Света Србија са Витезовима прославила Крсно име

Православно спортско удружење ”Свети Срб и ја” прославило је своју Крсну славу Светог Василија Острошког Чудотворца, саборно и молитвено у новобеоградском храму Светог Симеона Мироточивог на Светој Литургији.

Поред Свете Србије, славски колач и жито у име истог патрона спремила је и братска организација ”Срби за Србе” што је самом молитвеном моменту дало једну посебну духовну и саборну ноту.

Након молитве, Света Србија је позвала све окупљене за трпезу љубави која је организована недалеко од цркве, на обали Дунава код српских витезова СВИБОР-оваца (Удружење Српског витешког борења СВИБОР).

У такорећи нестварном амбијенту поред лађе Славјане, кусала се најбоља алашка рибља чорба од осам врста Дунавске рибе, коју су по староставним рецептима специјално за ову прилику спремили Српски Витезови.

Деца спортисти Свете Србије су имали након ручка посебну могућност да као права посада брода Славјана, уз кратку обуку Свибороваца, макар на тренутак оживе векове и разгоре слике из своје маште. На оргиналној лађи која је иначе поклон браће Руса, они су слушали команде капетана брода Витеза Радивоја и као права витешка посада испуњавала задатке. Ту у самој лађи имали су и историјски час о Славјани, витешкој лађи на једра и весла, њеном настанку, те како је из Русије путовала преко седам мора и седам гора и највећим рекама и језерима на путу дугачком 8.000 километара од Петровграда до нашег белог града Београда.

Сви гости Свете Србије, су били под утиском самог амбијента Витешког парка, лађе ”Славјана” и пристана, који су нас још једном подсетили на то да смо ми Срби велики народ са богатом историјом и традицијом, који је између осталог, имао изузетну војску као и речну и морску морнарицу. Такође, и сам Дунав као средиште европског стваралаштва и цивилизације и река која плови 2.860 километара од Шварцвалда до Црног мора, пловећи поред или кроз десет земаља као нека нит увезује и нас данас као и наше претке одувек, у један непрекидни низ постојања, стварања и сведочења.

Након овог погледа кроз прозор историје, пажља свих гостију са лађе ”Славјане”, је прешла на Витешки парк, где су деца спортисти Свете Србије, учествовала у једном правом дечијем витешком турниру у ком су освјали тврђаву, вежбали борбе са топузима крпењачама, савитљивим мачевима, верали се по пењалицама, подражавајући кретње, стратегије и вештине правих витезова. Све ово се одиграло под будним оком и показним вежбама одраслих витезова, а након тога, представљене су им неке од дванаест спортских витешких дисциплина које СВИБОР баштини, а које су добиле називе по нашим јунацима те тако имамо:

Шипчићево верање, по Владимиру Шипчићу,

Рељино летење, скакање увис преко мачева или врљика, по Рељи Крилатици,

Новаково пењање, по „Старини Новаку“,

Милошево камење, бацање камена с рамена, по Милошу Обилићу,

Марково топузање, по Марку Краљевићу,

Облачићево трчање, по Облачићу Раду,

Радоичино пливање, по „малом Радојици“, и

Страхињино шчепање, по Бановић Страхињи.

На крају овог празничног окупљања, прочитана је молитва ”Оче наш”, отпеван тропар Васкрса и Могољетствије, а најављено је и следеће велико окупљање на централном годишњем догађају Удружења, осмом по реду Спортском Сабрању Свете Србије, 26. јуна на Ади Циганлији.