Новак Ђоковић – биографија

Извор: www.biografija.org; Блиц спорт; Taњуг; www.spc.rs

Новак је најбољи српски тенисер свих времена и један од најбољих тенисера света свих времена. Његови надимци су Ноле и Џокер. Рођен је 22. маја 1987. године у Београду. Ноле је најстарији син мајке Дијане и оца Срђана, а има и два млађа брата, Марка и Ђорђа, који се такође баве тенисом. У срећном је браку са дугогодишњом девојком Јеленом, девојачки Ристић, са којом има сина Стефана и ћеркицу Тару. 

Ноле је са четири године први пут узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику где је проводио распусте јер су његови родитељи тамо имали пицерију. Тренер му је била Јелена Генчић која је препознала његов таленат. Узор му је био тенисер Пит Сампрас захваљујући коме је у седмој години живота одлучио чиме жели да се бави. Када га је видео са Вимблдонским пехаром у рукама, знао је ће урадити све да постане тениски број 1. Са дванаест година је похађао минхенску тениску академију коју је држао југословенски репрезентативац Никола Пилић.

2001. године Новак је био првак Европе као појединац, у пару и у екипи. Са репрезентацијом је дошао до финала Дејвис купа за јуниоре, али је изгубио свој меч. Наредне године се нашао на 40. месту најбољих јуниора света.

У јуну 2003. године се изборио за свој први АТП поен тако што је освојио фјучерс турнир на терену ТК Црвена Звезда као члан ТК Партизан. Исте године је дошао до још два финала фјучерса.

2004. године је освојио три фјучерса у: Солноку, Будимпешти и Београду и три челинџера у: Санрему, Ахену и Будимпешти. За Дејвис куп репрезентацију је забележио две победе против Летонаца.

2005. године је почео да игра на АТП турнирима. Наступио је на Отвореном првенству Аустралије на ком је изгубио од Марата Сафина који је те године освојио титулу.

2006. годину је започео полуфиналом турнира у Хопман купу који је играо са Аном Ивановић. После четврфинала на Ролан Гаросу и осмине финала на Вимблдону, постао је 40. тенисер света. Прва АТП титула коју је освојио је Отворено првенство Холандије, а друга је у Мецу. Након тога је био 20. тенисер на АТП листи.

Иако је учествовао на бројним турнирима, највећи успех је било четврфинале у Мадриду у ком га је победио Фернандо Гонзалес. Ове године је почео да се такмичи са Роџером Федерером, Рафаелом Надалом и Ендијем Маријем који ће постати његови љути ривали, али и велики пријатељи. Роџеру је у Монте Карлу узео сет, Надалу је на Ролан Гаросу предао меч, а Ендија је, после преокрета, победио у Мадриду. На крају године је био 16.

2007. године је освојио турнире у Аделајду и Мајамију, био је финалиста у Индијан Велсу и стигао је до осмине финала на Аустралија Опену. Захваљујући овим резултатима, нашао се међу 10 најбољих тенисера на свету. На Мастерсима у Риму и Хамбургу је дошао до четврфинала, а освојио је Отворено првенство Ешторила.

Одиграо је прво полуфинале гренд слема, тј. Ролан Гароса, у ком је изгубио од каснијег победника Рафаела Надала. На Вимблдону је предао меч Надалу због проблема са стопалом и леђима. Освојио је титулу Роџерс купа тако што је за три дана поразио три најбоље пласирана тенисера на свету (Родика, Надала и Федерера). Новаково прво гренд слем финале је било Отворено првенство Америке у ком га је Федерер поразио. Један од противника му је био Радек Штепанек против кога је играо пет сати. У Бечу је освојио титулу победивши Станисласа Вавринку. Србији је омогућио да се пласира у Светску групу Дејвис купа тако што је победио у оба меча против Аустралије. Успеси које је забележио су га довели на треће место на АТП листи.

Новине „Спорт“ су га прогласиле за спортисту године у Србији, а према Асоцијацији тениских професионалаца, Новак је највише напредовао у 2007. години.

2008. године је у Хопман купу са Јеленом Јанковић стигао до финала, али су изгубили од представника САД-а, Серене Вилијамс и Мардија Фиша. У јануару је освојио први гренд слем трофеј у каријери, Аустралиан Опен, победивши Цонгу у финалу. У Светској групи Дејвис купа репрезентација је изгубила против Русије, а Новак није могао да пружи адекватан отпор јер је имао стомачни вирус. На турнирима у Марсељу, Дубаију и Мајамију се није прославио, али је победио у Индиан Велсу. На шљаци је имао солидан учинак, освојио је Рим, али је у Монте Карлу, Хамбургу и Ролан Гаросу дошао до полуфинала. Рано је испао са турнира у Вимблдону, а у Синсинатију и Роџерс купу га је поразио Енди Мареј.

На Олимпијским играма је био постављен за трећег носиоца и освојио је бронзану медаљу за своју земљу. Такмичио се и у конкуренцији парова са Ненадом Зимоњићем, али су испали у другом колу. На Ју-Ес опену је, током меча у четвртом колу, затражио два тајм-аута након чега је победио Томија Робреда. То је изазвало негодовање код Ендија Родика који је иронично прокоментарисао: „А шта му је сад? Леђа, кук? Грчеви, птичји грип, САРС?“ Новак му је на његовом омиљеном терену задао тежак пораз доказавши да је у стању да игра и против публике која му није била наклоњена. Када се повукао из тениса, Родик је признао да је у свлачионици физички насрнуо на ривала, али да је одустао јер је Новаков тренер био јачи од њега и његовог тренера заједно. Испао је у полуфиналу од Федерера.

Уследиле су елиминације са Отвореног првенства Тајланда, Мастерса у Мадриду и у Паризу. Освојио је Мастерс куп у Шангају и на крају године је поново био трећи.

Био је специјални гост на избору за Песму Евровизије на ком је са Жељком Јоксимовићем отпевао песму о Београду.

2009. годину је почео турнирима у Бризбејну и Сиднеју на којима се није прославио, али послужили су му као припрема за Аустралиан Опен. Ту је бранио титулу, али је због здравствених проблема предао меч Ендију Родику. Освојио је турнир серије 500 у Дубаију, а у Марсељу је стигао до полуфинала и изгубио од Цонге за чију игру тада није имао адекватан одговор. У Дејвис купу репрезентација се сусрела са Шпанијом, али Нолета су поразили Ферер и Надал. У Индиан Велсу није одбранио титулу, а у Мајамију му ни победа над Федерером није помогла јер је у финалу изгубио од Мареја. На шљаци, у Монте Карлу и Риму, је доживео поразе од Надала због којих је, након 81 узастопне недеље проведене на трећем месту, пао на четврто. На отвореном првенству Србије у родном Београду је освојио другу титулу у сезони. У Мадриду је одиграо један од историјских мечева против Надала у коме је прокоцкао три меч лопте. На терену су се борили 4 сата и 2 минута што спада у временски најдужи меч који је одигран у појединачној конкуренцији у три сета у Опен ери. На Ролан Гаросу је дошао до трећег кола, у Халеу до финала, а на Вимблдону до четвртфинала. У оквиру „Ју-Ес опен серије“, на турниру у Монтреалу, се такмичио са осморицом најбоље пласираних тенисера на свету. Изгубио је од Родика у четвртфиналу. У Синсинатију је дошао до финала победивши Надала, али није био бољи од Федерера. Он га је поново зауставио у полуфиналу Ју-Ес опена.

Након финала у Пекингу и полуфинала Мастерса у Шангају, Новак се вратио на треће место. Забележио је победу над Федерером у Базелу и Надалом у Паризу и освојио је ове турнире. Ноле је трећу годину за редом завршио на тећој позицији. Од 97 мечева које је одиграо, забележио је 78 победа.

2010. године Новак се загревао на егзибиционом турниру у Кујонгу у ком га је поразио Фернандо Вердаско. У четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије је, због стомачних проблема, изгубио од Цонге. Ипак, забележио је најбољи пласман у дотадашњој каријери и постао је други играч света. У Ротердаму га је победио Михаил Јужни, али Новак му се реванширао у Дубаију где је по први пут у каријери одбранио титулу. Није се прославио у Индиан Велсу и Мајамију, а у Монте Карлу и Риму је изгубио од Фернанда Вердаска. Због алергије није учествовао на Отвореном првенству Србије где је бранио титулу, као ни у Мадриду, због чега се Надал поново вратио на другу позицију. Доживео је неочекиван пораз у четвртфиналу Ролан Гароса од 22. носиоца.

Први пут је учествовао у Лондону где је у појединачној конкуренцији дошао до четвртфинала, док је са Израелцем Јонатаном Ерлихом освојио прву титулу у конкуренцији парова. На Вимблдону је дошао до полуфинала. Репрезентацији је донео два поена у борби против САД-а. Уследила је борба против Хрватске за пласман у полуфинале Дејвис купа. Новак је у Сплиту победио Марина Чилића и Ивана Љубичића. Убрзо су победили Чешку и нашли су се у финалу овог престижног турнира. У београдској Арени су се борили против Француске и, упркос заостатку од 1:2, победили су са 3:2. Новак, Виктор, Јанко, Ненад и тренер Обрадовић су Србији донели прву салатару, а то су прославили тако што су се сви ошишали на ћелаво. У полуфиналу Торонта га је победио Федерер, а са Надалом је учествовао у конкуренцији парова, али су већ у првом колу поражени. У Синсинатију је дошао до четвртфинала, али на путу ка титули му се испречио Енди Родик. На Ју-Ес опену је у полуфиналу поразио Федерера и поново постао други играч света, али је изгубио од Надала. У оквиру азијске турнеје, Новак је одбранио титулу у Пекингу, у Шангају је дошао до полуфинала, а у Базелу до финала оба пута изгубивши од Федерера. У Паризу је испао у трећем колу, а четврту годину за редом се пласирао на завршни турнит АТП-а где је дошао до полуфинала.

Новаков скор за ову годину је био одличан и од 79 одиграних мечева, забележио је 61 победу. Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најуспешнијег мушког спортисту, а добио је и златну значку као српски спортиста године.

2011. година се сматра почетком Новакове доминације у којој је оборио многе светске рекорде. Освојио је три гренд слем турнира: Аустралиан Опен, Ју-Ес опен и Вимблдон који је прославио тако што је појео траву са Централног терена. Уследила су пет Мастерс турнира: Индиан Велс, Мајами, Мадрид, Рим и Канада, затим Отворено првенство Србије и АТП Дубаи. До Ролан Гароса је остварио 41 победу и, после победе над Надалом у финалу Вимблдона, постао је први тенисер света. Освојио је највећи број Мастерс титула у једној сезони и за само 18 недеља и 6 дана се квалификовао на Завршни мастерс.

До Ролан Гароса је два пута победио Федерера, а Надала је савладао у четири финала. Најзначајнији турнир на шљаци му је остао недостижан јер га је Федерер победио у полуфиналу. До другог пораза у сезони је дошло на Мастерсу у Синсинатију јер је предао меч Ендију Марију. На Ју-Ес опену је савладао Федерера и Надала, али пошто је умор учинио своје, у Базелу, Паризу и на Завршном турниру није остварио запаженије резултате.

Постао је почасни грађанин Звечана и национални амбасадор УНИЦЕФ-а. У Републици Српској су штампане поштанске маркице са Нолетовим ликом. Б92 је о најбољем српском и светском тенисеру снимио документарни филм под називом „Несаломиви“.

2012. годину је почео маратонским победама против Марија коју је остварио за 4 сата и 50 минута и против Надала до које је дошао за 5 сати и 53 минута. Одбранио је титулу у Мајамију, али је у Индиан Велсу и Дубаију испао у полуфиналу. На шљаци је доживео три пораза у финалу од Надала, и то у Монте Карлу, Риму и Ролан Гаросу. На Вимблдону није одбранио титулу због чега је Федерер поново постао први играч света.

На Олимпијским играма није освојио бронзану медаљу јер је изгубио од Хуан Мартина дел Потра. У оквиру америчке турнеје је освојио Торонто, док су га у Синсинатију и на Ју-Ес опену победили Федерер и Мари. У Азији је имао много више успеха и освојио је оба турнира у Кини, Пекинг и Шангај. Финале у Шангају је проглашено најбољим у 2012. години јер је против Марија спасао пет меч-лопти. Титула на Завршном турниру сезоне га је вратила на прво место на АТП листи. На дан државности Републике Српске Новаку је уручен Орден Карађорђеве звезде. Добио је награду Лауреус академије која се сматра најпрестижнијим одликовањем у свету спорта, а Новак је изабран у конкуренцији коју су чинили Јусејн Болт и Лионел Меси. Нашао се на 40. месту најбољих тенисера и тенисерки свих времена, постао је најбољи АТП-ов играч и најбољи спортиста Балкана. На почетку

2013. године је освојио егзибициони турнир у Абу Дабију. Дошао је до финала Хопман купа који је играо са Аном Ивановић, али су их поразили представници Шпаније. На путу до треће узастопне титуле на Аустралиа Опену је забележио маратонску победу над Станисласом Вавринком са ким је играо 5 сати и 2 минута. Пети сет су завршили резултатом 12:10 што је Новаку био први пут у каријети да игра на разлику и да неки турнир освоји више од три пута. Играо је за репрезентацију Србије против Белгије и пласирали су се у четвртфинале. Након тога су савладали Сједињене Америчке Државе, а упркос искренућу зглоба десне руке, Новак је донео одлучујући поен за полуфинале Дејвис купа. Следећи противник је била Канада, а у финалу су се срели са Чешком. Обе Новакове победе нису биле довољне па је салатара поново припала Чесима.

У појединачној конкуренцији је освојио титулу у Дубаију, док је у пару са братом Марком елиминисан на самом старту. Остварио је победу на егзибиционом турниру у Лос Анђелесу, у Индиан Велсу је стигао до полуфинала, а у Мајамију до четвртог кола.

Због повреде зглоба није био сигуран да ли ће учествовати на Мастерсу у Монте Карлу, али одлука да га не пропусти се показала исправном. У финалу је савладао Надала и постао је први играч који је освојио осам од десет мастерс турнира. У Риму и Мадриду се није прославио, а Ролан Гарос је и даље остао неосвојива тврђава. Надал је у полуфиналу тријумфовао иако је Новак имао брејк предности у петом сету. У финалу Вимблдона је изгубио од Ендија Марија, а на америчкој серији турнира није освојио ниједну титулу. У Азији се много боље снашао и постао је први четвороструки освајач турнира у Пекингу. Иако га је Новак у финалу савладао, Надал се на кратко вратио на врх АТП листе. Имао је успеха у пару са Вавринком, али су предали меч јер се он повредио. Одбранио је титулу у Шангају и освојио је Мастерс у Паризу иако су му се на том путу испречили Федерер и Ферер који је у оба сета први сервирао за њихово освајање. У финалу Завршног турнира сезоне је победио Надала. Иако је проценат успешности Новакових победа износио 88%, сезону је завршио као други играч света. Са својим највећим ривалом, Рафаелом Надалом, је отпутовао у Јужну Америку где су одиграли неколико егзибиционих мечева на леденој реци глечера Перито Морено. Добио је награду Дејвис купа за приврженост, за најбољег тенисера Србије, а од Олимпијског комитета за најбољег спортисту Србије. Објавио је књигу „Сервирај за победу“ у којој описује своје одрастање и тренирање током бомбардовања СРЈ Југославије. У њој се фокусирао на безглутенску исхрану, менталне и физичке вежбе које су му у великој мери помогле да постане ово што је данас.

2014. године Новаков штаб је предводио нови главни тренер, легендарни немачки тенисер Борис Бекер. Сезону је започео победама на егзибиционим турнирима „Којонг класик“ и у Абу Дабију. Није одбранио титулу на Отвореном првенству Аустралије јер га је у четвртфиналу победио Станислав Вавринка. На овај начин је прекинут Новаков низ од 14 узастопних гренд слем полуфинала.. Није успео да одбрани титулу у Дубаију јер га је у полуфиналу зауставио Федерер. Убрзо му се реванширао на Мастерсу у Индијан Велсу. У финалу Мајамија је савладао Надала. Федерер га је победио у Монте Карлу, а Новак је због проблема са зглобом десне руке отказао учешће у Мадриду. У Рим се вратио јачи и освојио је трећу титулу. На Ролан Гаросу је постављен за другог носиоца, али Надал га је поразио у финалу. Титула на Вимблдону је Новака вратила на прво место АТП листе и први пут је победио Федерера на трави и у гренд слем финалу. Ипак, показао је да се не налази у завидној форми јер је у Торонту и Синсинатију испао већ у трећем колу, а на Отвореном првенству Америке је дошао до полуфинала. У кинеској престоници је остао непоражен, а мало му је фалило да Томашу Бердиху не препусти ниједан гем у финалу. Победио га је резултатом 6:0, 6:2. Новаков низ од 28 победа у Кини је прекинуо Федерер у полуфиналу Шангаја. Уследила је титула у Паризу и на Завршном турниру сезоне којој је претходила Федерерова предаја меча због проблема са леђима. Ови фантастични резултати су му омогућили да трећу сезону заврши као тениски број 1. Проглашен је најбољим спортистом свих времена на простору бивше СФРЈ и поново је добио награду Лауреус академије за најбољег спортисту света. Спортски новинар Крис Бауер је написао књигу под називом „Спортски лидер Новак Ђоковић и успон Србије“.

2015. године Новак, због здравствених проблема, први пут није освојио егзибициони турнир у Абу Дабију. Имао је дебитантски наступ у Дохи, али је изгубио у четвртфиналу. Пета титула на Отвореном првенству Аустралије представља његов осми гренд слем у каријери. У финалу Дубаија га је победио Роџер Федерер. Одбранио је титуле у Индијан Велсу и Мајамију, а у Калифорнији му је само Федерер одузео сет у финалу. Пета титула је била Флорида, а шеста Монте Карло због чега је Новак постао први тенисер у историји који је освојио прва три Мастерс турнира у сезони. Иако није био задовољан партијама које је пружио у Риму, дошао је до финала где је победио Федерера. Остварио је 22 узастопне победе и у своју витрину ставио четврти пехар са Мастерс турнира. На путу до финала Ролан Гароса је победио Надала и Марија, али га је зауставио доминантни Станислас Вавринка који је забележио 60 директних поена наспрам Новакових 30. Није остварио велику жељу да комплетира све титуле због чега је на додели пехара веома емотивно реаговао и заплакао. То га није обесхрабрило већ се припремио за нови тријумф на Вимблдону. Најтежи меч је одиграо са Федерером кога је победио у четири сета. Тај-брејк другог сета је био нарочито узбудљив јер га је Новак изгубио упркос пет сет лопти. Ова победа му је донела пето место у Опен ери по броју гренд слем титула којих је тада било девет. Као и тренер Борис Бекер, три пута је освојио Вимблдон. У Монтреалу је стигао до финала у појединачној конкуренцији и до полуфинала у конкуренцији парова наступавши са Јанком Типсаревићем. Поред Ролан Гароса, недостајала му је и титула у Синсинатију коју није освојио због отпора који му је Федерер пружио у финалу. Новак му се реванширао на Отвореном првенству САД-а и изједначили су се по броју победа 21:21. Имао је 16.145 АТП поена, док је Федерер имао 9.405. На азијској турнеју је имао две најдоминантније недеље у каријери. Освојио је титуле у Пекингу и Шангају не допуштајући противницима да му узму више од 4 гема за цео меч. Једино је Вавринка освојио сет у полуфиналу након чега га је Новак победио са 6:0. Оборио је лични и светски рекорд освојивши шест Мастерса у једној сезони. Надмоћ је показао и на Завршном турниру где је освојио четири узастопне титуле. Савладао је Надала па је у укупно 46 сусрета забележио 23 победе. Ова сезона је била најуспешнија у дотадашњој Новаковој каријери. Освојио је 11 титула, стигао је до финала сва четири гренд слем турнира, од 15 финала које је играо, изгубио је само 4. Целу годину је провео на првом месту и освојио је 16.785 АТП поена. Изједначио се у дуелима са највећим ривалима Надалом и Федерером, а учинак му је био 93%, тј. 82 победе и 6 пораза.

2016. године успео је да освоји до тада јефини тројеф који му је фалио, Роланд Гарос, где је у финалу савладао Енди Мареја.

Почетком 2017. осваја турнир у Дохи, где у финалу побеђује Ендија Марија. Након тога креће низ лошијих резултата, када Новак отпушта свој целокупан тим предвођен Маријаном Вајдом. За тренера унајмљује Андреа Агасија али лош низ се наставља и улази у проблеме са повредом лакта.

У 2018. години Новак одлази на опреацију лакта, након чега креће са опоравком и подизањем форме. Разилази се Агасијем и поново креће у сарадњу са Маријаном Вајдом. Након све бољих и бољих игара осваја Вимблдон, где у финалу побеђује Кевина Андерсона. Ђоковић је на Вимблдон стигао као 12 играч света. Савладао је Тениса Сандгрена, Хорација Зебалоса, Кајла Едмунда, Карена Качанова и Кеија Нишикорија, да би се у полуфиналу састао с дугогодишњим ривалом Рафаелом Надалом. Након пет сати и 17 минута врхунске борбе, Ђоковић је у петом сету савладао Шпанца резултатом 10:8. Меч се играо два дана и представља други најдужи дуел у историји Вимблдона. Најдужи меч у историји овог такмичења одиграли су раније истог дана Кевин Андерсон и Џон Изнер. Овом победом успео је да након скоро две године уђе у финале великог турнира. Савладавши Андерсона у финалу после два сата и 18 минута освојио је 4. титулу на Вимблдону и уједно 13. титулу на великим турнирима у каријери, те поново ушао у друштво десет најбољих на АТП листи. После врло добрих партија на трави, уследили су турнири на тврдој подлози у Северној Америци. У четвртфиналу Роџерс купа у Торонту савладао га је Грк Стафанос Циципас након два сата и 16 минута борбе. На терену Мастерса у Синсинатију појавио се први пут након три године. У трећој рунди је савладао Григора Димитрова, а у четвртфиналу Милоша Раонића. Након победе над Марином Ћилићем у полуфиналу, у финалу га је дочекао Роџер Федерер. Успео је и да савлада седмоструког шампиона у Синсинатију и коначно освоји титулу која му је недостајала. Тако је постао први и једини тенисер у историји коме је пошло за руком да освоји свих девет мастер турнира. У својој колекцији Ђоковић сада има титуле са турнира у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Мадриду, Риму, Монтреалу, Синсинатију, Шангају и Паризу. На Ју Ес Опен стигао је као шести тенисер на АТП листи. Било је то уједно његово прво учешће на овом такмичењу од финала 2016. године. Савладао је Мартина Фучовича, Сандгрена, Ричарда Гаскеа, Жоаа Соуса и успео да стигне у четвртфинале. Пошто је поразио Федерера Џон Милман се са Ђоковићем састао у четвртфиналу. Победивши Милмана српски тенистер је уписао 11. полуфинале на Ју Ес Опену. Након што је поново успео да „надмудри“ Нишикорија у финалу се састао с Аргентинцем Хуан Мартином Дел Потром. Савладавши дугогодишњег пријатеља освојио је трећу титулу на Ју Ес Опену, те други Гренд Слем у сезони. Ова победа донела му је пласман на треће место АТП листе. На мастерсу у Шангају поразио је Џеремија Шардија, шеснаестог тенисера света Марка Кећината, Кевина Андерсона, Александра Зверева и тринаестог Борну Ћорића. Током целог турнира није испустио нити један сет, ни сервис, те је освојио четврту титулу у Шангају и други мастерс у години. Тиме је престигао Федерара и позиционирао се на другом месту иза Надала, први пут од Отвореног првенства Француске 2017. године. Надал је 31. октобра објавио да одустаје од учешћа на Мастерсу у Паризу због повреде, што је Ђоковића поново вратило на прво место АТП листе. На Мастерсу у Паризу је био други носилац. Победио је Соуса, Дамира Џумхура и Марина Чилића, те се у полуфиналу састао са трећим носиоцем Роџером Федерером. Успео је да победи вечитог ривала, а потом је савладао и другог финалисту Карена Качанова. На АТП финалу је поново засијао, савладавши Зверева, Чилића и Изнера без изгубљеног сета. Поразивши Кевина Андерсона седми пут се нашао у финалу турнира на коме му је овог пута противник био Александар Зверев. Премда је претрпео пораз, самим учешћем у финалу учврстио је своју позицију на АТП листи, скоро 1600 поена испред другопласираног Надала. Уследило је Првенство у Мубадали где је забележио победе над Качановим и Андерсоном, те освојио титулу. 2018. годину је завршио са 9 045 поена.

Први турнир у 2019. године на коме је учествовао је био Катар Опен. Поразио је Џумхура, Фуксовича, те петог носиоца Николоза Басилашвилија. Међутим, у полуфиналу га је зауставио Роберто Баутиста Агут, седми носилац турнира. На Отвореном првенству Аустралије Ноле је био први носилац. Победио је Мичела Кругера, Жоа Вилфреда Цонгу и Дениса Шаповалова. Уследиле су победе над Медведевом, Нишикоријем и Французом Луком Пујом. У финалу је савладао Надала, те освојио седму титулу на Аустралијан Опену и 15. Гренд слем у каријери. На ред  је дошао Мастерс у Индијан Велсу на коме је стигао до треће рунде где га је зауставио Немац Филип Колшрајбер. Након тога је поражен у четвртом колу Мајами Опена од Роберта Батисте Агута, те у четвртфиналу Мастерса у Монте Карлу од Медведева. Током Отвореног првенства у Мадриду, Ђоковић је прославио 250. недељу на броју 1 АТП листе. Један је од тек пет тенисера којима је тако нешто пошло за руком. У финалу турнира у Мадриду је савладао Стефаноса Циципаса, те освојио своју трећу титулу и изједначио Надалов рекорд од 33 титуле у конкуренцији АТП Мастер 1000. На Отвореном првенству Италије брзо је савладао Шаповалова и Колшрајбера, али се намучио са дугогодишњим ривалом Хуаном Мартином дел Потром. Турнир је завршио као другопласирани и једини који је на том такмичењу успео да одузме сет опорављеном и мотивисаном Рафаелу Надалу. Савладавши Хуркаша, Хенрија Лаксонена, Салватореа Каруса и Јана Ленарда Штруфа, те петог носиоца Александра Зверева, постао је први тенисер који је 10 пута заредом играо у четвртфиналу Ролан Гароса. У полуфиналу му је противник био Доминик Тим. Меч је трајао више од четири сата, али је често прекидан због кише, због чега се играо два дана. Победа је ипак припала Аустријанцу, а Ђоковић је прекинуо свој низ од 26 победа на великим турнирима. На Вимблдону је освојио своју 16. Гренд слем титулу, савладавши Роџера Федерера у епском финалу од четири сата и 15 минута. Био је то најдужи и један од најузбудљивијих мечева у историји овог турнира који је Ђоковићу донео пету титулу на Вимблдону. Уследио је Синсинати Опен на коме је стигао до полуфинала, где је победио Данила Медведев у три сета. Медведев је уједно постао и освајач Отвореног првенства у Синсинатију. Новак није успео да одбрани титулу на Ју-Ес Опену јер је у четвртој рунди због повреде морао да преда меч Станисласу Вавринки. Овај пораз га је спречио да освоји три од четири Гренд слем такмичења те године, подвиг који је остварио 2011. и 2015. године. У октобру 2019. године је победом над Џоном Милманом освојио Отворено првенство Јапана. На Мастерсу у Шангају стигао је до четвртфинала, где га је савладао Циципас у три сета.  Међутим, већ у новембру 2019. године, Ђоковић се пласирао у финале Мастерса у Паризу, након што је савладао Димитрова. Победивши младог Канађанина Дениса Шаповалова, освојио је пету титулу на овом турниру. На АТП финалу 2019 играо је у групи Бјерна Борга. Победио је Матеа Беретинија, али је поражен од Доминика Тима и Роџера Федерера. Био је то његов први пораз од Швајцарца од 2015. године.

После паузе је уследило учешће на АТП Купу 2020, на коме је помогао репрезентацији Србије да освоји своју прву титулу. Победио је Медведева у полуфиналу и Рафаела Надала у финалу тог такмичења. Дугогодишњег ривала Роџера Федерера поново је савладао на Аустралијан Опену 2020. године, а турнир је освојио победивши Доминика Тима у пет сетова. Била је то Ђоковићева осма титула на Отвореном првенству Аустралије, чиме је постао први тенисер у Опен ери коме је пошло за руком да осваја Грен слем титуле у три различите деценије. Новак се као повратник на Првенство у Дубаију окитио најсјајнијом титулом савладавши Стефаноса Циципаса у финалу турнира. Због пандемије коронавируса која је у марту 2020. године завладала светом, многа такмичења су под знаком питања. До 22. марта отказани су или одложени турнири у Мајамију, Мадриду, Риму и многим другим градовима широм света. Закључно са 16. мартом 2020. године, Новак Ђоковић се налази на првом месту АТП лествице са 10 220 бодова, док је на другом месту Шпанац Рафаел Надал са 9 850 поена. Новак је у јуну организовао „Адриа Тоур“, регионални тениски турнир хуманитарног карактера у градовима бивше Југославије. Први турнир је одржан 13. и 14. јуна у Београду, а потом се 20. јуна такмичење преселило у Задар. Било је планирано да се неколико мечева одржи у Црној Гори и Републици Српској, те да Ђоковић и Дамир Ђумхур одиграју егзибициони меч у Сарајеву. Међутим, током турнира у Задру, објављено је да је неколико тенисера и чланова њиховог стручног штаба заражено новим вирусом корона, те су сва даља такмичења обустављена и отказана. Медији су 21. јун објавили да је бугарски тенисер Григор Димитров позитиван на Ковид 19, а убрзо након тога и да се турнир прекида. Пар дана након тога потврђено је и да је Новак позитиван на нови вирус корона, па се регионална и светска јавност обрушила на њега и његове сараднике, што су у условима светске пандемије организовали такво такмичење. Ђоковић је критикован због одржавања догађаја „са недостатком социјалне дистанце“ и непридржавања мера предострожности против вируса, премда је све организовано у складу са мерама које су донеле владе држава у којој су мечеви играни. Српски тенисер је изразио жељење због свега што се догодило, те истакао да су организатори погрешили јер су наставили турнир, премда је уверен да су испоштовани сви здравствени протоколи. У једној изјави се осврнуо и на „злонамерне критике“ од стране јавности, те их окарактерисао као „лов на вештице“. Медији су у анкетама испитивали грађане Србије, Хрватске и других земаља у региону шта мисле о свему што се догодило током „Адриа Тоур-а“ и сви су углавном бранили Ђоковића, управо због чињенице да је овим догађајем желео да учини нешто лепо за држављане земаља бивше Југославије. Највише критика је стигло из Велике Британије и других „тениских велесила“. Половином августа 2020. године тениска такмичења су настављена. Ђоковић је 29. августа ушао у историју савладавши Канађанина Милоша Раонића у финалу Мастерса у Синсинатију. Тиме је освојио свој 35. Мастерс 1000 наслов и изједначио рекорд Рафаела Надала. Поред тога, постао је први играч у историји тениса коме је пошло за руком да два пута освоји сваки Мастерс који је играо. Била је то његова 11. победа у 11. окршају са Раонићем, те 80. трофеј у каријери.  На дан 31. август 2020. године Новак се још увек налази на 1. месту АТП листе са 10 860 бодова. Иза њега су Рафаел Надал и Доминик Тим са 9 850, односно 7 135 поена. У четвртом колу Ју-Ес Опена састао се са Шпанцем Паблом Карењом Бустом (Пабло Царреñо Буста). Међутим, током меча је ненамерно погодио линијског судију Лауру Кларк (Лаура Цларк) лоптицом у врат, те је дисквалификован са турнира. Новак се извинио због инцидента и поручио да ће дисквалификација са турнира бити важна животна лекција. Тениски савез Сједињених Америчких Држава (Тхе Унитед Статес Теннис Ассоциатион) је донео одлуку да га додатно казни одузимањем бодова које је освојио на турниру, те одузимањем новчане награде за пласман у осмину финала. Одлука о дисквалификацији, као и оне које су након тога уследиле поделила је тениску јавност на оне који су сматрали да „се правила морају поштовати“ и оне који су тврдили да су организатори Ју-Ес Опена претерали, истичући да Новак тај инцидент није изазвао намерно. Све то га није спречило да 21. септембра победи Аргентинца Дијега Шварцмана у финалу АТП турнира из Мастер серије у Риму и забележи 36. тријумф на неком турниру из Мастерс 1000.

Најбољи на свету свих времена

Свануо је коначно и тај дан – Новак Ђоковић је од 8. марта 2021. године најуспешнији светски тенисер свих времена. Најбољи српски спортиста икада започео је 311. седмицу на челу АТП листе и тако послао у прошлост рекорд Роџера Федерера по дужини владавине.

Ђоковић на врху има 12.030 бодова, први пратилац Рафаел Надал 9.850, а Данил Медведев на трећој позицији 9.735 бодова. Бројку од 9.000 поена је прешао и четвртопласирани Доминик Тим (9.125).

После АТП турнира у Ротедаму Стефанос Циципас (6.660)је на петом месту прскочио Роџера Федерера који је сад тек шести тенисер света (6.630).

Први човек “белог спорта” је до данас освојио 82 титуле на АТП туру, забележивши 943 победе и 192 пораза (83 одсто). Резултате за понос, поготово последњих година, остваривао је у борби “сам против свих”. Често је неоправдано био на удару медија на Западу који никако нису могли да прежале што млади човек из Србије помера границе и увек са поносом истиче где су му корени.

Новак је до сада био на првом месту листе најбољих тенисера у овим периодима:

4. јул 2011. – 8. јул 2012.

5. новембар 2012. – 6. октобар 2013.

7. јул 2014. – 6. новембар 2016.

5. новембар 2018. – 3. новембар 2019.

3. фебруар 2020. –

Ако га заобиђу повреде, Ђоковић има историјску прилику да обори још многе рекорде што му од срца желимо. Када је Новак на терену, само је небо граница…

Носилац Ордена Светог Саве првог степена

Новак Ђоковић добио је 28. априла 2011. године Орден Светог Саве првог степена. Тенисер изјавио да му је ово најзначајније одликовање у животу.

Орден је додељен за љубав према цркви и помагање српског народа и светиња Свете Цркве, посебно на Косову и Метохији.

На предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, ово одликовање Српске Православне Цркве додељено прослављеном српском тенисеру највише је за његову делатну љубав према Мајци Цркви, нарочито показану свесрдним и истрајним помагањем српског народа и светиња наше Свете Цркве, посебно на Косову и Метохији. Овај млади Србин, најистакнутији спортиста и амбасадор Србије у свету, успео је да својом снагом, шармом и искреношћу на прави начин посведочи свету Јеванђељску поруку мира и љубави међу људима и солидарности са пострадалима, не само у српским земљама, него и широм света.

Ово највише одликовање које Српска православна црква додељује за доброчинства и посвећеност вери Новаку уручио блажене успомене Патријарх српски Иринеј. Ђоковић је, после свечаног чина у Патријаршији, изјавио да му је ово одликовање “сигурно најзначајније у животу”.

“Као спортисти и као вернику, тешко ми је да пронађем одговарајуће речи којима бих описао осећање захвалности за указано ми поверење Светог Архијерејског Синода. Могу да поручим да се само мукотрпним радом и вером у себе, своје ближње и Бога може заслужити овакво поверење”…. “Никада не допуштам себи да изгубим саосећање и жељу да помогнем људима у невољи. Многи су људи данас у тешкој ситуацији и немају благодети које су мени омогућене. Управо због тога, док играм и побеђујем, мислим и на њих”, рекао је Ђоковић који је одликовање СПЦ примио у присуству своје породице.

Подели ово:

Слични постови