Од када је историје, ето на пример гледајући у предходних 800 година, од Светога Саве, Светих Немањића, па на овамо, СВЕТА је Србија. Ту су црквишта, светилишта, света места, на којима су се људи окупљали, не само да се Богу моле, него су свој боравак ту користили да саборују и делају око идеја које су имале општекорисне, широконародне и културне разлоге. Они су се тим приликама,  на овим светим местима надахњивали и тиме саборно помагали своме развоју, духовном и личноносном врлинском узрастању.

Све што користи развоју васпитања и моралног оплемењивања народа,  Црква је увек благосиљала. Рад оваквог спортског друштва, које је у свом педагошком раду посвећено овим вредностима и посебно не смеће са ума, не само спортски, телесни, него и духовни развој, има нашу подршку од првог дана.

Као што нема економског напретка без моралног нарпетка, а тамо где оног првог, има без овог другог, кораци су кратки, јер недостаје духовна потка и нема даљњег постојања, тако и нема телесног напретка без духовног. Ми знамо за народе који су управо тако градили своје постојање, али њих данас нема, нестали су.

Ми смо стари народ, а памтимо и још један такав, као што је јеврејски, који се никада није одрекао своје земље, па иако расејан није губио свест о себи, о својој вери, о свом индетитету, ми у овим временима оснажујући и охрабрујући рад оваквог Друштва показујемо и наше животно и вредносно опредељење за напредак, кроз синергију – хармонију горе поменутог двога.

Радује ме, што воља за рад оваквог Друштва постоји и што окупља наше младе и децу, који се баве корисним занимањем – спортом, те се на тај начин одвајају од опасности ”улице” и од негативног утицаја средине у којој се налазимо.

То њихово занимање за спорт у Светој Србији ће бити корисно за њих, јер их упућује у живот кроз здравље и морал, чиме ће бити корисни и сутра најпре себи, својим родитељима, својој Држави и својој Цркви.