Александар Станојевић

је рођен је на Лиону, у Београду 28. октобра 1973. године. Некада активни фудбалер,  а сада тренер ФК ”Партизан”.

Прошао је све млађе категорије Партизана. Након тога игра у Обилићу да би 1995. отишао у Мајорку, где је одиграо једну сезону, пре него што се 1996. вратио у Обилић.

Наредне 1997. године прелази у ОФК Београд, где је остао две сезоне. Током 1999. се враћа у Партизан, где је претходно играо у млађим категоријама, а са црно-белима је освојио национални куп 2001. године. За први тим је одиграо 116 утакмица и постигао један гол. Сезону 2001/02. провео је у ОФК Београду, а 2002. одлази у мађарски Видеотон, где и завршава играчку каријеру 2003. године.

Тренерску каријеру, Станојевић је почео у ОФК Београду где је био помоћник шефа струке а поред тога је тренирао и млађе категорије. Након тога је наставио тренерску каријеру у Срему из Сремске Митровице као шеф стручног штаба. Године 2007. долази у Партизан, тада као асистент Мирославу Ђукићу.

Станојевић је Ђукићу био помоћник и у сениорској репрезентацији Србије, а после тога је остао при ФСС и поверено му је место селектора омладинске селекције за играче млађе од 19 година. Станојевић је са селекцијом Србије до 19. година на Европском првенству у Украјини освојио треће место уз две победе (Шпанија 2:1, Турска 1:0), један реми (Француска 1:1) и један пораз (Украјина 3:1).[3]

Станојевић је 16. априла 2010. именован за новог тренера Партизана, наследивши на том месту Горана Стевановића који је претходно поднео оставку. Успео је да надокнади бодовни минус у односу на Црвену звезду и освоји титулу шампиона Србије на крају сезоне 2009/10.

Станојевић је потом у квалификацијама за ЛШ елиминисао Пјуник, Хелсинки и Андерлехт, чиме је увео Партизан у групну фазу Лиге шампиона и постао први српски тренер којем је то пошло за руком. У групи са Арсеналом, Шахтјором и Брагом, Партизан је заузео последње место са свих шест пораза.

У сезони 2010/11. водио је Партизан до освајања “дупле круне”. Крајем маја 2011. године Станојевић је потписао нови, двогодишњи уговор са клубом. Иако је имао успеха на домаћој сцени, Партизан у сезони 2011/12. није поновио резултат у европским такмичењима. Испао је у 3. колу квалификација за Лигу шампиона од Генка, а потом је претрпео шокантан пораз од ирског Шамрока у плеј-офу за пласман у групну фазу Лиге Европе. У септембру је управа сменила Станојевића са места тренера, али га је врло брзо вратила на то место. Партизан је успео да преброди кризу после елиминације од Шамрока и да поново успостави доминацију у српској лиги. Јесен је завршио са 10 бодова предности над Црвеном звездом.

Након потреса у Управи ФК ”Партизан”, Станојевић напушта црно беле и априла 2012. године одлазе на далеки исток где тренира кинески Далијен. Он га преузима у моменту када је био у зони испадања, а на крају Суперлиге Кине недостајао је један бод за пласман у азијску Лигу шампиона. Станојевић је довео Далијен до петог места, а док је он био тренер клуб је имао скор 11-8-7.

У децембру 2012. године, преузима суперлигаша Пекинг Гуан. Пекинг је под вођством Станојевића освојио треће место у Суперлиги Кине. Добри резултати и дупле првенствене победе над Антићевим Шандонгом (3:1, 3:0), један реми са Гвангжуом Марчела Липија (1:1) и убедљива победа над екипом Свен Горана Ериксона (Гвангжу Р&Ф, 6:0) задовољили су челнике клуб због чега је половином септембра 2013. Станојевић продужио уговор до децембра 2015. Ипак због резултата, у априлу 2014, Александар Станојевић прелази да тренира израелског прволигаша Макаби Хаифе. Почетком 2015. године, преузима кинеског друголигаша Пекинг Ентерпрајз. Са далеког истога враћа се на Балкан и 2017. године тренира ПАОК. Обезбедивши тиму пролаз у плеј-оф рунду. Одлази у Саудијску Арабију где преузима Ал Кадисију.

У децембру 2018. године, Станојевић је преузео кинеског суперлигаша Пекинг Рене. На клупи кинеског клуба се задржао до 9. јула 2019. када је поднео оставку, из личних разлога, како стоји у саопштењу клуба. Станојевић је 1. септембра 2020, по други пут у каријери постављен за тренера Партизана.

Александар Станојевић, je један од оснивача Православног спортског удружења ”Свети Срб и ја” и био је до 2016. године и члан његовог Управног одбора.

Подели ово:

Слични постови