Дан уочи Божића зове се Бадњи дан, а ноћ која следи Бадње вече, због тога што се тога дана и те вечери бденише – не спава, но са нестрпљењем очекује најсвечанији моменат у историји рода људског – Рођење Богодетета Христа. Због тога се и видљиви симбол Његов, који са нарочитим обредом уносимо у домове своје, зове Бадњак. Бадњак (млад церић или храстић, или, пак церова или храстова гранчица) симболички представља Спаситеља нашег – Господа Исуса Христа, који је, у напону своје снаге, силом свога Божанства, раскинуо ланце ропства греху, препородио човека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини – према Богу, надвећем добру, омогућивши му спасење од греха, зла и вечне смрти- смрти духовне, као што и млад церић, односно храстић, силином својом, разбуктава ватру на огњишту а жарким пламеном својим осветљава све углове домова наших.

И хришћански Бадњак као и Божићњар води порекло од оне чудесне божанствене витлејемске ноћи када се у пастирској пећини родио Спаситељ човечанства, а пастири, који „чуваху ноћу стражу код стада својега (Лк 2, 8), ложили ватру и грејали се. На глас ангела Господњег, који им се јави и рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост… данас вам се родио Спас, који је Христос Господ… Наћи ћете дијете повијено где лежи у јаслама”. – „Када су, по договору, пошли до Витлејема да виде шта се тамо догодило што им каза Господ” (Лк 2, 10,11и15), насекли су и понели доста грана да наложе ватру и поред Новорођенчета и поред Мајке Његове,јер ноћ она беше врло хладна.

Временом у нашем народу развио се читав култ, везан, како за Бадњак тако и за Бадње вече. Данас на селу, па и у граду где је то изводљиво, на Бади дан изјутра рано, домаћин куће или неко од мушке чељади, одлази у шуму, у гај, у забран, са секиром у руци за Бадњак. Када нађе церић или храстић погодан за Бадњак (прав и гранат а толико велики да га може на рамену донети до куће), обред сечења Бадњака почиње крсним знаком. Бадњачар се, наиме, прекрсти у име Оца и Сина и Светога Духа и изговори кратку молитву: „Помози Боже и Бадњаче свети!” Затим секиром у три маха, у име Свете Тројице, пресече церић-храстић тако да падне на источну страну одакле Господ долази. Онда пронађе дрен, одсече грану и каже: „На здравље нам било!  После тога Бадњак стави себи надесно раме и однесе кући певајући: „Рождество Твоје Христе Боже наш…” До ноћи Бадњак стоји пред кућом, у дворишту, а у вишеспратницама у граду, где је Бадњак церова или храстова гранчица са прутићем дрена и шачицом сламе, што се купује на пијаци, Бадњак стоји у предсобљу стана. А када падне Бадње вече, бадњачар поново узима Бадњак и дренову грану, ставља га себи на десно раме и уноси у кућу. Тада он, свечаним гласом поздравља домаћицу и сву чељад: „Добро вече и срећно вам Бадње вече! “ Домаћица и сва чељад, у празничном руху, исто тако раздрагано и свечано одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао!” И из сита посипа Бадњак житом, премазује га медом и прелива вином. Затим се прекрсти, целива Бадњак тамо где је премазан медом и преливен вином и Бадњачара у образ уз познато мирбожење у коме Бадњачар каже:”Мир Божjи – Христос се роди!”, а домаћица одговара: „ Ваистину се Христос роди! “ Ово љубљење Бадњака и мирбожење између Бадњачара и домаћице се понавља са свима укућанима.Симболика овога сусрета је јасна. Господ Исус Христос – новорођени Спаситељ човечанства, у виду Бадњака, улази у дом наш и свима члановима домаћинства доноси здравље (дренов прутић), изобиље плодова земаљских (жито) и духовну радост (мед), која је слатка као мед или чак слађа и од меда, јер је осигурана невином крвљу  (вино) Његовом, која ће се у своје време пролити на Голготи. Бадњачар онда узме кадионицу, оде пред икону домаће славе, пред којом је упаљено кандило, окади је, обиђе сва одељења у дому, да све замирише на тамјан и смирну, у све одаје поспе сламу и звечећи (сребрни) новац, а у гостинској соби, где је икона још и по три ораха у сва четири угла. У граду се завежљајчић сламе са дреновим прутићем обично стави испод стола на коме је припремљена бадњачка вечера. Док ово чини Бадњачар, односно домаћин куће, обично се поје Божићни тропар: „Рождество твоје Христе Боже наш…”, „квоче” и „пијуче”. Тамо где Божићни тропар не зна]у само се „квоче” и „пијуче“.Квоче Бадњачар: „кво”, „кво”, „кво”, а пијучу деца: „пију”, „пију”, „пију” и тако из одељења у одељење.

И овај део обичаја на Бадње вече је пун смишљене хришћанске симболике. Када се Господ Исус Христос родио у пећини витлејемској, мајка га је повила у пелене и положила у јасле на сламу. Отуда и слама у свим одељењима нашега дома на Бадње вече када се Господ рађа. А када су мудраци источни, вођени звездом, дошли и поклонили Му се, даривали су Га златом, смирном и тамјаном. Отуда и у нашим домовима по свим одељењима окађеним смирном и тамјаном просут новац сребрни (звечећи) и златни. Ораси пак у сва четири угла гостинске собе симболички представљају Свету Тројицу, која влада васиојном светом од Истока до Запада и од Севера до Југа. 0на се човечанству јавила потпуно, очигледно и јасно Рођењем Господа Исуса Христа. Његовим крштењем на реци Јордану, када ми празнујемо Богојављење-потпуно јављање Бога људима, као Света Тројица, а нарочито Христовом науком у којој апостолима, пред само своје славно вазнесење на небо,оставља аманет:„Идите, дакле, и научите их да држе све што сам вам заповедио”(Мт 28, 19-20).Дакле, не у име моје, у име Оца или у име Духа него у име Свете Тројице. Света Тројица влада васионом светом и све што год бива у њему од Оца кроз Сина у Духу Светом, бива Светом Тројицом, која је по суштини једини Бог, али Три различите Личности нераздељиве. Када се по свим одајама (одељењима) поспе слама, бадњачар ставља Бадњак на ватру да прегори. Тамо где је обичај да се уносе два Бадњака, која симболишу божанску и човечанску природу у Господу Исусу Христу, они се укрштају на ватри.