Александар Кристић

je рођен у Ваљеву, 5. октобра 1970. године. Његови су из Ваљева, деда му је био пореклом из села Бранговић изнад реке Градац поред манастира Ћелије, а нана из суседног села Лесковице код манастира Лелић. Прадеда, му је рођен у Вишеграду, а прабака у Фочи. У Ваљеву живи до своје непуне четрнаесте године Након фудбалске каријере у свету спорта остаје и данас је активан као фудбалски тренер. Породичан је човек и живи са супругом Сањом и синовима Алексом и Данилом.

Округлу бубамару почео једа јури још као дечак у пионирској селекцији ваљевског Крушика. Још тада је показивао изузетан таленат, те су га на финалном турниру Првенства Србије запазили су га људи из Црвене звезде. То је резултирало 1984 године, његов прелазак са свега 13 и по година у црвено беле редове.

Прошао је Звездину омладинску школу, а за први тим је у периоду од 1992. до 1995. године и током пролећног дела сезоне 1997/98. одиграо укупно 84 такмичарске утакмице, постигао један гол и учествовао у освајању две шампионске титуле 1992. и 1995. године и два национална купа 1993. и 1995. године.

Пре него што је дебитовао за Звезду био је на позајмицама у Бору и Мачви из Шапца, а Владица Поповић му је пружио шансу на три последња меча у шампионату 1991/92, када је екипа трећу годину у низу освојила титулу првака. Био је у тиму и на два Куп сусрета те сезоне. Кристић је у сезони 1992/93. одиграо 17 лигашких мечева, а у освајању Купа је забележио шест наступа. Наредне сезоне се у другом делу усталио у одбрани црвено-белих одигравши укупно 24 првенствена и три Куп меча, али клуб није успео да освоји трофеј.

Ипак, Звезда у сезони 1994/95. стиже до дупле круне, а Кристић је одиграо седам лигашких и два Куп сусрета.

Његова интернационална каријера на мах је почела 1995. године, када је понео дрес шведског Дегерфорша. Из Шведске се враћа у Србију у току исте сезоне, и наступа за ОФК ”Београд”и за ФК ”Земун” где је  у току 1996. године одиграо 21 првенствену утакмицу уз један гол.

У сезони 1996/97. наступао је за грчки Етникос Астерас (20 утакмица, један погодак), а у Звезду се вратио у другом делу сезоне 1997/98, када је појачао млади тим који су предводили Дејан Станковић и Перица Огњеновић. Одиграо је 15 утакмица у првенству, постигао гол главом на 109. вечитом дербију, када је довео Звезду у вођство, да би касније Дејан Станковић обезбедио црвено-белима победу у Хумској од 2:1. Кристић је забележио и пет одиграних сусрета у Купу, али је Обилић зауставио екипу у полуфиналу на пенале. Тим са Врачара је освојио и титулу те сезоне.

Каријеру је наставио у италијанској Салернитани, чији је члан био од 1998. до 2001. године. У првој сезони је затресао мрежу главом на дебију против Болоње, само 30 секунди по уласку у игру у победи екипе из Салерна од 4:0, али је касније његов тим испа у Серију Б. На крају каријере је носио дрес Београда у сезони 2001/02, када је на 17 утакмица једном успео да се упише у стрелце.

Кристић је за репрезентацију СР Југославије наступио на једном сусрету: 25. фебруара 1998. у пријатељској утакмици против Аргентине (1:3) у Мар де Плати.

Као тренер, водио је екипе Хајдука са Лиона, Палилулца и Сопота, а пет година је био и тренер у млађим категоријама ОФК Београда.

У Црвеној звезди је био помоћни тренер од 2007. до 2010. године, а први тим је преузео у августу 2010. године, након оставке Ратка Достанића.

Водио је и млађе категорије црвено-белих, а у сезони 2011/12. био је на клупи крушевачког Напретка, да би 2013. постао асистент Божидара Бандовића у азербејџанском Бакуу. Радио је и као помоћни тренер у омладинској селекцији Србије, а од 2014. године био је помоћник Бандовићу у Бурирам јунајтеду са Тајланда, да би касније на позив Александра Станојевића стигао у редове Пекинг Ентерпрајзиса где је био асистент у стручном штабу.

Управо тај двојац стручног штаба фудбалског клуба из Пекинга, звездаш и партизановац својим успешним радом разбили су предрасуде и на најлепши начин показали како може када се Срби сложе.

Александар Кристић, као један од оснивача Православног спортског удружења ”Свети Срб и ја” био је до 2016. године и члан његовог Управног одбора.