Српски културни индетитет – нације и религије

Са благословом Декана Богословског факултета, Његовог Преосвештенства Епископа браничевског господина проф. др Игнaтија Мидићa, у суботу, 4. новембра 2018. године, у амфитетатру ПБФ-а, одржана је трибина на тему: ”Српски културни индетитет – нације и религије”.

Трибини су у име организатора присуствовали чланови Управе Српског легата: Горан Личанин, оснивач и председник, Жељко Васић, председник и Владан Живановић члан УО, а у име Свете Србије на трибини је присуствовао и говорио њен председник Димитрије Стикић. 

Посебан гост трибине на позив Свете Србије, био је наш легендрни спортиста, фудбалер Душан Дуле Савић, док је својом песмом и музиком посебну ноту трибини дао Хор слависта са Филолошког факултета Универзитета у Београду под руководством Ане Грујић.

На почетку трибине присутнима се обратио оснивач и управник Фондације ”Српски легат” Горан Личанин. Првенствено обраћајући се младима којих је било у највећем броју међу присутнима у амфитетатру рекао је: ”Сада се већ приближавам граници када могу слободно рећи да сам већи део свога живота непланирано провео у иностранству. Где год у иностранство да одете, увек ће вас пратити ваш индетитет и ваше порекло. Радио сам са многим нацијама и прво што ће вас питати је каква је ваша традиција, ваша историја, ваша култура. Колико год желите да се асимилујете у неко друштво, то је могуће само ако сте свесни свога порекла и поносни на њега. И  данас свако покушава да нађе нешто по чему ће бити другачији, где ће имати свој стил. А довољно је само да будете своји, јер оно што вас чини уникатним је ваше васпитање, ваша традиција  и традиција вашег поднебља. Желим бам да путујете, а дали ћете се вратити, то је ваш избор. Желим вам само да запамтите да, чијег год друштва постанете део, увек ћете носити са собом ваше порекло и бићете Срби.

Спортска легенда Душан Дуле Савић, евоцирао је успомене током играчке каријере у иностранству и примерима указао зашто је важно чувати своју традицију и културу. Своје излагање закључио је следећим: ”Култура, наука, уметност и спорт су подручја на којима појединац може урадити много за свој народ. Живе примере који проносе славу Србије на најлепши могући начин. Богу хвала, имамо их и данас, као што су Новак Ђоковић, Емир Кустурица, наше дивне одбојкашице, које су пре неколико дана освојиле планету итд. Када на екрану видите српску заставу која се вијори, онда морате бити поносни.

Председник Свете Србије, Димитрије Стикић, је захваливши Дулету Савићу за одличан шлагворт и увод у тему односа спорта и духовности, спорта и културе, спорта и националног индетитета, наставио у истом духу постављајући у свом излагању морално-образовне нормативе којима старији као учитељи, а млади као ученици треба да се воде приликом преношења знања односно прихватања и самог сазнајног процеса оних који се уче. Изнео је срж образовног кодекса Свете Србије који се управо огледа у постизању баланса и синергије, између духовног и телесног, назвавши то ”хармоничним васпитањем”, кованицом којом је Патријарх Иринеј описао и назвао оно чиме се ПСУСС бави.

Објашњавајући крајњи циљ таквог образовног модела Свете Србије, додао је још и ово: ”Морамо бити загледани у будућност, али тако што ћемо добро знати своју прошлост. Често ћете данас чути реч гринфилд инвестиција.Наша најважнија инвестиција су деца, за нас и за наш српски народ. Удружење Света Србија се бави том инвестицијом.”

И даљем програму су учествовали излагачи из Србије, Црне Горе и Републике Српске: Милорад Дурутовић, Дајана Алексић, Мирјана Варничић, Александра Анђић, Милена Раковић, Марко Стојановић, Јелена Базовић, Анка Стојановић, Јован Крушић и Анђела Ђорђевић.

На трибини је говорено о Станиславу Винаверу, Србину Мојсијеве вере, који је учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату као један од 1300 каплара; Васку Попи, који је по етничком пореклу био Румун, а један је од најпознатијих песника на српском језику; Јерменима у Србији и српско-јерменским везама које сежу још од времена Светог Саве; једном од најпознатијих српских књижара и издавача-јеврејину Геци Кону; једном од најпознатијих српских комедиографа цинцарског порекла Браниславу Нушићу; Србину католичке вероисповести Милану Решетару и његовој одбрани српског језика на тлу Дубровника; Србину католичке вероисповести и научнику светског гласа Руђеру Бошковићу, који је нажалост, код нас потпуно незаслужено запостављен; светски познатом научнику и проналазачу Михаилу Пупину, који је био цинцарског порекла; Јеврејину Бенциону Булију, чија последња воља изражена тестаментиом осликава његов став и повезаност са српским народом и задужбинама на српском тлу османлијског државника Мехмед-паше Соколовића

Фондација Српски легат

Ова братска организација ПСУСС, је основана с циљем да својим активностима промовише историју, традицију и културу српског народа и подсети на лепе и светле тренутке историје, како би инспирисали садашње и будуће припаднике нашег народа и вратили достојанство и националне вредности, које су временом потиснуте или делимично заборављене. Фондација Српски легат подсећа и на мање светле тренутке наше историје, у нади да нам се ништа слично неће поновити, а да ћемо поучени рђавим искуством прошлости увек бити мудрији у изградњи будућности.

Својим радом и примером Српски легат жели да створи покрет који ће народу вратити свест о историји, традицији, култури, књижевности, уметности и другим видовима српског наслеђа, односно да прикаже животе људи који су нам то наслеђе оставили у аманет и животе људи који настављају у истом духу то да раде. Показујући позитивне примере српске прошлости, желимо да укажемо какве потенцијале наш народ и данас има.

Ово све чине са уверењем да ће подизањем свести о важности српског наслеђа и чувањем националних вредности сваки појединац на свој, јединствен и иновативан начин може допринети развоју наше земље, а уједињени напори учинили би је онаквом у каквој желимо сви да живимо.

Важно је познавати своје корене и још важније је имати добре узоре који су нам оставили у завештање најбољи део себе надајући се да ћемо следити исти пут и стварати још боље сутра, не заборављајући да нас наши преци и наша дела чине оним што јесмо данас.

Душан Дуле Савић 

Чувена Звездина деветка, Дуле Савић, рођен је 1. јуна, 1955. у Убу где је и почео да игра фудбал у локалном клубу ”Јединство”.  Душан Савић је 21. марта 1972. године стигао на Маракану да би одиграо пробну утакмицу после које је одмах био укључен у клупски подмладак Црвене звезде. Две године касније, 1974. постаје првотимац клуба. За први тим црвено-белих наступао је од 1973. до 1982. године. Одиграо је 258 званичних утакмица и постигао 149 голова (укупно 410 мечева и 266 погодака рачунајући све утакмице). Трећи је стрелац у историји клуба по броју голова у званичним сусретима (149), други по броју голова у првенству (119) и трећи по броју погодака у еврокуповима (20). Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један куп 1982. године. Освајање титуле у сезони 1980/81 је пропустио због војске, па није забележио наступ у првенству. Два пута је био најбољи стрелац лиге и то у сезонама 1974/75 када је постигао 20 голова и 1978/79 када се као стрелац уписао 24 пута. После тога провео је шест сезона у француској Првој лиги: две у фудбалском клубу Лил и четири у Кану. Шест месеци играо је и у шпанској Првој лиги за Спортинг из Хихона без временски ограниченог уговора. У сезони 1983/84 наступао је за француски Лил и на 36 лигашких мечева постигао 12 голова. Следеће сезоне је био још успешнији и на 34 утакмице 13 пута се уписао у стрелце. Нова страница у Савићевој богатој каријери од 1985. године био је Кан. Већ у првој сезони у дресу француског клуба постигао је 15 погодака на 31 првенственој утакмици. Запажен учинак имао је и у сезони 1987/88, када је на 30 сусрета 11 пута матирао противничке чуваре мреже, а у дресу Кана је и завршио фудбалску каријеру 1989. године.

Извор: Српски легат www.srpskilegat.rs