Дејан Томашевић

истакнути и познати српски спортиста који је имао веома богату спортску каријеру. Један је и од најтрофејнијих наших спортиста уопште.

Рођен од оца Драгомира и мајке Бранке, 6. мaja 1974. године. Професионалну каријеру почео је 1990 године, а завршио 2009. године. Висок је 2.08 метара и играо је на позицији центра. У својој кошаркашкој каријери наступао је за: Борац из Чачка, Црвену звезду, Партизан, Будућност, Саски Басконија, Валенсија, Панатанаикос, ПАОК. Од 1997. године у браку је супругом Јеленом са којом има децу Маринка, Мању, Миу и Матију.

Порекло породице Томашевић је из драгачевског села Краварица, у општини Лучани, досељени су у Лочевце близу Горњег Милановца 1790. године. Претпоставља се да се у Драгачево доселили из Фоче (Србиња) средином 18. века. Дејанов деда се звао Миодраг, а баба Љубица, били су земљорадници.

По мајци порекло води од Павловића из Врнчана, из Црне Горе, из никшићког краја. У Првом српском устанку учествовао је и његов предак Петар Томашевић. Чукундеда по мајци Светозар Павловић био је учесник пробоја Солунског фронта. Погинуо је и сахрањен је на Зејтилнику, под редним бројем 778.

Деда Миодраг провео је Други светски рат у заробљеништву у Пољској и Немачкој.

Дејан је одрастао у Новобеоградском Блоку 70 и касније се сели са родитељима на Баново брдо. Прво је тренирао фудбал, а по препоруци свога комшије и чувеног голмана Милутина Шошкића. Фудбалску каријеру је почео у Партизану, па у Црвеној звезди, али када је својим растом далеко надвисио све остале  отишао је у КК Црвена звезда где његов таленат долази до изражаја.

Томашевић је професионалну кошаркашку каријеру почео у Борцу 1990. Наредне године је прешао у Црвену звезду, у којој је остао до 1995.  Ту су и почели успеси да се нижу. Најпре је то било Првенство СР Југославије и то два пута: 1992/93, 1993/94. Даље, након преласка у Партизан првенство тадашње државе осваја такође два пута и придодаје један куп: : 1995/96, 1996/97 и Куп: 1998/99. Потом прелази у Подгоричку КК ”Будућност”, са којом понавља низ као са Партизаном: првенство 1999/00, 2000/01. и Куп 2000/01.

На почетку интернационалне каријере у Шпанији је заиграо за  КК ”Саски Басконија” са којима узима национално првенство и Куп : сезона 2001/02. и  2002. Добре игре препоручују га КК ”Валенсија”, са којом осваја УЛЕБ куп 2002/03.

Завршетак каријере везан је за Грчку и Панатанаикос и Паок. Са Панатанаикосом осваја Евролигу 2006/07., затим национално првенство 2005/06, 2006/07. и Куп Грчке 2006, 2007, 2008.

Као играч кроз каријеру, остварио је најчешће звања најкориснијег играча:  Евролиге 2000/01., финала УЛЕБ купа 2002/03., Првенства СР Југославије 1997/98., Финала Купа СР Југославије 2000/01., финала Купа Шпаније 2001/02., као и идеалне петорке Евролиге 2000/01, 2001/02. Био је и учесник Ол-стар утакмице Првенства СР Југославије: 1999, 2000.

 Уз Дејана Бодирогу представља најтрофејнијег кошаркаша у репрезентацији након распада СФРЈ.

Након завршетка каријере активног играча, остаје у свету спорта као функционер у Кошаркашком савезу најпре од 2011. до 2016. године на месту потпредседника задуженог за такмичења, а затим као генерални секретар од 2016. до 2019. године.

Као један од оснивача Православног спортског удружења ”Свети Срб и ја” био је на његовом челу од оснивања до 2016. године.