Ултрамаратонац који побећује са Исусовом молитвом
6. март 2021. године
Један од инструктора планинарске секције ПСУСС је и припадник Специјалне антитерористичке јединице САЈ и Ултрамаратонац Јовица Спајић: Овај рођени прибојчанин, поред одговорног посла који обавља, један је од најбољих Ултрамаратонаца на свету и представља Србију на најтежим тркама широм планете.
До сада је учествовао на тркама:
– “Sahara race” – 250 км;
– IAU ултрамаратону на 24 сата и 100км. трчања на Палићу, где је oборио рекорд Србије на 24ч. трчања, истрчавшти 222,221 км.
– „Tor des Geants“ на Алпима дугачак 333км.,
– „Icarius Florida Ultra Fest“ шестодневно трчање,
– „Милано – Сан Ремо“, 283 км.
– „Badwater“ у Америци где је у Долини смрти истрчао 217 км екстремног ултрамаратона.
– Светски куп „World trophy“ у Атини. Ултрамаратон од 6 дана трчања и 702км;
– „La Ultra – The High“ на Химлајима где 333км и висини од 4800м.
– “Yukon Artic Ultra” која се трчи по Артичком кругу од 700 км. на температури која достиже и -50С.
– ‘’ Sahara race’’у намибијском делу пустиње од 250 км. где температура премашује + 50С;
– “TAHOE Lake” у Калфорнији;
– “Jungle Marhon”
– “ITI 350”, где је на Аљасци истрчао невероватних 650км у изузетно суровим условим и победио.
Ова последња са тренутног списка ”ИТИ 350” са које се вратио као победник, је најесктремнија и најопаснија трка на свету за коју се спремао преко 5 месеци. У односу на претходну, ова је била продужена за још 50 миља, у екстремним условима, на просечној температури од -30, приликом које је Јовица, све време са собом вукао санке са комплетном опремом од око 40 кг. Што се тиче пауза и одмора, то је лично на сваком појединцу јер нема никаквих организованих стајалишта, све је на отвореном. Све то, је наш ултрамаратонац сам планирао и чинио, а једино што је у оквиру трке постојало јесу контролне тачке на сваких 70 до 100 километара, на којима је могао сваки такмичар да добије воду и морао је одмах да настави даље. Објашњавајући ток трке наш шампион каже: ”Док се трчи човек размишља и ту мора бити опрезан, јер сваки детаљ може да вам одвуче пажњу, као на пример неки прелепи предео кроз који се крећете и једноставно изгубите фокус и заборавите да сте у трци. У првим сатима концетрација је на плану трке, редовном уносу хране, хидрирању, сви такмичари су близу један другом, али се та група или групице како трка иде даље растурају и човек остане сам. Изузетно је важно да тада мисли запослите неким инспиративним сликама и темама, зато је важно да у самим припремама за трку имате практику трошења времена на лепе ствари као што је добра књига инспиративне историјске садржине, затим дружење са породицом, а најаче оружије против празномислија је Исусова молитва – Молитва срца: ”Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј мене грешног!”
Kao врсни екстремни маратонац, јер носи искуство са најтежих ултратрејкова на свету, он је у ову трку ушао не да победи, него да учествујући да свој допринос невероватном подвигу човека, померајући праг људске издржљивости, прилагодљивости и менталне снаге. Стазу од 566,9 километара (352,3 миље) прешао је за 7 дана, 5 сати и 1 минут, вукући за собом санке са својом опремом, а кроз циљ Мек Грат (McGrath Alaska) прошао је први.
Овај специјалац, са оваквим постигнутим резултатима, руши очекивану- стереотипну слику о њима као ”бајама” и ”набилдованим мрштавцима”, те више личи на тек стасалог младића, благог лица и са висином од 173 центиметра и килажом са тек нешто преко 50 килограма делује крхко, али иза тога се крије човек челичне воље, снаге, упорности и изузетне скромности.
О својим надљудским напорима и резултатима, скромни Јовица каже: ”Нисам ја покорио Аљаску, ја сам је уз пуно поштовања пригрлио….. особа сам којој мотивације никад не мањка и сви досадашњи пројекти ма колико неком деловали слични они су за мене дијаметрално различити и извуку оно најбоље из мене. Као професионалац и припадник САЈ-а, посао ми је да увек будем спреман и физички и ментално и из дана у дан успевам да пронађем неке мале раодсти, мале мотивације које ми оплемене дан и онда слагајући тај мотивациони мозаик кроз време, видите напредак и преманентно вам се подиже ритам и тела и духа. Ти мали кораци, мале ствари дају неопходни животни баланс. Када се раде овакви напори и трке комплекснијег формата, ван неког комфора, физички и ментални аспект су изузетно важни, а посебан значај има ”радост душе”, тј емотивни аспект са којим се улази у трку, који боји хармонијом читаво биће. Суштина је да то чините из љубави, а не због лајкова, неког доказивања или комплекса. Овакав приступ вам чини, да се сваки дан будите радосни и лежете испуњени и задовољни.
“Ништа се у животима не дешава случајно. Нас су спојили идеали у које безусловно, чврсто и истински верујемо. Идеје и циљеви којима тежимо, снови и надања у које свим срцем верујемо. Баштина коју се трудимо да негујемо. Визије будућности које имамо, мали кораци и пројекти којима покушавамо да свет око нас – барем на микро-простору, учинимо бољим у сваком смислу. Идитароуд Трејл Инвитејшнал – ултимативна трка људске издржљивости (ИТИ 350)
Идитароуд Трејл Инвитејшнал је зимски ултрамаратон са најдужим трчањем на свету.
Једно од најизазовнијих искустава на планети, учесници се сусрећу са екстремним физичким, еколошким и менталним изазовима док путују историјском стазом Идитарод на бициклу, ногама или скијама. Трка захтева самодосталност и значајну еластичност да би се пребродило и до 30 смрзнутих дана и ноћи, Идитароуд Трејл Инвитејшналје своју репутацију изградио на злогласним негостољубивим условима и минималној спољној подршци.
Прави тест људске издржљивости, прилагодљивости и менталне снаге, такмичари прелазе 350 километара историјском стазом Идитарод сопственом снагом, вукући са собом сву своју опрему за преживљавање. Пре доласка на циљ у Мек Грат (McGrath Alaska) на Аљасци нуди се само шест контролних пунктова са храном и минималним просторима за спавање.
Ултрамаратонац Јовица Спајић – специјалиста за мултиетапне трке Јовица Спајић је рођен 1987 године у маленом месту покрај Прибоја града опасаног горостасним планинама у чијем подножју тече река Лим. Рану младост и детињство провео је одрастајући у једном од најлепших делова Србије, где се и до дан данас очувала стара српска традиционална породица и моралне вредности питомих људи неокаљаних цивилизацијским тековинама.У месту насталом на темељима средњовековног трга и узвишене тврђаве, заоставштини некадашњег града Јагата, подигнутог ради одбране и очувања манастира са преднемањичког и почетка немањичког доба, народ на тим просторима генерацијски је стасавао са дубоко укорењеним смислом за поштовање светиње, вере, отадзбине и живота, па не чуди да је Јовица сазревао из дечака у младог човека, богатог тек врлинама које је у њега, попут најсветијих елемената човекова бића годинама усађивала његова скромна породица, најближе окружење и историсјки дух места под чијим је окриљем растао. Трагајући за својим суштинским смислом, одлази на школовање у Сремску Каменицу и са завршеном Средњом школом унутрашњих послова враћа се у свој родни град где до 2008. године ради као полицијски службеник у Полицијској станици Прибој. Исте године долази у престоницу и постаје припадник Специјалне антитерористичке јединице, САЈ, у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
Улазак у Гинисову књигу рекорда са 30.000 трбушњака
Овај рекорд Јовица Спајић, је постигао у току 24 сата без предака у просторијама САЈ-а када су га колеге снимиле док је радио 30.000 трбушњака и тај снимак послали стручној Комисији која је у повратној комуникацији потврдила да је оборио рекорд и уписао се у Гиниса. Припреме за овај незамислив број трбушњака трајале су од 2008. године, када је он дошао у САЈ.
Државни рекорд у непрекидном трчању
Јовица је до сада освојио три златне медаље у тркама ултрамаратона.
На ултрамаратонској трци на Флориди освојио друго место и поставио нови државни рекорд Србије – за шест дана истрчао је стазу од 683 километра.
“Пре него што сам ушао у јединицу бавио сам се спортом, углавном борилачким вештинама, тренирао сам џудо и џијуџицу. Када сам овде дошао (САЈ) схватио сам да није важна само физичка, већ и психичка спремност. Управо ми је психичка снага била потребна на ултрамаратонима у Сахари и на Флориди”, каже Спајић.
Породица, традиција, вера у Бога
Јовица као државни репрезентативац у ултрамаратону, једној од најтежих дисциплина која подразумева трчање, али и издржљивост. “У Сахари сам за пет дана под пуном опремом претрчао 250 километара, био ми је то један од најтежих задатака у животу. Трка је била организована у новембру па сам из тада прилично хладног Београда стигао на пустињских педесетак степени. Ту сам међу 250 такмичара освојио 17. место. Пре месец дана на Светском купу у ултрамаратону на Флориди заузео сам друго место. Такмичили смо се на стази дугачкој километар, што значи да се шест дана буквално вртите укруг. Тамо је и јако спарно, па је трка била изузетно тешка и физички и ментално.Учествовали су највећи такмичари ултрамаратона који имају од 35 до 40 година, када се постижу најбољи резултати. Ја сам био најмлађи и, ето, освојио сам друго место”, скромно објашњава Спајић.
За једну трку изгуби и по седам килограма, а снагу за овако тешка физичка искушења црпи из подршке пријатеља, колега, породице, вере.
“Одрастао сам са бабом и дедом у селу испод планине Јаворје у прибојској општини. Васпитаван сам да поштујем идеале, старије и да волим своје село. Кад год ме питају одакле ми жеља за маратоном, не стидим се да кажем да сам још као дете волео да трчим по планини. Одатле је све почело, а формирало се у САЈ-у, где имам доста пријатеља. Они ме често бодре на такмичењима, доносе ми храну, воду, опрему…”, истиче Спајић.
Каже да му је мотив то што представља своју земљу, народ, породицу и град. “Моје је само да трчим и да не одустанем. А има момената када, ма колико био физички спреман, тело почиње да отказује послушност и онда је све у глави. Тада „укључим” лепе слике које ме подсећају на Прибој, неке важне људе, тренутке, помолим се и наставим”, објашњава „рецепт” издржљивости. Из исхране је одавно избацио месо, једе доста домаће хране коју му шаљу од куће, и мед.Спајић је био и један од првих који су са својом јединицом ушли у поплављени Обреновац. “Човек није свестан колико може да издржи. Због тога је важно да не буде сујетан и горд, да саслуша људе који имају искуства, да буде стрпљив, миран и усмерен ка правим вредностима”, каже Спајић и истиче да су границе ту где их ми поставимо.
Извор: Политика; Mens Health
