На спомен-обележју Јунацима Кошара подигнути јарболи и заставе

Са благослoвом, блажене успомене Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја прошле године, Светосавскозвонце, Православно спортско удружење ”Свети Срб и ја” и талентовани ђаци, учесници пројекта: ”Стопаманаших предака” наставили су да развијају образовно-практични карактер изучавања историје и јуначких деланаших предака, формирајући још једно спомен обележје за Див-јунаке из 1999. године, којима би они да су осталиживи данас деца могла бити. 

    Повезујући претке јунаке од пре једног века и њихове потомке хероје наших дана, приступили су израдидостојног белега сећања на њихова дела, Крајпуташа див-јунацима са Кошара, Горожупа, Паштрика.

    Јуче је само место Крајпуташа у порти цркве Светог Василија Острошког на Бањици, додатно обележенојарболима и заставама, а сходно епидемилошкој ситуацији очекује се освећење највероватније у јуну месецу.

    Овај Крстоносни Крајпуташ јунацима Кошара и осталих места где су они положили живот свој за Отаџбину1998 и 1999. године, је молитвени белег сећања на њихова јуначка дела, преко 400 деце најталентованији ђака изРегиона, учесника пројекта: ”Стопама наших предака”. Они су на тај начин повезали споменик близанацКрајпуташ који су подигли на острву Крфу Моравској дивизији и надалеко чувеном Гвозденом пуку, на месту гдеје био њихов камп у мести Като Коракијана на острву Крфу, желећи да поруче да су: ”Јунаци са Кошара, Гвоздени пук нашег времена.”

    Шест тона мермера “бјелавца”, за Крајпуташ је дариван из Билеће, од стране Неђе Носовића из његовог мајдана, а рад је клесара и академског вајара Михаила Глигорића Глише, који је аутор и Крајпуташа на Крфу. Допремање преко шест тона камена “бјелавца” из Херцеговине помогао је Дарко Вукојичић и његова фирма “Прехрана” и Ђорђо Тешановић из Невесиња, а простор и логистику за обезбеђивање потребних услова за обраду камена дали су: Мићо Зорчић привредник из Нове Пазове, Општина Стaра Пазова, ЈКП “Зеленило” из Старе Пазове и хотел “Новела уно” из Нових Бановаца.

Академски вајар Михаило Глигорић Глиша је три недеље рукодељао, клесао и вајао камен, за то време ђаци, као и живи саборци наших Обилића, су могли да обилазе вајара Михаила Глигорића Глишу у самој радионици и практично науче историју шта се догађало за време НАТО бомбардовања и испрате процес како настаје један Крајпуташ. 

Након завршетка прве фазе вајања и обраде камен је по благослову Његове Светости пребачен на локацију у Београду уз Авалски друм, а у оквиру порте цркве Светог Василија Острошког на Бањици.

Монтажу елемената споменика Крајпуташа од којих је најтежи био средњи крстоносећи од 2 тоне, помогао је Ненад Миловановић сувласник грађевинске компаније “СА градња”.

Непосредни руководилац постављања и инсталације споменика био је мајстор Раде Пилиповић, власник фирме за нискоградњу “Долмен”

 “Стопама наших предака”

    је пројекат који је са благословом блажене успомене Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, покренут 2012. године. Пројекат је посвећен обележавању и обнови сећања на херојско дело наших предака пре једног века и у оквиру тога ”Звонце” води најталентованије ђаке из Региона на четрнаестодневно путовање на Крф. До сада у претходних осам година је овом пројекту учествовало преко 400 талентованих ђака Региона.

Крајпуташи

    Крајпуташ је иначе врста надгробног споменика ван гробља. Обичај подизања оваквих споменика је заживео од давних времена у нашем ратничком народу када је породица желела да обележи и ожали свог војника-ратника покојника чије кости леже најчешће на неком непознатом месту или бојишту далеком од родне куће. Овај обичај подизања крајпуташа је посебно дошао до изражаја након Балканских и Првог светског рата почетком 20. века.

    Подизање обележја над ”празним гробом” упокојеног ратника распрострањен је у целој данашњој Србији, посебно у њеном западаном и источном делу, затим у Босни, Херцеговини и у Црној Гори. Најчешће место постављања крајпуташа јесте поред путева или на раскрсницама, како се покојник, који је пао за слободу Отаџбине и почива на неком непознатом месту, никада не би заборавио. Крајпуташи се такође наслањају и на нашу велику традицију средњевековних стећака распрострањених широм српског етничког простора.

Крајпуташ на Крфу   

 Крајпуташ на месту где је боравила Моравска дивизија и Гвоздени пук 1916. године у Като Коракијани, наКрфу, подигнут је 2017. године у порти цркве Пресвете Богородице Живоносни Источник. Камен за овајКрајпуташ даривао је Јово Чоловић из Бање код Аранђеловца, а то је први монуметални споменик подигнут наКрфу после Маузолеја на острву Виду 1938. године.