Бициклима стигли на Свету Гору
Чланови Свете Србије, отац и син, Зоран и Андрија Крстић из Ниша, стигли су својим бициклима за Васкрс на Свету Гору и присуствују Васкршњем богослужењу у Светој Царској Лаври Хиландарској.
Они су са благословом Игумана Хиландара архимандрита Методија у име Свете Србије, а инспирисани крстопоклоним путовањем нашег познатог уметника Николе Роквића кренули својим бициклима од Ниша до Свете Горе.
Наиме, Никола је предузео пут од 1150 км. који прелази пешке од Београда до острва Егине и манастира Светог Нектарија, у име фондације “Породица” коју је покренуо са својом супругом Бојаном, а чији је рад посвећен помоћи болесној деци, вишедетним породицама и талентованој деци. Конкретно овај Николин хиљадукилометарски ход, посвећен је сакупљању новца за набавку медицинске опреме за рано откривање рака мозга код деце и обнову дела Дечје онколошке болнице у Београду.
У моменту када су Зоран и Андрија стигли у луку Јерисос и упутили се ка Хиландару Никола је у свом тринаестом дану хода стигао у место Свети Николе у Северној Македонији, где је по народном предању Свети Никола вратио вид Светом Краљу Стефану Дечанском. До тог момента уз добродетељство људи добре воље, на рачун фондације “Породица” уплаћено је 14 милиона динара. Циљ је прикупљање средстава у висини од 200.000 евра како би се реализовало све што је планирано.
Зоран и Андрија су пут до светиње Хиландарске и монашке државе Атонске, прешли возећи бицикле пределима Србије, Бугарске и Грчке. Најпре су од Ниша возили преко Гаџиног Хана, Божице, Црне Траве, Сурдулице и Власинског језера, затим места Састав Река где се река Градска улива у Власину, Доњег Душника и успона Трем, Суве Планине, онда су прешли у Бугарску. Ту су стигли у подножје Рилских планина и истоимени манастир (Рилски) па преко моста на реци Струми дугачким 100 метара и широким 5 метара у месту Невестино, област градa Ћустендила, који је важан за нашу историју због битке на Велбужду која се додиграла 28.јула 1330. године између војски Краљевине Србије под Светим Краљем Стефаном Дечанским и његовим сином Душаном и Бугарске. Овом битком која се завршила српском победом, спречено је спајање војски Бугaрске и Византије и њиховог планираног заједничког напада на Србију. Испред места Банско имали су успон од 25 километара, ту су посетили бањско место Добрнице у Општини Банско и цркву Свете Тројице. Даље их је пут водио кроз место Драм и Благојев град (Горња Џумаја) где су такође посетили цркву Ваведење Пресвете Богородице из 1844. године.
У Грчку су ушли преко прелаза Илинден и даље су пут наставили ка месту Кавала.
Недалеко од Кавале обишли су цркву и крстионицу Свете Лидије и Филипа, места где је Апостол Павле крстио прву грчку и европску жену Лидију из Тиатире иначе трговкињу порфиром. Одатле су прошли кроз Олимпијаду и Метох манастира Хиландара Каково.
Ово је најпространији метох Хиладарски који је ван Свете Горе, површине од 1650 хектара. Њега је даровао манастиру један богати Турчин бег 1585. године, у знак захвалности што му је супруга затруднела након узимања рода од чудотворне лозе Светог Симеона која је изникла из његовог гроба у Хиландару.
Зоран и Андрија могли су боравећи у метоху осетити светогорски дух Богородичног врта (како још зову Свету Гору) који су Хиландраски монаси пренели и уз срдачно гостопримство, само место дало им је духовни и телесни предах својим оазом лепоте и спокојства. Након Какова, упутили су се ка Јерисосу и његовој луци одакле их је брод пребацио до Свете Горе.
