"СВЕТИ СРБ и ја"

БО­ЖАН­СТВЕ­НА ЛИ­ТУР­ГИ­ЈА СВЕ­ТО­ГА ОЦА НА­ШЕ­ГА ЈО­ВА­НА ЗЛА­ТО­У­СТА

Ђа­кон: Бла­го­сло­ви, вла­ди­ко.

Свештеник: Бла­го­сло­ве­но Цар­ство Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Ђа­кон: У ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За ви­шњи мир и спа­се­ње ду­ша на­ших, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За мир све­га све­та, за не­по­ко­ле­би­вост све­тих Бож­јих Цр­ка­ва, и сје­ди­ње­ње свих, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За овај све­ти храм, и за оне ко­ји са  ве­ром, по­бо­жно­шћу и стра­хом Бож­јим ула­зе у ње­га, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За нај­све­ти­је­га па­три­јар­ха (или ви­со­ко­пре­о­све­ште­но­га ми­тро­по­ли­та, или пре­о­све­ште­ног епи­ско­па) на­ше­га (име), за ча­сно пре­зви­тер­ство, у Хри­сту ђа­кон­ство, за сав клир и вер­ни на­род, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За  бла­го­вер­ни и хри­сто­љу­би­ви род наш и за све пра­во­слав­не хри­шћа­не, да им Го­спод Бог по­мог­не и да одо­ле сва­ком не­при­ја­те­љу и про­тив­ни­ку, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За овај град (или: за ово се­ло; или: за све­ту оби­тељ ову), за сва­ки град, крај и оне ко­ји са ве­ром бо­ра­ве у њи­ма, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј.)

За бла­го­ра­ство­ре­ње ва­зду­ха, за из­о­би­ље пло­до­ва зе­маљ­ских и вре­ме­на мир­на, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За оне ко­ји пло­ве, за пут­ни­ке, бо­ле­сни­ке, па­ће­ни­ке и су­жње, и за њи­хо­во спа­се­ње, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да нас из­ба­ви од сва­ке не­во­ље, гне­ва, опа­сно­сти и те­ско­бе, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

По­ме­нув­ши пре­све­ту, пре­чи­сту, пре­бла­го­сло­ве­ну, слав­ну Вла­ди­чи­цу на­шу Бо­го­ро­ди­цу и При­сно­дје­ву Ма­ри­ју са сви­ма Све­ти­ма, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге и сав жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје Господи).

Све­ште­ник гла­сно: Јер Те­би при­ли­чи сва­ка сла­ва, част и по­кло­ње­ње, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

И пе­ва се пр­ви Ан­ти­фон или пр­ви из­о­бра­зи­тељ­ни пса­лам.

Сла­ва и са­да и увек и у све векове векова. Амин. Бла­го­си­љај ду­шо мо­ја Го­спо­да, и све што је у ме­ни све­то име ње­го­во! Бла­го­сло­вен је­си Го­спо­де

(на црквенословенском: Сла­ва От­цу и Си­ну и Свја­то­му Ду­ху, и ни­ње и при­сно, и во вје­ки вје­ков, Амин.

Бла­го­сло­ви ду­ше мо­ја Го­спо­да и всја вну­тре­ња­ја мо­ја, имја свја­то­је је­го. Бла­го­сло­вен је­си Го­спо­ди.

(На Хри­сто­ве пра­зни­ке, уме­сто Сла­ва … Бла­го­сло­ви ду­ше… пева се први Ан­ти­фон са Молитвама Богородици).

А по свр­ше­ном ан­ти­фо­ну, ђа­кон ста­је на обич­но ме­сто, и по­кло­нив­ши се, го­во­ри:

Опет и опет у ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

По­ме­нув­ши пре­све­ту, пре­чи­сту, пре­бла­го­сло­ве­ну, слав­ну Вла­ди­чи­цу на­шу Бо­го­ро­ди­цу и При­сно­дје­ву Ма­ри­ју са сви­ма Све­ти­ма, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге и сав жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје Господи).

Све­ште­ник гла­сно:

Јер је тво­ја моћ, и тво­је је цар­ство и си­ла и сла­ва, Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

И пе­ва се дру­ги ан­ти­фон (или дру­ги из­о­бра­зи­тељ­ни пса­лам. (На Хри­сто­ве пра­зни­ке пева се други Ан­ти­фон).

На кра­ју ан­ти­фо­на пе­ва се: И са­да и увек и у све векове векова. Амин.

Је­ди­но­род­ни Си­не и Ре­чи Бож­ја, бе­смр­тан си, и из­во­лео си да се ра­ди на­ше­га спа­се­ња ова­пло­тиш од Све­те Бо­го­ро­ди­це и При­сно­дје­ве Ма­ри­је, и не­про­мен­љи­во по­стао си чо­век; био си рас­пет, Хри­сте Бо­же, и смр­ћу смрт са­тро; Ти си је­дан од Све­те Тро­ји­це, про­сла­вљан са Оцем и Све­тим Ду­хом, спа­си нас

(на црквенословенском: Амин. Сла­ва От­цу и Си­ну и Свја­то­му Ду­ху, и ни­ње и при­сно и во вје­ки вје­ков, Амин.

Је­ди­но­род­ниј Си­не, и Сло­ве Бо­жиј, без­смер­тен сиј и из­во­ли­виј спа­се­ни­ја на­ше­го ра­ди во­пло­ти­ти­сја от свја­ти­ја Бо­го­ро­ди­ци и при­сно­дје­ви Ма­ри­ји, не­пре­ло­жно во­че­ло­вје­чи­виј­сја: расп­ниј­сја же Хри­сте Бо­же, смер­ти­ју смер по­пра­виј, је­дин сиј свја­ти­ја Тро­ји­ци, спро­сла­вља­је­миј От­цу и Свја­то­му Ду­ху, спа­си нас).

Ђа­кон: Опет и опет у ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

По­ме­нув­ши пре­све­ту, пре­чи­сту, пре­бла­го­сло­ве­ну, слав­ну Вла­ди­чи­цу на­шу Бо­го­ро­ди­цу и При­сно­дје­ву Ма­ри­ју са сви­ма Све­ти­ма, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге и сав жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје Господи).

Во­зглас: Јер си благ и чо­ве­ко­љу­бив Бог, и Те­би сла­ву уз­но­си­мо, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Затим се певају Блаженства са тропаром канона. На Христове празнике, на овоме месту пева се тре­ћи Ан­ти­фон са тропаром празника.

Блажени милостиви, јако ти помиловани будут, затим тропар канона.

Блажени чисти сердцем, јако ти Бога узрјат, затим тропар канона.

Блажени миротворци, јако ти синове Божији нарекутсја, затим тропар канона.

Блажени изгнани правди ради, јако тјех јест Царство небесноје, затим тропар канона.

Блажени јесте јегда поносјат вам, и изженут, и рекут всјак зол глагол на ви лажушче мене ради, затим тропар канона.

Радујтесја и веселитесја, јако мазда ваша многа на небесјех, затим тропар канона.

Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу, затим тропар канона.

И ниње и присно и во вјеки вјеков.Амин, затим тропар канона.

За вре­ме по­ја­ња Сла­ва и ни­ње… чи­ни се Вход са Еван­ђе­љем. По Вхо­ду ђа­кон ка­же:

Пре­му­дрост, смер­но стој­мо!

Та­да се пе­ва:

На­род: Хо­ди­те, по­кло­ни­мо се и при­пад­ни­мо Хри­сту; Си­не Бож­ји, див­ни у Све­ти­ма (ако је не­де­ља: вас­кр­сли из мр­твих), спа­си нас, ко­ји Ти пе­ва­мо: Али­лу­ја.

(на црквенословенском недељом: При­ди­те по­кло­ним­сја и при­па­дем ко Хри­сту, Спа­си ни, Си­не Бо­жиј, вос­кре­сиј из мер­твих, по­ју­шчи­ја ти: Али­лу­ја.

На пра­зни­ке Бо­го­ро­ди­чи­не и све­ти­тељ­ске или у обич­не да­не: При­и­ди­те по­кло­ним­сја и при­па­дем ко Хри­сту, Спа­си ни, Си­не Бо­жиј, во свја­тих ди­вен сиј, по­ју­шчи­ја ти: Али­лу­ја).

Хри­сто­ви пра­зни­ци и Сре­те­ње Го­спод­ње има­ју сво­је по­себ­но Вход­но­је. После Входа пе­ва­ју се про­пи­са­ни тро­па­ри и кон­да­ци.

Кад се от­пе­ва по­след­њи кон­дак, ђа­кон го­во­ри пре­ма на­ро­ду:

Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Ђа­кон при­кло­нив­ши гла­ву и др­же­ћи орар три­ма пр­сти­ма, го­во­ри све­ште­ни­ку ти­хо:

Бла­го­сло­ви, вла­ди­ко, вре­ме Три­све­то­га; све­ште­ник, бла­го­си­ља­ју­ћи га го­во­ри гла­сно:

Јер си свет, Бо­же наш, и Те­би сла­ву уз­но­си­мо, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек.

Ђа­кон: И у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Све­ти Бо­же, све­ти Креп­ки, све­ти Бе­смрт­ни, сми­луј се на нас (три пу­та).

Сла­ва Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, и са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва, Амин.

Све­ти Бе­смрт­ни, сми­луј се на нас.

Све­ти Бо­же, све­ти Креп­ки, све­ти Бе­смрт­ни, сми­луј се на нас

(на црквенословенском: Свја­тиј Бо­же, свја­тиј Кр­јеп­киј,

свја­тиј Без­смерт­ниј, по­ми­луј нас (три пу­та).Сла­ва От­цу и Си­ну и Свја­то­му Ду­ху,

И ни­ње и при­сно, и во вје­ки вје­ков. Амин.

Свја­тиј Без­смерт­ниј, по­ми­луј нас.

Свја­тиј Бо­же, свја­тиј Кр­јеп­киј, свја­тиј Без­смерт­ниј, по­ми­луј нас).

 

(У неке празничне дане, уместо: ”Свјатиј Боже… поје се Јелици во Христа Креститесја…).

По за­вр­шет­ку Три­све­те пе­сме, ђа­кон, до­шав­ши пред све­те Две­ри, го­во­ри:

Па­зи­мо!

Све­ште­ник: Мир сви­ма.

Чтец: И ду­ху тво­ме (на црквенословенском: И духови твојему).

Ђа­кон: Пре­му­дрост!

Чтец: Про­ки­мен, глас  (каже онај глас који је код прокимена означен гласно прочитавши прокимен)

На­род: Поје исти прокимен по гласу који је назначен

И за­тим ђа­кон: Пре­му­дрост!

Чтец:  го­во­ри на­слов Апо­сто­ла; и опет ђа­кон:

Па­зи­мо!

И чи­та се Апо­стол.

Кад се за­вр­ши Апо­стол, све­ште­ник го­во­ри:

Мир ти.

Чтец: И ду­ху тво­ме (на црквенословенском: И духови твојему).

Ђа­кон: Пре­му­дрост!

На­род: Али­лу­ја (велико)

И пе­ва се Али­лу­ја са сти­хо­ви­ма.

И ђа­кон, но­се­ћи све­то Еван­ђе­ље, до­ла­зи и ста­је на ам­вон; и све­ште­ник про­из­но­си:

Пре­му­дрост, смер­но стој­мо; чуј­мо све­то Еван­ђе­ље. Мир сви­ма.

На­род: И ду­ху тво­ме (на црквенословенском: И духови твојему).

Ђа­кон: Чи­та­ње све­тог Еван­ђе­ља од  (из­го­ва­ра име Еван­ђе­ли­ста).

На­род: Сла­ва Те­би, Го­спо­де, сла­ва Те­би (на црквенословенском: Слава Тебје, Господи, слава Тебје).

Све­ште­ник: Па­зи­мо!

И чи­та се све­то Еван­ђе­ље.

А кад се за­вр­ши Еван­ђе­ље, све­ште­ник го­во­ри ђа­ко­ну:

Мир те­би, бла­го­ве­сти­те­љу.

А ђа­кон по­чи­ње јек­те­ни­ју:

Ре­ци­мо сви из све ду­ше, и од све­га ума сво­га, ре­ци­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Го­спо­де Све­др­жи­те­љу, Бо­же ота­ца на­ших, мо­ли­мо Ти се, усли­ши и по­ми­луј.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј.

По­ми­луј нас, Бо­же, по ве­ли­кој ми­ло­сти сво­јој, мо­ли­мо Ти се, усли­ши и по­ми­луј.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Још се мо­ли­мо за бла­го­вер­ни и хри­сто­љу­би­ви род наш и за све пра­во­слав­не хри­шћа­не.

На­род:Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Још се мо­ли­мо за нај­све­ти­је­га па­три­јар­ха (или ви­со­ко­пре­о­све­ште­но­га ми­тро­по­ли­та, или пре­о­све­ште­ног епи­ско­па( на­шег (име), и за сву у Хри­сту бра­ћу на­шу.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та).

Још се мо­ли­мо за бра­ћу на­шу, све­ште­ни­ке, ђа­ко­не, и за све у Хри­сту брат­ство на­ше.

А­ко је ма­на­стир: Још се мо­ли­мо за на­сто­ја­те­ља ове све­те оби­те­љи (име), и за све у Хри­сту брат­ство ње­го­во.)

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Још се мо­ли­мо за ми­лост, жи­вот, мир, здра­вље, спа­се­ње, по­хо­ђе­ње, опро­штај и от­пу­ште­ње гре­хо­ва слу­гу Бож­јих, бра­ће ово­га све­то­га хра­ма (у ма­на­сти­ру: ове све­те оби­те­љи).

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Још се мо­ли­мо за бла­же­не и не­за­бо­рав­не све­те па­три­јар­хе пра­во­слав­не, за бла­го­че­сти­ве ца­ре­ве и бла­го­вер­не ца­ри­це, за осни­ва­че ово­га све­то­га хра­ма (ако је ма­на­стир: све­те оби­те­љи ове), и за све до са­да пре­ми­ну­ле пра­во­слав­не оце и бра­ћу на­шу ко­ји ов­де по­чи­ва­ју, и за пра­во­слав­не сву­да.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Још се мо­ли­мо за оне ко­ји пло­до­ве до­но­се и до­бро тво­ре у све­том и све­ча­сном хра­му ово­ме, за оне ко­ји се тру­де, ко­ји по­ју, и за при­сут­ни на­род, ко­ји оче­ку­је од Те­бе ве­ли­ку и бо­га­ту ми­лост.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Во­зглас: Јер си ми­ло­стив и чо­ве­ко­љу­бив Бог, и Те­би сла­ву уз­но­си­мо, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

На овом ме­сту мо­же се по по­тре­би из­го­ва­ра­ти Јек­те­ни­ја за умр­ле:

Ђа­кон: По­ми­луј нас, Бо­же, по ве­ли­кој ми­ло­сти сво­јој, мо­ли­мо Ти се, усли­ши и по­ми­луј.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Још се мо­ли­мо за упо­ко­је­ње ду­ша усну­лих слу­гу Бож­јих (име­на), и да им се опро­сти сва­ки грех вољ­ни и не­вољ­ни.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да Го­спод Бог наш на­ста­ни ду­ше њи­хо­ве где пра­вед­ни­ци по­чи­ва­ју.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (три пу­та) (на црквенословенском: Господи помилуј).

Ми­лост Бож­ју, Цар­ство не­бе­ско, и опро­штај гре­хо­ва њи­хо­вих мо­ли­мо од Хри­ста, бе­смрт­но­га Ца­ра и Бо­га на­ше­га.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Све­ште­ник: Јер си Ти вас­кр­се­ње, и жи­вот, и по­кој усну­лих слу­гу тво­јих (име­на), Хри­сте Бо­же наш, и Те­би сла­ву уз­но­си­мо, са бес­по­чет­ним тво­јим Оцем, и све­све­тим и бла­гим и жи­во­твор­ним тво­јим Ду­хом, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Ђа­кон: Огла­ше­ни, по­мо­ли­те се Го­спо­ду.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Вер­ни, по­мо­ли­мо се за огла­ше­не.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да их Го­спод по­ми­лу­је.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да их на­у­чи ре­чи исти­не.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да им от­кри­је Еван­ђе­ље прав­де.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да их при­са­је­ди­ни сво­јој све­тој, са­бор­ној и апо­стол­ској Цр­кви.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Спа­си, по­ми­луј, за­шти­ти и са­чу­вај их, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Огла­ше­ни, гла­ве сво­је Го­спо­ду при­кло­ни­те.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје Господи).

Све­ште­ник го­во­ри во­зглас:

Да и они с на­ма сла­ве пре­ча­сно и ве­ли­чан­стве­но име тво­је, Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Ђа­кон: Ви ко­ји сте огла­ше­ни, изи­ђи­те; огла­ше­ни, изи­ђи­те; ви ко­ји сте огла­ше­ни изи­ђи­те; ни­ко од огла­ше­них (да не оста­не). А ви ко­ји сте вер­ни, опет и опет у ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Ђа­кон: За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Ђа­кон: Пре­му­дрост!

Све­ште­ник гла­сно: Јер Те­би при­ли­чи сва­ка сла­ва, част и по­кло­ње­ње, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Ђа­кон: Опет и опет у ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

(За ви­шњи мир и спа­се­ње ду­ша на­ших, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

За мир све­га све­та, за не­по­ко­ле­би­вост све­тих Бож­јих Цр­ка­ва, и сје­ди­ње­ње свих, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

За овај све­ти храм, и за оне ко­ји са ве­ром, по­бо­жно­шћу и стра­хом Бож­јим ула­зе у ње­га, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

Да нас из­ба­ви од сва­ке не­во­ље, гње­ва, опа­сно­сти и те­ско­бе, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.)

Ђа­кон: За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Ђа­кон: Пре­му­дрост!

и ула­зи у ол­тар.

Све­ште­ник, во­зглас: Да сваг­да чу­ва­ни вла­шћу тво­јом, Те­би сла­ву уз­но­си­мо, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

И пе­ва се Хе­ру­вим­ска пе­сма:

Ми ко­ји Хе­ру­ви­ме та­јан­стве­но из­о­бра­жа­ва­мо, и Жи­во­твор­ној Тро­ји­ци Три­све­ту пе­сму пе­ва­мо, сва­ку са­да жи­вот­ну бри­гу оста­ви­мо

(на црквенословенском: Иже хе­ру­ви­ми тај­но обра­зу­ју­шче, и жи­во­твор­ја­шчеј Тро­ји­цје, три­сва­ту­ју пје­сан при­пје­ва­ју­шче, всја­ко­је ни­ње жи­теј­ско­је отло­жим по­пе­че­ни­је).

Све­ште­ник и ђа­кон чи­не ве­ли­ки Вход: из­ла­зе на се­вер­на вра­та, док пред њи­ма иду све­ће­но­сци, и про­ла­зе кроз храм мо­ле­ћи се.

Нај­зад на­чал­ству­ју­ћи: Све вас пра­во­слав­не хри­шћа­не…

И пе­ва се дру­ги део Хе­ру­вим­ске пе­сме:

На­род: Амин. Као они ко­ји ће при­ми­ти Ца­ра свих, Ан­ђел­ским Си­ла­ма не­ви­дљи­во пра­ће­но­га. Али­лу­ја, Али­лу­ја, Али­лу­ја

 (на црквенословенском: Ја­ко да Цар­ја всјех по­ди­мем, ан­гел­ски­ми не­ви­ди­мо до­ри­но­си­ма чин­ми: Али­лул­ја, Али­лу­ја, Али­лу­ја).

Ђа­кон го­во­ри јек­те­ни­ју:

До­пу­ни­мо мо­ли­тву сво­ју Го­спо­ду.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За пред­ло­же­не ча­сне Да­ро­ве, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За овај све­ти храм, и за оне ко­ји са ве­ром, по­бо­жно­шћу и стра­хом Бож­јим ула­зе у ње­га, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да нас из­ба­ви од сва­ке не­во­ље, гне­ва, опа­сно­сти и те­ско­бе, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Сав дан са­вр­шен, свет, ми­ран и без­гре­шан, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Ан­ђе­ла ми­ра, вер­ног во­ђу, чу­ва­ра ду­ша и те­ла на­ших, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Опро­штај и от­пу­ште­ње гре­хо­ва и са­гре­ше­ња на­ших, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

До­бро и ко­ри­сно ду­ша­ма на­шим, и мир све­ту, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Оста­ло вре­ме жи­во­та сво­га у ми­ру и по­ка­ја­њу да про­ве­де­мо, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Крај жи­во­та на­ше­га да бу­де хри­шћан­ски, без бо­ла, не­по­сти­дан, ми­ран, и да до­бар од­го­вор да­мо на Стра­шном Хри­сто­вом су­ду, мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

По­ме­нув­ши пре­све­ту, пре­чи­сту, пре­бла­го­сло­ве­ну, слав­ну Вла­ди­чи­цу на­шу Бо­го­ро­ди­цу и При­сно­дје­ву Ма­ри­ју са сви­ма Све­ти­ма, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге и сав жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје, Господи).

Све­ште­ник гла­сно:

Ми­ло­ср­ђем Је­ди­но­род­но­га Си­на тво­га, са ко­јим си бла­го­сло­вен, са пре­све­тим и бла­гим и жи­во­твор­ним тво­јим Ду­хом, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Све­ште­ник: Мир сви­ма.

На­род: И ду­ху тво­ме (на црквенословенском: И духови твојему).

Ђа­кон: Љу­би­мо јед­ни дру­ге да би­смо јед­но­ду­шно ис­по­ве­да­ли:

На­род: Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, Тро­ји­цу јед­но­сушт­ну и не­раз­де­љи­ву.

(на црквенословенском: От­ца и Си­на и Свја­та­го Ду­ха, Тро­ји­цу је­ди­но­сушчну­ју и не­раз­дјељ­ну­ју).

Ђа­кон го­во­ри:

Две­ри, две­ри, са му­дро­шћу па­зи­мо!

На­род гла­сно из­го­ва­ра:

Ве­ру­јем у јед­но­га Бо­га Оца, Све­др­жи­те­ља, Твор­ца не­ба и зе­мље и све­га ви­дљи­вог и не­ви­дљи­вог.

И у јед­но­га Го­спо­да Ису­са Хри­ста, Си­на Бо­жи­јег, Је­ди­но­род­ног, од Оца ро­ђе­ног  пре свих ве­ко­ва; Све­тлост од Све­тло­сти, Бо­га исти­ни­тог од Бо­га исти­ни­тог; ро­ђе­ног, не ство­ре­ног, јед­но­сушт­ног Оцу, кроз Ко­га је све по­ста­ло;

Ко­ји је ра­ди нас љу­ди и ра­ди на­шег спа­се­ња си­шао с не­бе­са, и ова­пло­тио се од Ду­ха Све­то­га и Ма­ри­је Дје­ве, и по­стао чо­век;

И Ко­ји је рас­пет за нас у вре­ме Пон­ти­ја Пи­ла­та, и стра­дао и био по­гре­бен;

И Ко­ји је вас­кр­сао у тре­ћи дан, по Пи­сму;

И Ко­ји се ваз­нео на не­бе­са и се­ди са де­сне стра­не Оца;

И Ко­ји ће опет до­ћи са сла­вом, да су­ди жи­ви­ма и мр­тви­ма, Ње­го­вом цар­ству не­ће би­ти кра­ја.

И у Ду­ха Све­то­га, Го­спо­да, Жи­во­твор­ног, Ко­ји од Оца ис­хо­ди, Ко­ји се са Оцем и Си­ном за­јед­но по­шту­је и за­јед­но сла­ви, Ко­ји је го­во­рио кроз про­ро­ке.

У јед­ну, све­ту, са­бор­ну и апо­стол­ску Цр­кву.

Ис­по­ве­дам јед­но кр­ште­ње за опро­ште­ње гре­хо­ва.

Че­кам вас­кр­се­ње мр­твих.

И жи­вот бу­ду­ће­га ве­ка. Амин!

Ђа­кон: Стој­мо смер­но, стој­мо са стра­хом, па­зи­мо да све­ти При­нос у ми­ру уз­не­се­мо.

На­род: Ми­лост ми­ра, жр­тву хва­ле (на црквенословенском: Ми­лост ми­ра, жер­тву хва­ље­ни­ја).

Све­ште­ник,  бла­го­си­ља­ју­ћи на­род, гла­сно го­во­ри:

Бла­го­дат Го­спо­да на­ше­га Ису­са Хри­ста, и љу­бав Бо­га и Оца, и за­јед­ни­ца Све­то­га Ду­ха, да бу­де са сви­ма ва­ма.

На­род: И са ду­хом тво­јим (на црквенословенском: И со ду­хом тво­јим).

Све­ште­ник, уз­ди­жу­ћи ру­ке, уз­ви­ку­је:

Го­ре имај­мо ср­ца!

На­род: Има­мо их ка Го­спо­ду (на црквенословенском:  Има­ми ко Го­спо­ду).

Све­ште­ник, спу­шта­ју­ћи ру­ке:

За­бла­го­да­ри­мо Го­спо­ду.

На­род: До­стој­но је и пра­вед­но: кла­ња­ти се Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, Тро­ји­ци јед­но­сушт­ној и не­раз­де­љи­вој

(на црквенословенском: До­стој­но и пра­вед­но јест по­кла­ња­ти­сја От­цу и Си­ну и Свја­то­му Ду­ху, Тро­ји­цје је­ди­но­сушчњеј и не­раз­дјељ­њеј).

Све­ште­ник гла­сно:

По­бед­нич­ку пе­сму по­ју­ћи, кли­чу­ћи, уз­ви­ку­ју­ћи и го­во­ре­ћи:

На­род: Свет, Свет, Свет, Го­спод Са­ва­от! Пу­но је не­бо и зе­мља сла­ве тво­је; Оса­на на ви­си­на­ма, бла­го­сло­вен ко­ји до­ла­зи у име Го­спод­ње; Оса­на на ви­си­на­ма

(на црквенословенском: Свјат, свјат, свјат Го­спод Са­ва­от, ис­полн не­бо и зе­мља сла­ви Тво­је­ја; оса­на во ви­шњих, бла­го­сло­вен гр­ја­диј во имја Го­спод­ње, оса­на во ви­шњих).

Све­ште­ник гла­сно: При­ми­те, је­ди­те, ово је Те­ло мо­је, ко­је се за вас ло­ми на от­пу­ште­ње гре­хо­ва.

На­род: Амин.

Он­да све­ште­ник гла­сно: Пиј­те из ње сви: ово је Крв мо­ја Но­во­га За­ве­та, ко­ја се за вас и за мно­ге из­ли­ва на от­пу­ште­ње гре­хо­ва.

На­род: Амин.

Све­ште­ник:

Тво­је од тво­јих Те­би при­но­се­ћи због све­га и за све,

На­род: Те­бе пе­ва­мо, Те­бе бла­го­си­ља­мо, Те­би бла­го­да­ри­мо, Го­спо­де, и мо­ли­мо Ти се, Бо­же наш.

(на црквенословенском: Те­бе по­јем, Те­бе бла­го­сло­вим, Те­бје бла­го­да­рим, Го­спо­ди, и мо­лим ти сја, Бо­же наш (ве­ли­ко). И мо­лим ти сја, Бо­же наш (ма­ло два пу­та). И мо­лим ти сја, Бо­же наш (ве­ли­ко)).

Све­ште­ник, ка­де­ћи пред све­тим Пре­сто­лом, го­во­ри:

Осо­би­то за пре­све­ту, пре­чи­сту, пре­бла­го­сло­ве­ну, слав­ну Вла­ди­чи­цу на­шу Бо­го­ро­ди­цу и При­сно­дје­ву Ма­ри­ју:

На­род:

До­стој­но је ва­и­сти­ну бла­же­ном зва­ти Те­бе, Бо­го­ро­ди­цу, увек бла­же­ну и пре­не­по­роч­ну, и Ма­тер Бо­га на­ше­га. Ча­сни­ју од Хе­ру­вимâ и слав­ни­ју не­у­по­ре­ди­во од Се­ра­фимâ  Те­бе што Бо­га Реч не­по­роч­но ро­ди. су­шту Бо­го­ро­ди­цу ве­ли­ча­мо

(на црквенословенском: До­стој­но јест ја­ко во­и­сти­ну бла­жи­ти тја Бо­го­ро­ди­цу, при­сно­бла­же­ну­ју и пре­не­по­роч­ну­ју и ма­тер Бо­га на­ше­го. Чест­њеј­шу­ју хе­ру­вим и слав­њеј­шу­ју без срав­ње­ни­ја се­ра­фим, без ис­тље­ни­ја Бо­га Сло­ва рожд­шу­ју, су­шчу­ју Бо­го­ро­ди­цу тја ве­ли­ча­јем).

Ако је Пра­зник Хри­стов или Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, пе­ва се Ир­мос Пра­зни­ка.

Све­ште­ник гла­сно:

Нај­пре по­ме­ни, Го­спо­де, нај­све­ти­је­га па­три­јар­ха (или ви­со­ко­пре­о­све­ште­но­га ми­тро­по­ли­та или пре­о­све­ште­ног епи­ско­па) на­ше­га (име), и да­руј га све­тим тво­јим Цр­ква­ма у ми­ру, чи­та­ва, ча­сна, здра­ва, ду­го­веч­на и да пра­вил­но упра­вља реч­ју Исти­не тво­је.

А ђа­кон по­ми­ње жи­ве из дип­ти­ха и још ко­је хо­ће.

На­род: И све и сва (на црквенословенском: И всјех и всја).

Во­зглас: И дај нам да јед­ним усти­ма и јед­ним ср­цем сла­ви­мо и пе­ва­мо пре­ча­сно и ве­ли­чан­стве­но име тво­је, Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Све­ште­ник, окре­нув­ши се на­ро­ду и бла­го­си­ља­ју­ћи га, го­во­ри:

И да бу­ду ми­ло­сти ве­ли­ко­га Бо­га и Спа­са на­ше­га Ису­са Хри­ста са сви­ма ва­ма.

На­род: И са ду­хом тво­јим (на црквенословенском:  И со ду­хом тво­јим).

А ђа­кон, узев­ши бла­го­слов од све­ште­ни­ка, па из­и­шав­ши и став­ши на обич­но ме­сто, го­во­ри:

По­ме­нув­ши све све­те, опет и опет у ми­ру Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За при­не­се­не и осве­ће­не ча­сне Да­ро­ве, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да чо­ве­ко­љу­би­ви Бог наш, при­мив­ши их у свој све­ти и над­не­бе­ски и ум­ни Жр­тве­ник, као ми­рис ми­о­ми­ра ду­хов­но­га, нис­по­шље нам за то бо­жан­ску бла­го­дат, и дар Све­то­га Ду­ха, по­мо­ли­мо се.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Да нас из­ба­ви од сва­ке не­во­ље, гне­ва, опа­сно­сти и те­ско­бе, Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Сав дан са­вр­шен свет, ми­ран и без­гре­шан, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Ан­ђе­ла ми­ра, вер­ног во­ђу, чу­ва­ра ду­ша и те­ла на­ших, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи.)

Опро­штај и от­пу­ште­ње гре­хо­ва и са­гре­ше­ња на­ших, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

До­бро и ко­ри­сно ду­ша­ма на­шим, и мир све­ту, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Оста­ло вре­ме жи­во­та сво­га у ми­ру и по­ка­ја­њу да про­ве­де­мо, од Го­спо­да мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Крај жи­во­та на­ше­га да бу­де хри­шћан­ски, без бо­ла, не­по­сти­дан, ми­ран, и да до­бар од­го­вор да­мо на Стра­шно­ме Хри­сто­вом су­ду, мо­ли­мо.

На­род: По­дај, Го­спо­де (на црквенословенском: Подај, Господи).

Из­мо­лив­ши је­дин­ство ве­ре и за­јед­ни­цу Све­то­га Ду­ха, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге, и сав жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо.

На­род: Те­би, Го­спо­де. (на црквенословенском: Тебје, Господи.)

Све­ште­ник гла­сно: И удо­стој нас, Вла­ди­ко, да сме­ло и нео­су­ђе­но сме­мо при­зи­ва­ти Те­бе не­бе­ско­га Бо­га Оца и го­во­ри­ти:

На­род: Оче наш ко­ји си на не­бе­си­ма, да се све­ти име тво­је, да до­ђе цар­ство тво­је, да бу­де во­ља тво­ја и на зе­мљи као на не­бу; хлеб наш на­су­шни дај нам да­нас; и опро­сти нам ду­го­ве на­ше као што и ми опра­шта­мо ду­жни­ци­ма сво­јим; и не уве­ди нас у ис­ку­ше­ње, но из­ба­ви нас од зло­га.

Све­ште­ник: Јер је тво­је цар­ство и си­ла и сла­ва, Оца и Си­на и Све­то­га Ду­ха, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Све­ште­ник: Мир сви­ма.

На­род: И ду­ху тво­ме (на црквенословенском: И духови твојему).

 

Ђа­кон: Гла­ве сво­је Го­спо­ду при­кло­ни­те.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје, Господи).

Во­зглас: Бла­го­да­ћу и ми­ло­ср­ђем и чо­ве­ко­љу­бљем Је­ди­но­род­но­га Си­на тво­га са ко­јим си бла­го­сло­вен, са пре­све­тим и бла­гим и жи­во­твор­ним Тво­јим Ду­хом, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Све­ште­ник се ти­хо мо­ли:

За­тим се ђа­кон опа­су­је ора­рем  кр­сто­ли­ко; и кад ви­ди све­ште­ни­ка да пру­жа ру­ке и до­ди­ру­је све­ти Аг­нец да би га уз­ди­гао, про­из­но­си: Па­зи­мо!

Све­ште­ник, уз­но­се­ћи све­ти Аг­нец, про­из­но­си гла­сно:

Све­ти­ње све­ти­ма.

На­род: Је­дан је свет, је­дан Го­спод Исус Хри­стос, у сла­ву Бо­га Оца. Амин.

(на црквенословенском: Је­дин свјат, је­дин Го­спод, Исус Хри­стос, во сла­ву Бо­га От­ца. Амин).

За­тим се од­мах по­је при­ча­стен:

(на црквенословенском: Хва­ли­те Го­спо­да с не­бес, хва­ли­те је­го во ви­шњих. Али­лу­ја (три­пут)). (При­ча­стен мо­же би­ти и дру­ги).

Кад све­ште­ник за­вр­ши са при­че­шћем, отва­ра­ју се Цар­ске две­ри, и ђа­кон, по­кло­нив­ши се јед­ном, с по­бо­жно­шћу при­ма од све­ште­ни­ка све­ти пу­тир, до­ла­зи на две­ри и по­ди­жу­ћи по­ка­зу­је га на­ро­ду, го­во­ре­ћи:

Са стра­хом Бож­јим и ве­ром при­сту­пи­те.

На­род: Бла­го­сло­вен ко­ји до­ла­зи у име Го­спод­ње: Бог је Го­спод и ја­ви се на­ма

(на црквенословенском: Бла­го­сло­вен гра­диј во имја Го­спод­ње, Бог Го­спод и ја­ви­сја нам).

Ако има при­че­сни­ка, при­сту­па­ју и го­во­ре за све­ште­ни­ком мо­ли­тве пред све­то При­че­шће:

Ве­ру­јем, Го­спо­де, и ис­по­ве­дам да си Ти ва­и­сти­ну Хри­стос, Син Бо­га жи­во­га, Ко­ји си до­шао у свет да гре­шни­ке спа­сеш, од ко­јих сам пр­ви ја. Још ве­ру­јем да је ово са­мо пре­чи­сто Те­ло тво­је, и ово са­ма ча­сна Крв тво­ја. Сто­га Ти се мо­лим: по­ми­луј ме, и опро­сти ми са­гре­ше­ња мо­ја, хо­ти­мич­на и не­хо­тич­на, учи­ње­на реч­ју и де­лом, све­сно и не­све­сно, и удо­стој ме да се нео­су­ђе­но при­че­стим пре­чи­стим Тај­на­ма тво­јим на от­пу­ште­ње гре­хо­ва и на жи­вот веч­ни.

При­ми ме да­нас, Си­не Бо­жи­ји, за при­че­сни­ка Тај­не Ве­че­ре тво­је, јер не­ћу ка­за­ти тај­ну не­при­ја­те­љи­ма тво­јим, ни­ти ћу Ти да­ти це­лив као Ју­да, већ као раз­бој­ник ис­по­ве­дам Те: по­ме­ни ме, Го­спо­де, у Цар­ству тво­ме.

Не­ка ми при­че­шћи­ва­ње све­тим Тај­на­ма тво­јим, Го­спо­де, не бу­де на суд или на осу­ду, већ на ис­це­ље­ње ду­ше и те­ла. Амин.

И та­ко се при­че­шћу­ју: иду је­дан за дру­гим, и кла­ња­ју се са сва­ким уми­ље­њем и стра­хом и са ру­ка­ма пре­кр­ште­ним на пр­си­ма, и сва­ки при­ма бо­жан­ске Тај­не.

При том се пе­ва: Те­ло Хри­сто­во при­ми­те, из­во­ра бе­смрт­но­га оку­си­те.

(на црквенословенском: Тје­ло Хри­сто­во при­ми­те, Ис­точ­ни­ка без­смерт­на­го вку­си­те).

По­сле при­че­шћа све­ште­ник бла­го­си­ља на­род го­во­ре­ћи гла­сно: Спа­си, Бо­же, на­род твој и бла­го­сло­ви на­сле­ђе тво­је.

На­род: Ви­де­смо Све­тлост истин­ску; при­ми­смо Ду­ха Не­бе­ско­га; на­ђо­смо ве­ру исти­ни­ту, кла­ња­мо се не­раз­де­љи­вој Тро­ји­ци, јер нас је Она спа­сла

(на црквенословенском: Ви­дје­хом свјет исти­ниј, при­ја­хом Ду­ха не­бе­сна­го, обр­је­то­хом вје­ру исти­ну­ју, не­раз­дјељ­њеј Тро­ји­цје по­кла­ња­јем­сја; та бо нас спа­сла јест).

Све­ште­ник, по­кло­нив­ши се и узев­ши све­ти пу­тир, и окре­нув­ши се пре­ма на­ро­ду, про­ду­жу­је гла­сно:

Сваг­да, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин. Не­ка се ис­пу­не уста на­ша хва­ле тво­је, Го­спо­де, да пе­ва­мо сла­ву тво­ју, јер си нас удо­сто­јио да се при­че­сти­мо све­тим тво­јим, бо­жан­ским, бе­смрт­ним и жи­во­твор­ним Тај­на­ма; са­чу­вај нас у тво­јој све­ти­њи, да се сав дан по­у­ча­ва­мо прав­ди тво­јој. Али­лу­ја, Али­лу­ја, Али­лу­ја.

Амин.

(на црквенословенском: Да ис­пол­њат­сја уста на­ша хва­ље­ни­ја тво­је­го, Го­спо­ди, ја­ко да по­јем сла­ву тво­ју, ја­ко спо­до­бил је­си нас при­ча­сти­ти­сја свја­тим тво­јим бо­же­стве­ним, без­смерт­ним и жи­во­твор­ја­шчим тај­нам; со­бљу­ди нас во тво­јеј свја­ти­њи, вес ден по­у­ча­ти­сја прав­дје тво­јеј. Али­лу­ја, Али­лу­ја, Али­лу­ја).

Све­ште­ник од­мах од­ла­зи Пред­ло­же­њу, оста­вља све­ти пу­тир, вра­ћа се све­том Пре­сто­лу и са­ви­ја ан­ти­минс; а ђа­кон из­ла­зи, ста­је на обич­но ме­сто и го­во­ри:

При­мив­ши бо­жан­ске, све­те, пре­чи­сте, бе­смрт­не, не­бе­ске, и жи­во­твор­не, стра­шне Хри­сто­ве Тај­не, сто­је­ћи смер­но, до­стој­но за­бла­го­да­ри­мо Го­спо­ду.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

За­шти­ти, спа­си, по­ми­луј и са­чу­вај нас, Бо­же, бла­го­да­ћу тво­јом.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Из­мо­лив­ши сав дан са­вр­шен, свет, ми­ран и без­гре­шан, са­ми се­бе и јед­ни дру­ге и сав жи­вот свој Хри­сту Бо­гу пре­дај­мо.

На­род: Те­би, Го­спо­де (на црквенословенском: Тебје, Господи).

Све­ште­ник: Јер си Ти осве­ће­ње на­ше, и Те­би сла­ву уз­но­си­мо, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

За­тим се окре­ће на­ро­ду и го­во­ри:

У ми­ру изи­ђи­мо.

На­род: У име Го­спод­ње (на црквенословенском: Во имја Господње).

Ђа­кон: Го­спо­ду се по­мо­ли­мо.

На­род: Го­спо­де, по­ми­луј (на црквенословенском: Господи помилуј).

Све­ште­ник из­ла­зи, ста­је иза ам­во­на и го­во­ри гла­сно за­ам­во­ну мо­ли­тву:

Го­спо­де, Ти бла­го­си­љаш оне ко­ји Те­бе бла­го­си­ља­ју, и осве­ћу­јеш оне ко­ји се у Те­бе узда­ју, спа­си на­род твој и бла­го­сло­ви на­сле­ђе тво­је, чу­вај пу­но­ћу Цр­кве тво­је, осве­ти оне ко­ји љу­бе кра­со­ту до­ма тво­га; Ти их про­сла­ви бо­жан­ском си­лом тво­јом, и не оста­ви нас ко­ји се у Те­бе на­да­мо; да­руј мир све­ту тво­ме, Цр­ква­ма тво­јим, све­ште­ни­ци­ма и све­му на­ро­ду тво­ме. Јер сва­ки до­бри дар, и сва­ки са­вр­ше­ни по­клон од­о­зго је, си­ла­зи од Те­бе, Оца Све­тло­сти, и Те­би сла­ву и бла­го­да­ре­ње и по­кло­ње­ње уз­но­си­мо, Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин. Бу­ди име Го­спод­ње бла­го­сло­ве­но од са­да и до­ве­ка (три пу­та).

(на црквенословенском: Амин. Бу­ди имја Го­спод­ње бла­го­сло­ве­но от ни­ње и до вје­ка (три пу­та)).

Све­ште­ник: Бла­го­слов Го­спод­њи не­ка до­ђе на вас, Ње­го­вом бла­го­да­ћу и чо­ве­ко­љу­бљем сваг­да, са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва.

На­род: Амин.

Све­ште­ник: Сла­ва Те­би, Хри­сте Бо­же, на­до на­ша, сла­ва Те­би.

На­род: Сла­ва Оцу и Си­ну и Све­то­ме Ду­ху, и са­да и увек и у ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин. Го­спо­де, по­ми­луј. Го­спо­де, по­ми­луј. Го­спо­де, по­ми­луј. Оче бла­го­сло­ви

(на црквенословенском: Сла­ва Отцу и Си­ну и Свja­то­му Ду­ху, и ниње и присно и во вијек и вјеков. Амин. Господи, помилуј, Господи, помилуј, Господи, помилуј. Оче бла­го­сло­ви).

 

И све­ште­ник да­је от­пуст.

На­род: Амин.

(на црквенословенском: Спа­си Хри­сте Бо­же и по­ми­луј, свја­тјеј­ша­го па­три­јар­ха на­ше­го (име) (или: ви­со­ко­пре­о­свја­шче­њеј­ша­го ми­тро­по­ли­та на­ше­го (име), или: пре­о­свја­шче­њеј­ша­го ар­хи­је­ре­ја на­ше­го (име)) хри­сто­љу­би­во­је во­ин­ство, кти­то­ри и при­ло­жни­ки свја­та­го хра­ма се­го (у ма­на­сти­ру: свја­ти­ја оби­те­љи се­ја) и всја пра­во­слав­ни­ја хри­сти­ја­ни, и со­хра­ни их на мно­га­ја ље­та.