"СВЕТИ СРБ и ја"

МОЛИТВА ПРЕ УЧЕЊА

Преблаги Господе, пошаљи нам благодат Пресветога Духа Твога, који обасјава и крепи душевне наше силе; да би смо, слушајући пажљиво науку која нам се предаје, дорасли Теби, Творцу нашему на славу, родитељима нашим на радост, а отаџбини и Цркви нашој на корист.

МОЛИТВА ПОСЛЕ УЧЕЊА

Захваљујемо ти, Створитељу, што си нас удостојио Своје Милости, те смо пажљиво слушали науку која нам се предаје. Спаси и помилуј старешине наше, родитеље и учитеље, који нас воде да познамо Истину, а нама даруј снагу и моћ да можемо продужити корисно учење.

МОЛИТВА ГОСПОДЊА

ОЧЕ НАШ, Који си на небесима, да се свети име твоје; да дође Царство Твоје;да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.

МОЛИТВА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА (МОЛИТВА СРЦА)

Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј мене грешног.

БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО

Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.

МОЛИТВА АНЂЕЛУ ЧУВАРУ

Анђеле Божији, чувару мој свети, сачувај живот мој у страху Христа Бога, утврди мој ум на правоме путу и учврсти душу моју у љубави небеској, да вођен Тобом добијем од Христа Бога велику милост.

СИМБОЛ ВЕРЕ

ВЕРУЈЕМ у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и не видљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног не створеног, једносушног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих

И живот будућег века. Амин.

Молитва захвалности Богу

Слава Богу!

Слава Теби Боже наш!

Слава Теби!

Молитва Светом Духу

Царе небески, Утешитељу,

Душе Истине,

Који си свуда присутан

И све испуњаваш,

Ризницо добара

И Даваоче живота,

Дођи и усели се у нас,

И спаси, Благи, душе наше.

Трисвета молитва

Свети Боже, Свети Крепки,

Свети Бесмртни, Помилуј нас

(3 пута)

Молитва Пресветој Тројици

Пресвета Тројице, помилуј нас.

Господе очисти грехе наше;

Владико, орости безакоња наша;

Свети посети и исцели немоћи наше

имена свога ради.

Господе помилуј.

Господе помилуј

Господе помилуј

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу,

и сада и увек у у векове векова.

Амин

Похвална песма Пресветој Богородици

Достојно је заиста да блаженом зовемо

Тебе , Богородицу,

Увек блажену и свебеспрекорну,

и Матер Бога нашега.

Часнију од херувима и

неупоредиво славнију од серафима.

Тебе која Бога Реч

непорочно роди,

уистину Богородцу величамо.

Јутарња молитва мале деце

Опрости ми Боже,

не знам да се молим

ал те много волим!

Молитва јутарња

Уставши од сна, Теби прибегавам,

Владару човекољубиви и милосрђем

Твојим полазим на дела Твоја.

Молим Ти се, помози ми у свако доба

у свакој ствари, и чувај ме од свега рђавог у свету,

и од ђаволске брзоплетости, и спаси ме

и уведи ме у Твоје вечно Царство.

Јер си Ти мој Створитељ,

и свакога добра промислитељ и подаритељ.

Вечерња молитва

Огради ме Господе,

силом Часног и Животворног

Твога Крста, и сачувај ме од свакога зла.

У руке Твоје,

Господе Исусе Христе,

Боже мој, предајем дух свој,

Ти ме благослови, Ти ме помилуј

и живот вечни ми даруј.

Амин.

Молитва пре причешћa

Прими ме данас,

Сине Божији, за причасника

Тајне Вечере Твоје,

јер нећу казати Тајну

непријатељима Твојим,

нити ћу Ти дати целив као Јуда,

већ као покајани разбојник

исповедам Те:

помени ме, Господе, у Царству Твоме.

Молитва после причешћа

Твоје свето Тело,

Господе Исусе Христе, Боже наш,

нека ми буде на живот вечни,

и пречасна Крв Твоја на отпуштење грехова.

Ово причешће нека ми буде на радост,

здравље и весеље.

Молитвама Пречисте Мајке Твоје

и свих Светих Твојих.

Амин.

Молитва пре јела

Очи свију у Тебе се уздају,

и Ти им дајеш храну на време,

Ти отвараш руку Своју

и све ситниш добротом Својом.

Молитва после јела

Благодаримо Ти,

Христе Боже наш,

Што си нас наситио

земаљским Твојим добрима,

не лиши нас ни

Небескога Твога Царства,

него као што си дошао међу ученике Твоје,

Спаситељу, и мир им даривао,

тако дођи и нама и спаси нас.

Молитва кад смо уплашени

Господе помилуј! Господе,

спаси и сачувај!

Пресвета Богородице, спаси нас!

Молитва за родитеље

Спаси Господе и помилуј

маму, тату, деку и баку,

бату и секу и све

православне хришћане.

Амин.

Молитва за укућане

Небески Оче и Творче света,

Почуј молитву Свога детета:

Даруј ми, Оче, здравља и снаге,

поживи моје укућане драге,

да будем дете увек онако

које ће моћи да воли свако.

Амин

Молитва за живе

Спаси, Господе, и помилуј родитеље моје,

сроднике, наставнике, доброчинитеље,

и све православне хришћане (споменути имена).

Молитва за упокојене

Упокој, Господе,

душе уснулих слугу Својих,

опрости им сва сагрешењља и

даруј им Царство Небеско (споменути имена).

Молитвама светих отаца наших

Господе исусе Христе

помилуј нас!

ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ

1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим мене.

2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свога.

4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.

5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6. Не убиј.

7. Не чини прељубе.

8. Не укради.

9. Не сведочи лажно на ближњега свога.

10.Не пожели ништа што је туђе.

Ово су десет Божијих заповести дате Мојсију на гори Синају да би народ Божији знао каквим животом треба да живи. У њима је сажета сврха нашег постојања и битисања у овоме свету, као и смисао истог у нама самима. Оне су стаза нашег живота и свако неиспуњење њихово нас доводи на странпутицу и уводи у таму. Да би смо по њима живели морамо се трудити и томе тежити не само у једном тренутку или периоду свог живота већ стално докле год постојимо јер она друга стаза за разлику од ове нас читав наш живот напада и вуче к њој. Ако ми покажемо да стремимо вечноме животу и Бог ће нам помоћи у томе и наградити наш труд.

Првих пет заповести се односи на наш однос према Богу, а других пет на наш однос према нашим ближњима. Наши ближњи нису само наши: родитељи, брат, сестра, бака, деда,……, већ сви људи овога света.

Ове заповести су изречене у Староме завету, а у Новоме завету су обновљене и садржане у нове две које је изговорио Господ Исус Христос које гласе:

ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ

1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.

2. Љуби ближњега свога као самога себе.

У симболу крста садржана је сва наша вера, прошлост, будућност. Кроз читав наш живот од рођења до смрти осењује (покрива) нас знак крста. Човек стално осећа потребу у свакодневном животу да се прекрсти: и кад је тужан, и кад је радостан, када се чуди, када се хвали. Сваки пут кад се прекрстимо ми себе освећујемо снаком крста на коме је Христос разапет и на коме је поднео жртве за грешни род људски. У његовом постојању садржан је наш живот. 

Вертикала означава однос, живот према Богу (Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом), а хоризонтала означава наш однос према ближњима (Љуби ближњега свога као самога себе). И у самој нашој историји символ крста је био знак победе, не само над ђаволом и смрћу него је он символ физичке победе над неким (Косовски бој, I и II Српски устанак). Сам цар Византијски Константин је символом крста победио Персијанце јер је у сну видео над небом Цариграда знак крста и чуо глас Господњи који је рекао:”ОВИМ ПОБЕЂУЈ.”

При свакој нашој дневној молитви ми се крстимо:пре и после јела, такође и пре и после сваког обеда, пре и после спавања, што показује нашу сталну потребу да призовемо Бога. Човек је боголико биће и богочежњиво и као што дете тражи помоћ мајке тако и човек се обраћа своме родитељу.

Вера, нада и љубав

Ово су три хришћанске врлине које су у исти мах подједнако важне и повезане. Онај човек који у своме животу стреми ка њима иједно испуњава циљ овоземаљскога живота, а то је живот вечни.

Вера

то је животна врлина човекова која је усађена у његову природу. Оно што је исправно јесте вера у једнога Бога Створитеља свих нас и Доброчинитеља нашега. Онако како ми испољавамо ту врлину осведочава наш лични живот.

Нада

је такође као и вера, посведочена нашим животом. То је нада у вечно спасење и васкрсење. Ми својим животом и испуњењем “Божијих заповести” управо исказујемо наду у вечно спасење.

Љубав

се односи у нашем животу на ону која је упућена према Богу и према људима. Све ове три врлине су нераскидиво везане, тако да свака засебно не може без друге две, те је стога и љубав лажна ако не подразумева веру и наду.

У “Житијима светих” се говори о једној хришћанској породици која је пострадала због исповедања вере хришћанске.

Она је живела у Риму за време цара Адријана, када је почело страшно гоњење хришћана. Побожна жена по имену Софија је имала три ћерке по имену: Вера, Нада и Љубав. Оне су све заједно биле ухваћене и оптужене да су хришћанке и биле су изведене пред цара који је био главни судија. Он је од њих захтевао да се поклоне богињи Артемиди коју су Римљани сматрали божанством. Оне су то одбиле и због тога он их осуђује на страшна мучења не би ли пристале и издале Христа и веру у Јединога Бога.

Док су чекале у тамници своје мучитеље, свесне да ће за име Христово претрпети страшне муке, усрдно су се молиле Богу. Мајка Софија и сама знајући шта их чека храбрила их је да не поклекну и не одрекну се Бога. Једну за другом пред мајчиним очима су их мучили: тукли, секли, бацали у ватру и у врелу смолу, али ниједна од њих не поклекну.

Вера је имала дванаест година, Нада десет, а најмлађа Љубав девет. Поносито су пркосиле мучитељима својим, који су избезумљени што их не могу натерати да се поклоне њиховом божанству, смишљали најсвирепија мучења која здрав човеков разум не може ни појмити, а камоли учинити. Оне су умрле у најтежим мукама, а мајка је њихова измучена тела однела и сахранила. На њиховом гробу се молила Богу три дана и три ноћи, и трећега дана је умрла од туге, али уједно душом радосна јер ће видети у Рајском насељу душе својих вољених и славних ћерки које је чекају.

И овај пример нам показује да су наше људске моћи уз Божију помоћ непоколебљиве и истрајне.

Хришћанске врлине насупрот главним смртним греховима

Хришћанске врлине:

-смерност

-дарежљивост 

-морална чистота

-човекољубље 

-уздржљивост

-кротост, трпељивост

-ревност у вери

смртни греси:

-гордост

-среброљубље

-разврат, блуд

 -љубомора,завист

 -неумереност у јелу и пићу

-гнев

-лењост и према свом спасењу

Смерност – то је одлика свих правих хришћана која их краси у односу на оне људе који су горди. Гордост код човека изазива његово подозрење и високо мишљење о самоме себи у односу на друге људе. Он себе сматра: најлепшим, најпаметнијим, најбољим у свему, и све оно што ради сматра јединственим. У односу на ово стоји хришћанска врлина смерност. Она подразумева узајамно поштовање у жртвовање за ближње своје.

Дарежљивост – она подразумева помагање и давање онима који нам се обрате за помоћ и не само њима него и онима за које видимо да им треба помоћ. А насупрот тога јавља се смртни грех среброљубље, што уствари значи љубав према новцу. Такви људи уместо да помажу људима отимају им и оно задње што имају.

Морална чистота – је такође хришћанска врлина која прати човека кроз читав живот. У почетку она се односи на чистоћу наше љубави према родитељима а касније према мужу, жени, породици. Насупрот њој имамо разврат, нечистота, блуд. Онај који упражњава то иде против своје природе и њених потреба. То је веома тежак (смртни) грех и нарочито је изражен у данашње време. Када људи сматрају да им је све дозвољено и то називају сексуалном слободом.

Човекољубље,милoсрђе – ова четврта хришћанска врлина је веома слична са другом, само што се она директно односи на милосрђе између људи. Насупрот ње имамо завист – љубомора, која нас прати кроз читав живот и требамо се борити против ње.

Уздржљивост – то је хришћанска врлина насупрот које стоји неумереност у јелу и пићу, лакомство, пијанство.

Кротост, трпељивост – ова хришћанска врлина се опет односи на нас саме према другима. Насупрот ње стоји гнев. Гневан човек не трпи друге у нервира га свака ситница. Он је одбојан не прихвата друге и веома је тешко живети са њим.

Ревност у молитви и вери – ова врлина садржи у себи наш однос према Богу, вери, цркви и нашем личном спасењу. Насупрот њој стоји лењост, очајање и немарност према нашем личном спасењу.

Свете тајне

Појам Светих тајни се јавља у нашој цркви и oне су нераскидиви део живота сваког хришћанина. Њих има седам:

-крштење

-миропомазање

-причешће

-покајање

-брак

-свештенство

-јелоосвећање

Света тајна је видљива свештена радња(коју свештеник врши) кроз коју невидљива спасавајућа сила, која се зове Божија благодат, преноси чудотворне дарове на оне који је примају.

То су дарови који су неопходни за наше препорођење, освећање и спасење. Те Свете дарове човек испољава у свом животу чинећи добра дела.

  Свете тајне које се немогу поновити јесу:

крштење

-миропомазање

-свештенство

Света тајна крштења

То је Света тајна којом се лице које се крсти чисти од свих грехова и наслеђених и личних и као новорођено дете Божије укључује се у цркву Христову.

Сама Света тајна се врши са трократним погружавањем (потапањем) у воду речима:”Крштава се раб (човек) Божији (………….) у име Оца и Сина и Светога Духа, сада увек и у све векове векова. Амин.”

Ако је дете које се крштава мало за њега сведочи кум и он му је духовни отац (учитељ). Међу православнима куму се указује велико поштовање као духовном оцу. Деца се крштавају још као мала из предострожности да не би умрла некрштена. Црква дозвољава да сваки хришћанин или хришћанка могу извршити крштење у најкраћем облику  потапањем и изговарањем:” Крштава се слуга Божији ………. у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин – али само ако је живот детета непосредно угрожен, а ако дете преживи свештеник ће допунити крштење и извршити Свету тајну миропомазања.

Света тајна миропомазања

То је Света тајна кроз коју крштено лице добија дарове Светога Духа у снази, мудрости, да чува праву веру и да живи светим животом.

Ова Света тајна се врши тако што свештеник помазује поједине делове тела крштеног лица изговарајући речи:“Печат дара Духа Светога. Амин.”

  Ове речи узете су од Светог апостола Павла.

        Најпре свештеник помазује чело, да освети разум и размишља о Богу

        Затим се помазују груди, да се освети срце и да воли Бога.

        Затим се помазују очи, да се освете и да виде Божије добро у сваком створењу.

        Затим се помазују уши, да се освете и да слушају речи Божије.

        Затим се помазују образи, да се освете и да изражавају радост због учињеног доброг дела и стид због греха.

        Затим се помазују уста, да се освете са циљем да говоре истину и добро и да славе Бога.

        Затим се помазују ноге, да се освете и да иду по заповестима Божијим које воде у Царство Небеско.

Овим се укратко освећује цео човек, и душа и тело.

Света тајна покајања

То јe Света тајна кроз коју се опраштају наши греси, ако се исповеде и кроз коју добијамо измирење са Богом.

  Овом Светом тајном нам се опраштају сви грехови које смо учинили после крштења и за које смо се покајали. Човек који се исповеда то чини пред свештеником после чега му свештеник чита молитве – у име Оца и Сина и Духа Светога – разрешава лице које се каје.

Ову власт епископима и свештеницима дао је сам Исус Христос речима:”Примите Духа Светога. Којима опростите грехе опростиће им се и којима задржите задржаће им се.”

Човек који приступа овој Светој тајни мора јој прићи скрушеним срцем и искреним кајањем. Неког ограничења што се тиче броја колико пута човек може приступити овој Светој тајни нема. Што чешће то боље. Такође свештеник може дати и казну (епитимију) према озбиљности наших грехова: да постимо, да се молимо, да дамо надокнаду ономе кога смо оштетили, да чинимо дела милосрђа или чак да не присуствује светој тајни причешћа на одређено време.

Света тајна причешћа

То је Света тајна у којој побожни хришћани под видом хлеба и вина примају истинито тело и крв Господа нашег Исуса Христа.

Саму Свету тајну установио је Исус Христос на Тајној вечери што је описано у Светом Јеванђељу речима:

”И када јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши га преломи га и даваше га ученицима говорећи: Узмите и једите ово је тело моје.

И узе чашу и даде им говорећи: “Пијте из ње сви, ово је крв моја Новога Завета која се ради вас пролива ради опроштења грехова.”  

Освећење хлеба и вина се чини на Светој литургији која приказује читаву драму Христовог Живота од рођења до смрти и Његовог васкрсења на небо. Освећање хлеба и вина може да врши само епископ или свештеник. Многи људи постављају питање:

“Зашто се ми причешћујемо?”

Ми се причешћујемо јер од тога зависи наш вечни живот. Ако то не чинимо ми смо у смртној опасности, јер је Христос рекао да ко једе од тела Његова и пије крв Његову има живот вечни и Он ће га васкрснути у последњи дан, а ко не једе од тела Сина Божијег и не пије крв Његову нема живот у себи. Ми се за ову Свету тајну приремамо постом о молитвом, исповадањем својих грехова (Св. тајна покајања) и опраштањем онима који су се о нас огрешили.

Нема неког одређеног правила колико пута можемо приступити овој Светој тајни. Што чешће то боље. 

Пост у Православној цркви

Пост је установио својим примером сам Господ Исус Христос, када је 40 дана постио у пустињи. Његов пример следујемо и ми. Циљеви поста:

-очишћење тела

-јачање воље

-уздизање душе изнад тела

-прослављање Бога и његових светитеља

Пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, уздржавању од рђавих мисли, жеља. дела, и у умножавању молитава. 

Пост је припремање у духу, телу и уму.

Постове делимо на две групе: вишедневне и једнодневне.

Вишедневни су:

Божићни пост који траје од 15. новембра до 25. децембра

Велики пост (Ускршњи) од 28.фебруара до 17. априла

Петровски пост од 13. до 29. јуна

Великогоспојински пост од 1. до 15. августа

Једнодневни су:

-свака среда и петак,осим трапавих седмица (5. недеља у години);

-Крстовдан, уочи Богојављења, 5. јануара;

-Усековање главе Светог Јована Крститеља, 29. августа;

-Воздвижење Часног крста-Крстовдан, 14. септембра;

Анђели- нeбеска војска Божија

У свему створеном видимо дело руку Божијих. Поред онога што видимо значи видљивог света, Бог је пре њега створио и невидљиви свет, бестелесна невидљива бића- анђеле. Анђели су невидљиви духови без тела. Кад се јављају људима, узимају на себе облик људскога тела, да би их људи видели. Бог је створио анђеле да га славе и  да му служе. Они су безгрешни и вечни.

Сатана је био један од виших чинова анђела и као и они њему је дужност била да служи свога Творца. Међутим он се погордио и устао против свога Творца, са собом је повукао још доста анђела нижих чинова који су пошли за њим. Због таквог његовог поступка одузета му је слава анђеоска и бачен је у таму највећу, а они анђели који су пошли са њим нису били више анђели, постали су демони и слуге Сатани.

Демони су изгубули своје прелепо Божанско обличје и није их обасјавала Божија светлост већ су постали ружни и одвратни и од Бога одбачени да такви вечно буду.

Сама реч анђео значи весник Божије воље. Преко анђела Бог саопштава људима важне вести. Тако се арханђео Гаврило јавио Пресветој Богородици саопштивши јој да ће родити Сина Божијега и на тај начин отворио историју Новог завета. Обративши се Богородици речју: “Радуј се! ” он је указао да ће Нови завет бити на радост за све људе и сву створену твар, затим се анђео јавио и пастирима код Витлејема саопштивши им радосну вест да се Исус родио, побожним женама на Христовом гробу да је васкрсао…..

За разлику од анђела који воле човека јер свако од нас има свог анђела чувара, Сатана и његови демони су испуњени мржњом и завишћу према Богу и према човеку, те се стога труде  да човека наведу на зло и одведу у пакао. Колико је та њихова тежња јака да човека униште показује и то да се веома често  Сатана и демони јављају људима у обличју анђела и да                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 људи у свом незнању помисле погрешно да им се јавио анђео. Када се то деси човек треба да се прекрсти јер је то знак и символ од кога Сатана бежи, и тако ће он бити разобличен и показаће се у свом правом обличју. Крст је знак и знамење наше победе над злом и грехом.

У анђеоској служби постоји јерархија по којој су они подељени у девет анђеоских чинова, а то су:

-Престоли,          -Госпоства         -На чела

-Херувими          -Силе                  -Арханђели

-Серафими         -Власти               -Анђели

Сви су анђели исте природе али се разликују у слави, сили и делатности.    

Свете мошти (тела)

Свете мошти су нераспадљиви (нетрулажни) делови тела светитеља која су показала чудотворну моћ.

Многи секташи нас нападају због поштовања светитељских моштију и говоре да их ми обожавамо. Ми обожавамо само јединог истинитог Бога који даје силу моштима својих љубљених светитеља да их прослављамо као што су они прослављали Бога док су били у својим телима. Њихову чудвотворну моћ ми приписујемо живоме Богу, а никако мртвим предметима.

 

Светитељи

Постоји више начина којим су светитељи задобили светост Божију и постали Свети.

Постоје: Свети Оци, Свештеномученици, Мученици, Пророци, Апостоли…

Праоци (старозаветни људи) су Адам и Ева и њихово потомство.

У Старом завету имамо пророке и то четири велика и дванаест малих. То су они који су познати пророци, а има и оних који нису познати.

Светитељи

Постоји више начина којим су Светитељи задобили Светост Божију и постали Свети. Тако постоје:

-Праоци            -Апостоли      -Преподобни           -Мученици

-Пророци         -Свети оци      -Свештеномученици

-Праоци (Старозаветни људи) су Адам и Ева и њихово потомство пошто од њих воде порекло сви људи они носе назив праоци.

-Пророци су они богоизабрани људи који су унапред видели шта ће се десити и наговештавали долазак Господа нашег Исуса Христа, па се стога у Старом завету пророчка служба називала и видиочка служба. У Старом завету имамо четири велика и дванаест малих пророка, а има и оних који нису познати.

Први који је био видиоц био је Мојсије. Господ је њему открио како је створен свет, а Мојсије је то написао у “Књизи постања” једној од првих пет књига Старог завета.

Они који су видели долазак Месије били су Боговидци. Један од четири велика пророка Старог завета пророк Исаија је тако јасно видео долазак Спаситеља да је називан петим Јевањђелистом (јевањђелисти су били Христови ученици апостоли Јован, Марко, Матеј и Лука и они су у Јевањђељима као непосредни сведоци и активни учесници многих догађаја, веродостојно описали живот Господа Исуса Христа).

Пророчка служба из Старог завета испунила се у Новом завету појавом Светог Пророка и Претече Јована. Он се назива пророком јер је био послат од Бога да припреми људе за долазак Хростов, и пророкује и сведочи за Њега, учећи и позивајући народ на покајање у пустињи Јудејској речима:

“Покајте се, јер се приближи царство небеско. 

Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже:глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господу и поравните стазе његове. (Јев. по Матеју 3,2-3).

Због своје улоге да буде приправитељ пута Господњег још га зову и Претечом  Његовим.

-Апостоли то су ученици Христови и они су први људи у Новом завету који су посведочили веру у Њега као Спаситеља и запечатили је својом крвљу. Сви апостоли су мученички пострадали осим Светог Јована Богослова који је дочекао старост и умро природном смрћу. Апостолска служба била је за време Христово и докле су апостоли били живи. Било их је дванаест великих и седамдесет малих, али је ипак пуноћа апостоловања у тих дванаест. Они нису били из богатих породица нити високо образовани, већ су били људи из обичног народа. Сви они су се разликовали између себе јер као што су људи разнолики по својим особинама и карактерима тако је и сваки од апостола на своје проповедништво стављао свој лични печат. Они су после Христовог  Вазнесења и силаска Светог Духа на њих на дан Педесетнице, почели своје изасланство и проповед међу људима посведочивши га својим животом и делима. Тиме су испунили реч Господа Исуса Христа који им је рекао: Идите и начините све народе мојим ученицима крстећи их у име Оца и Сина И духа Светога

Најизразитији међу њима по плаховитом темпераменту био је Свети апостол Петар који је први посведочио веру у Господа када их је запитао апостоле,шта они мисле ко је Он, рекавши:

“Ти си Христос, Син Бога живога”.(Јев.по Мат.16,16) На ово његово сведочење Господ му је одговорио:

А и ја теби кажем:”Ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати”.(Јев по Мат.16,18)

Његова вера се постепено утврђивала, јер се он три пута одрекао Господа када су Га извели пред суд, али се после тога горко покајао и потом постао силни и неустрашиви проповедник Јевањђеља. Мученички је пострадао за време цара Нерона у Риму распећем на крсту. Тада је молио своје џелате да га разапну са главом окренутом на доле, сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ.  

Можда једна од најзанимљивијих личности међу апостолима био је Свети апосол Павле. Он је од највећег гонитеља хришћана постао ватрени поборник и проповедник хришћанстава. Пре него што се преобратио и добио има Павле, звао се Савле и био је фарисеј и прогонитељ хришћана. На путу за Дамаск где је кренуо да похвата и похапси тамошње хришћане и уништи младу цркву хришћанску која се тамо основала, десило се његово преобраћење. После тога он почиње проповед међу незнабожцима и предузима апостолска путовања од Арабије до Шпаније, покрштавајући тамошње народе и ширећи Христову реч међу њима. Пострадао је мученички у Риму гд е је посечен мачем  за време цара Нерона.  

И остали апостоли су проповедали хришћанство свуда по свету где су претрпели многе муке и гоњења и својом крвљу посведочили распетога и васкрслога Христа.

Апостол Тома је по предању избоден копљем са пет рана као Христос.

Апостол Андреј је разапет!

Пророци

су они људи који су унапред видели шта ће се десити и наговештавали долазак Господа нашег Исуса Христа.

Господ је од стварања Адама и Еве  обраћао се људском роду са Адамом је разговарао лично али касније са огреховљењем природе људске сви људи изгубили су ту блискост са Богом па је онда Бог преко одгежених људи комуницирао са народом: Ноје, Аврам, Исак, Јаков, Мојсије, пророк Илија, Свети Јован Крститељ………….

Пророчка служба у Старом Завету називала се и “Видиочка служба” оно га што им је Бог откривао.

Први који је био видиоц био је Мојсије. Приликом стварања неба и земље Мојсије још није био створен, али је Господ њему открио како се то збило.

Они пророци који су видели долазак Месије звали су се Боговидци.

Један од старозаветних пророка, пророк Исаија је тако јасно видео долазак Спаситеља да је називан петим јевањђелистом

Један од највећих Старозаветних пророка био је и пророк Илија.Он је био човек који је враћао Израиљски народ Богу. Током свог живота чинио је многа чуда силом Божијом да би показао неверноме своме народау да је на погрешном путу. Од самог почетка Господ је показао да ће он бити велики пред Њим јер је Илијин отац Савах када се он родио видео анђеле Божије који га повијају огњем и хране га пламеном што је било знамење његовог пламеног карактераи силе огњене. На брду Хориву је чак разговарао са Богом и чуо му глас што само показује његову узвишену славу пред лицем Божијим.

Пред крај његовог деловања на земљи он је поставио свога заменика Јелисија и отишао на небо у пламеним кочијама. Свето предање каже да ће пророк Илија се вратити на земљу пре Христовог другог доласка и страдати од антихриста.

Пророчка служба је као таква била испуњена сам Светим Јованом Крститељем. Он је наставио традицију Старозаветних пророка њиховог посвећеног живота а за њега самог је пророковано: “Глас вапијућег у пустињи……..”

Он је био непосредни гласник доласка Христовог и припремао народ за то.

Апостоли

су први људи у Новом завету који су посведочили веру у Христа као Спаситеља и запечатили је својом крвљу. Сви апостоли су мученички пострадали осим Светог Јована Богослова.

Било ох је дванаест великих и седамдесет малих и са њима је завршено апостоловање.

Када Господ Исус Христос започињао своју проповедничку делатност он је на самом почетку изабрао следбенике (апостоле). Они су проповедали и ширили реч Божију. Када је Христос тражио своје ученике није бирао богате већ обичне људе, а позвао их је речима: “Хајдете за мном и они су оставили све и пошли за њим.

Први од апостола били су браћа Петар (Симон) и Андреј. Они су прозвани апостоли. Тај призив за спасење и данас важи јер оно постоји за све нас ако смо вољни да се покајемо за сагрешења и спасемо.

Апостолска служба била је за време Христово и докле су апостоли били живи а пуноћа апостоловања је била у првих дванаест апостола.

Сви апостоли су страдали мученички осим светог апостола Јована Богослова.

Апостол Симон Петар који је разапет наопако јер је сматрао да није достојан да страда као Спаситељ

Апостол Тома је избоден копљима са пет рана као Христос

Апостоли АндрејФилипЈаковСимон Кананит су  разапети, Јаков Алфејев је посечен мачем, Вартоломеј је не само разапет него његовим мучитељима то није било довољно него су га након тога одрали и на крају посекли мачем, Матеј спаљен, а апостол Тадеј је каменован.

Дванаести апостол Јуда који је издао Христа изашао је из круга Спаситељевих ученика јер се уместо покајања видевши шта је учинио, раскајао и обесио дозволивши Кушачу (ђаволу) да га до краја уништи, а на његово место је дошао човек из редова највећих гонитеља Христа и хришћана јер је управо урадио супротно од Јуде. Покајавши се за своја сагрешења од гонитеља постаде највећи поборник и проповедник Христове науке и од Савла који се спомиње у Светом писму као мучитељ и сведок мучеништва првомученика Архиђакона Стефана постаде апостол Павле. Он је проповедао хришћанство многобошцима од чије руке је и страдао у Риму за време цара Нерона.

Сваки од апостола је сам по себи био специфичан и сваки је обележио свој рад на себи својствен начин.

Више нема Апостолске службе као у Христово време. Сви смо ми на неки начин апостоли, али не на онај начин као Христови ученици.

Мученици

су они људи  они Свети који су својом крвљу потврдили веру у којој су крштени. овај назив за Свете се превасходно односи на хришћане који су подносили мучеништва у првим вековима хришћанства . Први мученик је био Архиђакон Стефан који је отворио пут многим следећим мученицима и зато с правом носи назив Првомученик. После њега их је било много више, огроман број их је пострадао јер је било отворено, јавно  непрестано гоњење хришћана и све је то трајало до 313. године када је цар Константин Миланским едиктом укинуо гоњење хришћана, и хришћанство прогласио државном религијом.

Мучеништво је сведочење вере у крви, јер су они који су га поднели потврдили исповедање своје вере подневши највеће жртве и запечатили је својом крвљу и својим животом.

Мучеништво је могло бити скупа, заједнички и појединачно у зависности од начина страдања и броја мученика. Та мучеништва у прво време била су по мрачности ума оних који су га извршавали нешто посебно и само су уствари истицала узвишеност вере Христове и чистоту љубави хришћанске чак и према својим мучитељима који су веома често били задивљени и поражени видећи веру оних које треба да муче те се догађало да и они сами се преобрате и од мучитеља постају мученици примивши веру и пострадавши за њу ( Савле прогонитељ који постаје највећи проповедник и  апостол Павле, затим војник који заузима место једног поклеклог хришћанина који се одрекао Христа и попуњава број међу 40-младенаца)

У свим мучеништвима биле су посведочене речи Христове да ће хришћани страдати и крвљу својом доказивати своју веру.

Њиховим примером руководили су се хришћани каснијих времена јер је свако сведочење вере било својеврсно мучеништво. Касније то се огледало у борби за чистоту вере против јерертика који су узносили погрешно Христова учења.

Један од првих таквих који је пострадао је био Свети Максим Исповедник који је и добио име исповедник управо због правилног  исповедања своје вере и борбе против јеретика.

И у каснијим вековима, докле год је било борбе за чистоту вере, а тога ће увек бити, постојали су људи који су животом сведочили веру. Отуд велики број новомученика, којих је највише било у Турском периоду као и у првом и другом светском рату када је многи православни свет страдао нарочито Срби од стране злогласне усташке руке.

Те новомученике Српска Православна црква је канонизовала на Саборној Литургији у Спомен-храму светог Саве на Врачару 21 маја 2000 године. Литургију је служио Његова Светост Патријарх Павле уз саслужење свих архијереја СПЦ.  Канонизивани су: Блаженопочивши митрополита дабробосанцског Петра, црногорско пориморског Јоаникија и Загребачког Доситеја, епископа горњокаловачког Саве, бањаличког Платона, Архимандрита Рафаила (Момчиловића) и слуге Бжијег Вукашина, који су причисљени Хору Светих Православне цркве. Тиме је цркве показала да поштује своје претке и дала свети пример данашњим и будућим покољењима.

Мучеништва ће бити свагда докле год  буде хришћана па и данас  када је свет веома узнапредовао с тим што је данашње мучеништво, мучеништво духа, а онда је било мучеништво у крви. Међутим ова два начина мучеништва се не разликују пуно, јер имају исти циљ.

Ко год је крштен, тај је изабран, изабрао је Христов пут, а тај пут није нимало лак јер се прво мора проћи кроз “Голготу” да би се дошло до васкрсења. Сведочити истинску веру која увек има исте вредности и речју и делом јесте својеврсно мучеништво. Такође не треба мучеништво пошто пото тражити, али ако дође не треба побећи од њега.

Свештеномученици

сам израз свештеомученици значи да су то били људи у свештеном чину, а да су мученички пострадали (Свети Игњатије Богоносац, Свети Јустин Философ). У оно време то су били највише епископи и презвитери, али ипак највише од пострадалох било је од епископа. У оно време епископије су биле много мање (отприлике сваки већи  град или мања област имали су свог епископа). За епископа је биран најподобнији, најбољи, најдостојнији из заједнице. У првим вековима све оно што је прихватало хришћанство, већина од њих живела је светим животом. Скоро сви епископи су живели светим животом и скоро сви су уврштени у свете (било да су светост задобили мученички или су живот завршили обочном смрћу)

Један од таквих свештеномученика био је и Игњатије Богоносац епископ Антиохијски. Он је добио име Богоносац због тога што је стално у срцу и на уснама носио име Бога живога, а и зато што га је још као малог Христос држао у рукама јер је по предању Цркве приликом једне проповеди Спаситељ да би објаснио ученицима својим шта је смерност узео једно дете (Игњатија) и рекао: “Ко се понизи као ово дете, онај је највећи у царству небескоме”. Касније кад је одрастао Игњатије је постао ученик Јована Богослова а касније би постављен за епископа Антиохијског. Поред тога што је био познат по своме светом и примерном животу, још је познат и по увођењу антифонског начина појања у цркви (наизменично за две певнице) које му је Бог чудотворно открио. Пострадао је мученички у Риму за време цара Трајана (106 године), тако што је бачен лавовима у арени.    

 
Преподобни

су свети подвижници (монаси) који су својим подвизима засијали у цркви и тако угодили Богу. Они нису својом крвљу запечатили вер у у Бога. Они су себе својевољно предали на жртву Богу.

Свети оци и учитељи цркве

У Новом Завету се Светим оцима називају они који су били заиста учитељи и браниоци цркве и вере. Светим оцима се називају због тога јер су они заиста уобличили учење хришћанске вере и преко којих је Бог открио основна учења вере и цркве.

У Староме Завету делали су пророци и у том времену они су припремали народ за долазак Спаситеља. Они су били нека врста старозаветних отаца, али оно што су они ппрорицали у Старом Завету то су Свети Оци у Новом Завету формулисали и уобличили. То су Богом изабрани и Духом Светим надахнути људи а њих је Бог одабрао да они изнесу хришћанско учење међу народ. Они су увек реаговали на погрешна учења, и то тако што су се борили за истинитост и чистоту вере. Они су доста писали на основу рођења и васкрсења Христовог, силаска Духа Светог јер су то основни мотиви хришћанске вере.

У IV, V, VI VII веку, (за време Васељенских сабора којих је било седам), светоотачко делање је било најизраженије. То доба назива се златно доба светоотачког делања. У принципу нема времена без Светих Отаца јер у овоме свету увек постоје непријатељи цркве и да није њих црква би тешко опстала (Ава Јусти).

Крсна слава

У нашем народу је обичај да се слави Крсна слава. То је светитељ који се слави по црквеном календару као заштитник наше лозе и наше породице, већ више од хиљаду година. Тог дана су крштени наши преци.

Наш народ је побожан и верујући од давнина. Кад су примили хришћанску веру, показивали су своју веру по примеру светих и побожних људи. Када се догодило што знаменито, спасоносно и избавитељно, славио се светитељ тога дана по календару, као празник. Исто тако, појединци када су доживели неку животну радост, избављење, испуњење жеље, славили су тај дан са захвалношћу Богу и светитељу као посреднику и заступнику пред Богом.

Наши преци су памтили тај свети дан када су били крштени, и предали су потомцима у аманет да сваке године прослављају тога светитеља који је био сведок пред Богом да су наши стари искрено примили часни крст, крсну славу, преко тога светитеља. У нашем народу славе се многи светитељи, а највише српских домова слави Светог Николу, Светог Архангела Михаила, Светог Јована,Светога Саву, Светог великомученика Ђорђа, Светог Димитрија, Свету Петку…

Славска водица, Колач, Свећа, Жито, Вино

За молитвену прославу Крсне славе, светитеља који је наш молитвени посредник пред Богом, спрема се славски колач, који се уз молитву пререже и прелије вином. Колач је хлеб од пшеничног брашна умешен квасцем. За његово мешење употребљава се вода – водица, коју свештеник неколико дана пре славе у дому слављеника благодаћу Светога Духа освећује. За резање колача узима се и вино које свештеник такође благосиља. Хлеб је оно што је за живот човеку најнеопходније, то је знак нашег тела и вино знак наше крви, а то је оно што условљава и чини човека живим бићем. За славу се спрема и жито. Оно се скува у слаткој води и са колачем се стави на благослов. Пшенично зрно је симбол смрти и васкрсења: зрно бачено на земљу проклија и распадне се, али из њега никне клас који доноси много више зрна.

На дан славе свештеник реже колач у цркви или у дому свечара. После тропара или песме у част светитеља, свештеник чита молитву призивајући благодат Светога Духа за здравље и напредак домаћина и његове породице, подигне колач, пререже га унакрсно и прелије вином и са домаћином или са чланом његове породице, окреће колач уз песму: “Свети мученици, који сте лепо страдавши увенчали се, молите се Господу да се смилује на наше душе.- Слава Теби, Христе Боже, апостолима похвало, мученицима радовање, чија је проповед Тројица јединосушна – Исаије ликуј, Дјева заче у утроби и роди сина Емануила, Бога и човека, Исток му је име, Њега величајући, Дјеву величамо”.

Колач се потом преломи и целива трипут уз речи: “Христос посреди нас” и одговара “Јесте и биће”. Потом свештеник упути молитву Господу Богу за здравље и свако добро домаћина и његове породице.

На дан славе домаћин и домаћица примају госте и кућа им је отворена свакоме, па и путнику намернику, као ангелу.

Храмовна (црквена) слава

На дан храмовне славе, светитељ или празник коме је храм посвећен, слави се као слава свих парохијана који припадају томе храму. После Свете литургије врши се опход око цркве и пререже славски колачуз учешће свих присутних.

Исто тако у нашем народу и у нашој земљи насеље има своју славу или заветника, када се врши литија и на неколико места стане и очита молитва за миран живот и плодоносну годину, да буде без невоља и непогода. Тада иду сви парохијани за свештеником у одежди а напред се носи црквени барјак и певају побожне песме. Код неког дрвета одржи се молитва и на њему се уреже крст и то се зове запис. Када се литија врати на полазно место, одржи се дужа молитва и пререже се колач за добро и напредак целог места и свих становника у њему.

Овим лепим обичајем наш народ се одликује међу свима православнима народима. Зато се и каже:“Где је слава, ту је и Србин” и ” Ко славу слави, томе и Бог помаже”.