Косово и Метохија у времену данашњем живи и негује изворне врлине Свете Србије

У празничним данима Госпојине, руководство ПСУСС (Православног спортског удружења Свњти Срб и ја”) на челу са председником г. Димитријем Стикићем и генералним секретаром г. Владимиром Радовићем били су у тродневној посети Космету. Посета је отпочела у дивном амбијенту места Бостане у Новом Брду, у дому свештеничке породице Митрић где се сваки путник намерник сусретне са љубављу и огромним гостопримством дивне протинице Соње и то оним гостопримством које се кроз векове баштинило у Великој Хочи, Ораховцу и Призрену. Сваком госту се тада чини да кроз пажњу коју добије и љубав пружену, да је у ствари, упознао Космет кроз векове. На такав су пријем и утисак гости из Београда дошли и доживели га. Осећај непоновљив, да видиш да се неко радује твом присутву и да жели да ти учини част што си ту и што постојиш.

Породица Митрић живи у месту Ново Брдо, имају дивну Цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице. Дивно су уредили парохијски дом, такође размишљајући о будућности у припреми је и конак за све надолазеће генерације и поклонике. Тако да ће ускоро свако имати могућност да дође и посети ово Свето место којим су столовали митрополити новобрдски.

Према томе, нема оправдања, свима се даје у аманет да посете Космет и Ново Брдо када год су то у могућности.

У поподневним часовима представници Свете Србије посетили су место Пасјане, где се налази секретаријат ПСУСС за Косово и Метохију. Боравили су у дивном дому Цветковића, браће Јована, Петра и Мирослава.

Одржан је веома конструктиван састанак у коме су носиоци ове секције представили са којим изазовима су се сусрели у претходном периоду. Тренер Мирослав је изнео ретроспективу рада са децом на терену и са планираним активностима у школској 2020/2021. години. На крају свог излагања изнео је низ изванредних предлога за будући успех, рад и развој секције. Утврђујући госте из Београда речима љубави и изванредне подршке, завршио је излагање речима:”Док смо ми овде Света Србија има да постоји до краја века !!!”

Треба споменути да мештани места Пасјане спадају у најхрабрије на Косову и Метохији, Стога, ове речи брата Мирослава погађају право у срце Димитрија и Владимира, а поготово када каже да му сваког дана долазе шиптари док обрађује имање са понудом најскупље цене да прода, а он им одговара:”Мој деда је ово зарадио у Немачкој радећи поштено на мостовима и другим грађевинским објектима и тако куповао метар по метар у Пасјану…. , а шта ја треба да урадим да ово све продам и одем у Београд и да купим стан и добар ауто и шта ћу онда, ко сам ја ако то урадим…. затим он пита шиптара: “Колико кошта твоја њива да је ја купим?!

Ове речи Србина Мирослава јаче но каква’ тврђава, потврдиле су да на само 300 километара од Београда, иако у својеврсном гету он са породицом брани Свете Границе Косова и Метохије.

Село које има своју светитељку Свету Босиљку

Током овог надасве богоугодног разговора, сазнало се много лепих ствари о догађајима у месту Пасјане. Из благочестиве породице Цветковић, један од браће, Петар, имао је благослов да као једини од цивила међ’ свештенством присуствује вађењу моштију Свете Босиљке, која се по предању налазила унутар једног стуба између две целивајуће иконе сеоске цркве. Поред свих потешкоћа током сече зида, благодарећи Петру и после једне безизлазне ситуације ипак је Света Босиљка дала благослов да је пронађу. Ово чудесно сведочење Петрово остаће дубоко урезано у памћењу свих који су ово чули. Оно што се потврдило јесте да је благодат светиње умногоме оплеменила живот брата Петра и позитивно утицала на његов духовни развој, том се утиску нико није могао отети. Он тако благословен и радостан, пренео је љубав и мир у срца свих присутних. Такође, један од браће Цветковић, донедавно богослов и вероучитељ у Пасјану, Јован, постао је свештеник у месту Осојане близу Пећке Патријаршије.

Делегација Свете Србије из Пасјана одлази са новим усхићењем и сазнањем да је породица Цветковић духовно и породично порасла, а као таква је потврдила да се и данас може ходити ка небу истине нашег Светог Цара Лазара.

Славни граде на Бистрици

Други дан боравка, почиње Светом Литургијом у цркви Пресвете Богородице у Бостану. Небеска Литургија је почела уз дивно појање Димитрија и ћеркице проте Стеве, Милијане.

Ипак, посебан утисак оставља малени Новак брат Милијанин, који чтецира и помаже оцу у олтару светиње новобрдске. Он поштујући типик показује иако мален, завидно знање литургијског поретка: пали кадионицу, припрема свећу, поставља налоњ за читање Светог Јеванђеља, а највише воли да звони.

Протиница Соња, тихо сече нафору и ненаметљиво се моли у прикрајку.

Ту је је Ђорђе официр, Таша његова супруга, па Срђан са супругом, новокрштена беба са родитељима. Догађај за целу годину који се не заборавља, украшен песмом певнице.

После Свете Литургије, време је да се крене у Призрен. На путу ка цaраскоме Призрену, пролазе се места дивна и узвишена…. путници пролазећи те крајолике бивају запљуснити осећајем лепоте и узвишености свете српске земље.

У Призрену, путнике дочекује свештеник Јован Радић, професор Призренске богословије. (Од оснивања Свете Србије био је њен фудбалер, лидер и узданица, данас на страшном месту стоји и постоји.)

Радостан догађај, драго лице и посебан човек. Увео је госте и показао Цркву Светог Ђорђа, затим их упутио у богословију Св. Кирила и Методија.

Посебан осећај седети у Призрену ту се осећа дух свих наших предака. Мешају се културе и историје, писма и веровања.

Одлази се у Архангеле и дочекује поклонике једно умилно лице брата Добривоја.

Он полако приповеда историју Душанове престонице и задужбине где му се и гроб налазио … Манастирска Црква је најгоре страдала 1610. године када је Синан Паша велики део камена разградивши зидине светиње, преселио у Призрен и уградио у џамију. Но да је сведочанство занимљиво, та џамија је једина која на тим камењима има уклесано на стотине крстова, јер су неимари Цара Душана, сваки исклесан камен украсили и закрстили Крсним ликом. Тако остаје сведочанство непознато целом свету, да је та џамија Синан-пашина, џамија са крстовима. Кад је дошло до ослобађања од Турака, Срби нису дозволи да се та џамија руши, већ да остане сећање на овај догађај који Србе поставља у народе за вечност.

Претрпео је овај манастир један највећи губитак у задњим ратним дешавањима, изгубила је сабрата Харитона, новопредстављеног светитеља наших дана . Он је по свему судећи изгубио живот само зато што је неколико дана пре свога страдања, сахранио два брата Србина, који су убијени од стране немачких војника, након Куманова 1999. године. Над њиховим телима албанци су играли шоту два дана. Монах Харитон то није могао да гледа и само је дошао манастирским колима и покупио их. Одмазда за ово дело било је његово киднаповање и одсецање главе од стране плаћених војника(муџахедина).

Наша Света Црква прогласила је монаха Харитона за светитеља и прибројала га диптиху светих новомученика.

Манастир Светих Архангела данас има дивни Душанов конак, који је настао као плод и љубав братије на челу са неустрашивим духовним горостасом оцем Михаилом. Обе Цркве су процесу обнове, док су конак и манастирска гостопримница у потпуности обновљене.

Зато све људе позивамо да дођу и посете ово Свето Место у коме најсилнији Цар Српски утврди своје Царство.

После дивног дочека и гостопримства гости се враћају за престони град Београд, који утврди Свети Деспот Стефан преко Новог Брда, као некад баш како се ишло. Помешана осећања поноса и наде да ипак није све изгубљено, а у исто време радост и умилење што су ходили Светом Србијом и то оном где су сада наоружани још јачим осећањем одговорности и одважности спремни бране њену светињу васпитавајући у истини нараштаје који долазе.