Биатлонци Свете Србије на врху Дивчибара

На Дивчибарама, тачније планини Маљен, у зимским условима, 22. марта је организована планинска трка у природи ”ДИВЧА ЗИМСКА ТРEИЛ-ТРАГ ТРКА II”. Трка је већ постала веома популарна због посебног, зимског амбијента. Број учесника на догађају ове године је био близу 200 такорећи исто и момака и девојака. Учествовали су такмичари из свих делова Србије и Региона, а међу којима и наши атлетичари-биатлонци из Републике Српске из места Рудо: Михаило Ристовић, Никола Јовановић, Михаило Станојевић и Мирко Ивановић.  

Трчала се једна стаза дужине око 10 км. Старт и циљ су били на ски стази Дивчибаре Ски Ризорт-а, а трчало се и на подручју Великих плећа, Вражјег вира, кањона Беле Каменице итд. 

Трка је била намењена учесницима старости од 18 до 60 година, активним спортистима или рекреативцима, различитих врста спортова и различите спортске спреме. Трка је одисала спортским карактером и промовисала здраве стилове живота, природу, дружење, авантуристички дух, осећај слободе, издржљивост, померање сопствених граница. 

Организатор трке је спортско удружење Стазе западне Србије (West Serbia Trails) 

Стаза је била јако захтевна (почетак трке је представљала ”СКИ” стаза уз коју су се такмичари фактички пели борећи се са великим успоном и снегом који их је иначе пратио кроз целу трку).  

Детаљ на трци који је описао и племенити карактер наших такмичара десио се пред крај трке када се на неких 200 м. пред циљ, наш Никола Јовановић повредио, а Михајло Ристовић који је био испред њега вратио и на својим леђима пронео кроз циљ, чиме су одушевили све остале тркаче. Жртвовали су пласман међу првих десет, али су показали пожртвовање и човекољубље. 
На крају у генералном пласману су били:  

Михаило Ристовић 14-ти,  

Никола Јовановић 17-ти,  

Михаило Станојевић 39-ти,  

Мирко Ивановић 54-ти. 

”Треил” трка је у ствари ”Трка хајдучким стазама”  

Ова веома популарна концепција бављења спортом могла би се у нашим аршинима назвати и ”ТРКА ХАЈДУКА”. Оне вештине које су потребне, затим инфраструктура, услови, предели, и још много тога, недвосмислено нас упућују у не тако давну историју и прошлост када се омладина надигравала у чобанским-хајдучим играма и тркама, дајући својој младости снажан импулс живота, контакта са природом и померања сопствених капацитета и оснаживање навика здравог живота. 

У данашњим временима оне имају неку врсту стандардизације која се примењује свуда у свету где се људи баве оваквим видом спорта. 

Сам израз ”траил- стаза/траг”  је један од оних који често чујемо у тркачком жаргону, поготово међу људима који се баве трчањем. Сам назив ”траил” значи траг који пратимо на основу ствари које су остале иза њега. То може бити и стаза, али и природна творевина која прати неки пут. 

Када је реч о ”траил” трчању, оно мора да задовољи још неке услове а то су: 

1. пут не сме бити асфалтиран (може да буде макадам или нека врста ал- тернативног посипа) 

2. мора да постоји нека врста природних препрека 

3. мора да постоји нека врста успона 

4. мора да буде природно леп, односно да пружа поглед који је тркачима значајан. 

Траил трчање је релативно млада дисциплина, а неки њени почетци могу се везати за 1820. Међутим прве у овој форми трке су биле Wестерн стате ендуранце рун 1974 и Леадwилле 100 1983. 

Најпознатији ”треил” тркач, Килиан Хорнет рођен је 1987.  

Прва ”треил” асоцијација основана је 1996 (АТРА – Сједињене Америчке Државе),  

Саме трке су све популарније и од 2006. године до сада се број тркача удвостручио. 

Оне имају своје градације и ознаке, те можемо видети да поред дужине стоји и словна ознака нпр 15км. 1800Д+ 

Д+ је укупан успон и односи се на збир свих успона током трчања и ходања. Такође, познат је као и кумулативни успон. Губици у надморској висини, тј. сваки пут када трчите или ходате низбрдо, се не рачунају у овој мери. Поред дужине стазе, успон је најважнија ствар коју би требало да знате пре него што се пријавите на неку трку. Трчање на стази 15 км 0Д+ је много лакше него трчање на стази 15 км 1800Д+. 

На неким тркама организатор ће написати и укупан спуст са ”Д-”. Укупан спуст се односи на збир свих низбрдица које пређете. 

Подела трка по структури  

Од  2017. године имамо три формата трка:  

Небо Класик (Sky Classic), Нeбо Ултра (Sky Ultra) и Небо Ектрем (Sky Extrem). 

Небо Класик (Sky Classic) 

Трка до 50 км и минимум 2000 м успона. Први мора завршити трку за 5 сати. 

Нeбо Ултра (Sky Ultra)  

За овај формат трке, битно је да је дужина стазе дужа од 50 км и има преко 3000 м успона. Први мора завршити трку између 5 и 12 сати. 

Небо Ектрем (Sky Extrem). 

Предвиђа минимум од 4000 м успона. Први мора завршити трку између 6 и 10 сати. Укључује и прелази други степен пењања.

Подели ово:

Слични постови