лазару. Невероватан призор. Сва крипта тако савршено урађена и позлаћена. Деца из КУД-а ”Свети Јован Владимир” наилазе на истоимену фреску и певају тропар, док момци из КК ”Славија” разгледају. После посете настављамо пут у нашу дивну Кнез Михајлову улицу, затим Калемегдан, па Зоолошки врт….. и први дан нашег боравка је завршен.

Долази и недеља 28. мај, Спортско Сабрање на Ади Циганлији….шта рећи….. тај дан, јединствен, испуњен, светла тачка, радост, осмех, милост….све у једном дану.

Све је почело молитвено … Светом Литургијом. После Литургије, на огромном простору око нас изшараног спортским теренима за преко 30 спортова и спортских станица почињу турнири и прикази вештина, док упоредо са тим одвија се и програм на великој концертној бини са културно-музичко-уметничким програмом разних извођача од фолклора до етно и поп музике. Око нас је све врвило од деце која су се развила у стрелце опседајући њима у том тренутку најзанимљивије спортске станице.

Тога дана наши момци из КК ”Славија”, су учествовала на кошаркашком турниру на ком су освојили друго место и поносно су понели пехар вицешампиона кући. Деца из КУД-а ”Свети Јован Владимир”, имали су директно учешће у самом културно-уметничком програму на бини.

Целог дана је било веома динамично и деца су се смењивала са једног терена на други, разни садржаји су одвлачили пажњу … хиљаде малишана, која су својим учешћем испунили ово четврто по реду Сабрање Свете Србије.

Свануо је и понедељак 29-ти мај, дан који је почео одласком на стадион Партизана где су момци имали прилике да виде пехаре и медаље које су Партизановци освојили. Човек који нас је водио кроз авантуру звана Партизан, извео нас је директно на травњак фудбалског терена. Момци су били пресрећни, свратили смо и до њихове продавнице и ту су добили на поклон кошаркашку лопту, наравно црно-белу. Осмеси су били присутни. Путовање даље настављамо одласком у манастир Раковицу, где је наш блаженопочивши Патијарх Павле сахрањен. Сви су у миру и пажњи прилазили његовом гробу. Посетили смо и манастирску цркву и обишли прелепу порту.

Следећа дестинација Авала и Авалски торањ. Боже, цео свет на длану.

У размишљању шта би било добро на путу ка кући даље посетити, сматрали смо да је манастир Жича дивно место. У предивном манастиру гледали смо филм. По завршетку посете настављамо пут кроз Рашку и свраћамо у Нови Пазар где деца вечерају. Задржавамо се сат времена и наше путовање се полако приближава крају. Када смо завршили са вечером, крећемо за Подгорицу и већ се види да деца желе да путовање још траје. У току дана су постављали разна питања која су се претежно вртела око суштински истог: ”Да ли ћемо ићи и следеће године на Спортско Сабрање Свете Србије ?” Деца су се толико добро дружила да су се већ повезали и планирају Подгоричани да иду код Барана на Литију.

Требало је видети ту ноћ сва лица у аутобусу. Толико љубави и среће је обитавало на њима када је у Подгорици кренула екипа КК ”Славија” да излази из аутобуса. Просто, деца су феноменална. Барани су наставили свој пут. Љубица, груповођа КУД-а ”Свети Јован Владимир” се јавила да су деца стигла и да им је пут од Подгорице до Бара дивно прошао.

Још једном хвала Светој Србији на свему .. што нас је окупила, прихватила и показала на делу хришћанску љубав и пожртвованост.

До следећег виђања и дружења остајте ми збогом….

Марија Миликић, Подгорицa