ДРУГИ О НАМА

Новине Српске Патријаршије: ”Православље” у најновијем броју о Светој Србији
Интервју генералног секретара Владимира Радовића, поводом јубилеја – пет година Свете Србије
(текст преносимо у целости)

Ко доброту сеје, љубав жање
Владимир Радовић о организацији „Света Србија“ – вредном промотеру спорта и православља међу децом и младима

Душа без тела не постоји, баш као што нема тела без душе. Веза између здравог тела и духа одавно је позната у европској култури и једнако поштована у православним заједницама. Бити активан на оба поља представља прави изазов за многе, посебно у убрзаној свакодневици века у коме живимо, са једнако истим родитељским тежњама као и пре хиљаде година – васпитати бољег човека од нас самих и створити му бољу заједницу него што је ова наша данас. Спорт, баш као и Црква, тој изградњи доприноси.
Млада организација под називом „Света Србија“ прави је бисер међу бројним спортским друштвима у Србији. Континуирано, из године у годину, вредно и истрајно негује поменуте вредности и подстиче значај духовног и телесног образовања међу децом и младима, промовишући на тај начин стил живота друштва, породице и појединца.
Спортски резултат као крајњи циљ бављења спортом, предмет је интересовања најшире јавности. Путем спортских активности, „Света Србија“ приближава православље деци и младима, окупља их у природи поштујући њену лепоту, а све са циљем здравог и правилног развоја младих личности, међу којима можда расту и будући спортисти шампиони. О раду ПСД „Света Србија“ у години када обележава пет година од деловања, разговарамо са Владимиром Радовићем, генералним секретаром.

Спортско друштво „Света Србија“ постоји већ четири године. Протекле 2017. организовали сте импозантан број активности у различитим спортовима. Које догађаје издвајате од осталих једнако значајних?
– Са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, од оснивања Православно спортско друштво „Света Србија“ тежи да оствари погодне услове за одрастање наше драге деце. Великим бројем манифестација Друштво се поставља као матица, која око себе сабира најлепше од света и сабира у једну кошницу. Поносни смо на претходна четири Спортска сабрања „Свете Србије“, која су достигла број од 100 хиљада посетилаца, и тиме је овај догађај постао манифестација од посебног значаја за Град Београд. Дан проведен у природи на Светој Литургији, затим и спортска такмичења уз пратећи културно-уметнички програм, сада већ у континуитету сабирају велики број деце и родитеља у нашој организацији. Са радошћу се сећам и, као одговор на питање, издвајам прославу 1.000 година у славу и част Светог Јована Владимира у Бару 2016. године. Имали смо част да са благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, осмислимо тродневни програм за све житеље Црне Горе. Посебно се истиче утакмица екипа Монтевидео и ФК Морнар, где је око 2.000 хиљаде посетилаца уживало у фудбалским бравурама обе екипе, са циљем да се сакупе средства за завршетак велелепног Храма Светог Јована Владимира. Највећи број људи, око 10 хиљада, сабрао се око литије у славу и част Светог Јована Владимира, где остаје лепо сећање на то како после петосатног хода, у сумраку са свећама у рукама, народ у великом броју улази у храм и враћа се у место одакле је духовно рођен. По узору на литију у Бару, оно што остаје неизбрисиво у памћењу деце је дечија литија под слоганом „Деца су лице Београда“, која се одржала на Спасовдан 2017. године. Око 1.000 најврлинскије деце, по избору својих директора и вероучитеља, узели су учешћа у овој литији. Београд је тога дана уистину био Богородичин град, дечија радост је испунила београдске улице, пароле у рукама деце су говориле више од свега: „Бог нас је створио људима и тражи од нас да то будемо“, „Ко доброту сеје, љубав жање“… Овом Литијом потврђене су речи Светог Деспота Стефана: „Отуда, дакле, дошав, нађох најкрасније место, од давнина превелики град Белиград, и по случају разрушен и запустео. Саградих га и предадох пресветој Богоматери, и слободе његовим житељима.“

Приближите читаоцима Православља шта то издваја, примера ради, ваше фудбалско такмичење од осталих. Како постижете везу са православљем и вредностима вере наше?
– Наши спортски догађаји нису такмичења. Наиме, на сваком турниру деци се не броје голови, кошеви и поени. Стимулише се развој моторичких способности; игра игре ради. Покушавамо да код најмлађих развијемо разумевање да се преко пута њега налази дете – Божије створење, и да своју жељу да постигне успех не сме градити на његовој повреди, тј. на његовој несрећи. Овакав приступ подстиче развој игре са што мање физичких дуела. Идеја је да дете са што мање додира дође до гола и оствари свој циљ. Ово су принципи рада и образовања младих у најбољим светским школама спорта. После прве генерације малишана који су учили по овом моделу, резултати су изузетни. Деца су освојила велики број медаља на турнирима устаљеног режима такмичења, тако да им је наш поменути приступ рада само допринео. Сваки наш тренинг почиње и завршава се молитвом. Дете развијa осећање да његово срце треба да постане извор премудрости. Временом се изродила идеја да деца којима се омакне нека непристојна реч на тренингу, за домаћи треба да „савладају“ неку историјску личност и да већ на наредном тренингу покажу знање о истој. Деца временом добијају својеврсну дисциплину и уздржање, иако је у почетку тешко. Ипак, после четири године дете понуђене моделе усваја као своје сопствене.

Један од циљева „Свете Србије“ је препознавање и неговање талената код младих, и испољавање њихових личности и дарова у спорту и вери. У спорту је, осим талента, неопходан и вредан рад у циљу постизања резултата. Да ли су у организацију укључени и стручни тренери?
– Пронаћи дете, изабрати га међу хиљадама, истаћи му карактер, пружити му сазнање које очекује, сакрити му мане, а подстицати дарове и таленте које носи – највећи је проналазак у 21. веку. Детиња душа је најсигурнија тамо где су љубав, радост и игра једини начин постојања.
На овом путу „Света Србија“ притекла је јединственом избору тренера. Тренери „Свете Србије“, којима овим путем желим да искажем захвалност, преузели су водеће место у нашем Друштву, решени су да промене децу, да утичу на њихове родитеље, да дају пример истинске пожртвованости и да у сваком трену покажу да им је и те како стало до судбине сваког детета, не препуштајући је времену него узимајући огромног удела у њеном стварању. Тренери нашег Друштва су наставници физичке културе, међу њима има бивших репрезентативаца, али и наставника верске наставе који такође имају диплому Факултета за физичку културу. Са нама су и признати стручњаци који су своје знање усавршавали у Аустралији, Шпанији, Лондону.

Интервју

{gallery}/phocagallery/2018/drugi{/gallery}