Председник – "СВЕТИ СРБ и ја"

Димитрије Стикић

председник ПСУСС

Дипломирани инжењер менаџмента и теолог, рођен 13. августа 1976. године, у Кладову у свештеничкој породици као прворођено дете од четворо деце протe Радоја и протинице Биљане (рођене Матић).

Рано детињство проводи у Даросави (Партизанима) на парохији свога оца, са браћом Немањом и Александром (Салетом) и сестром Александром (Сашком). Ту стасава уз певницу староставне богомоље цркве брвнаре Светог Апостола Петра и Павла из времена Другог српског устанка, која је културолошки и духовни бисер овог дела Шумадије. Са одличним успехом завршава даросавачку ОШ ”Славко Поповић” и почетком деведесетих присуствује и помаже у почетку градње цркве посвећене рођеноме брату Светог Саве, Стефану Првовенчаном – Светом Симону монаху, коју је прота Раде градио и изградио са верним народом Даросаве.

Са напуњених 15. година надахнут призивом Божијим, као 33-ћи у својој фамилији, који је за свој животни пут изабрао цркву и духовност, одлази на богословске школе у Београд, где најпре уписује петогодишњу Богословију ”Светог Саве” на Карабурми, а касније наставља науке у другом крилу исте зграде на Богословском факултету. Богословију завршава са одличним успехом због чега је био ослобођен полагања Велике матуре.

Након тога, са 21. годином почиње да ради у Патријаршији СПЦ.

Најпре је радио у Библиотеци СПЦ, на сређивању књижног фонда, његовој каталогизацији и електронској систематизацији. Ту долази у контакт са компијутерском технологијом и бива део тима који је поставио прву интернет презентацију Српске Православне Цркве (www.spc.rs ….у то време .yu). Након тога, долази до реорганизације мисиoнарских гласила СПЦ и формира се централна Инфромативно-издавачка установа СПЦ где он наставља радни ангажман. Од 2004. године, у оквиру ове Мисионарске установе СПЦ, поверен му је рад у званичном црквеном гласилу за наше најмлађе Светосаваском звонцу.

”Светосавско звонце” је са 40.000 примерака месечно, тренутно најтиражније гласило СПЦ.

Половином деведесетих, тачније 1997. године са благословом блажене успомене Патријарха Павла, окупља и предводи групу својих колега са богословских наука, у организовању наставе веронауке у вртићима деци од две до шест година, на територијама централних београдских општина. То је било први пут након 1946. године, да Црква шаље вероучитеље да предају веронауку у неку државну васпитно – образовну установу.

Због неимања адекватних уџбеника за веронауку и коришћења великог броја материјала и литературе, долази на идеју да за потребе што квалитетнијег педагошког приступа и рада са децом, а по угледу на ”Катихизис” Светог Владике Николаја, систематизује и сажме сав тај материјал у једну приручну скрипту- уџбеник. Са благословом Свјатјејшег Патријарха Павла, Димитрије је саставља, под називом: ”Мала читанка веронауке”. Њено умножавање најпре финансира од личних средстава, а када се указала потреба за већом количином, због интересовања и деце и родитеља, успешно анимира Општинске Управе на чијим територијама је веронаука предавана, да подрже ту мисионарску активност. Ова скрипта веронауке умножена је у преко 10.000 примерака.

Поред веронауке за децу, организовао је и духовне трибине за њихове родитеље и старије, са актуелним темама у оквиру ”Мале школе веронауке” као што су: породица, традиционално васпитање најмлађих, секте и њихов погубни утицај на омладину, итд……

Са својим колегама са Богословског факултета, покреће часопис за васпитање деце и омладине ”Емануил”.

Сваког викенда је из Београда путовао у место свога детињства где је у парохији свога оца у варошици Партизани (Даросава) држао часове веронауке на којима је у једном моменту имао око 200 деце. Наставу је држао у Дому културе ”Веља Герасимовић”, који је у своје време био проглашаван најлепшим Домом у Шумадији и Поморављу.

Такође, почиње да се интересује за комуникологију и организационе науке те успешно завршава ”Лондонску школу за односе са јавношћу” (London school of publik relations), као и ”Образовни програм Лидера Балкана за креирања прoјеката за приступне фондове Европске уније” (EU access Еxecutive education – Brussels).

Образовни процес у овим областима успешно заокружује и завршава на Факултету за инфењерски менаџмент (ФИМ).

Спортом се одувек занимао јер му је то и у породици било веома блиско. Ујак му је био изузетно талентовани голман омладинског погона сарајевског ”Жеље” (ФК ”Железничар”), а отац успешан каратиста који је као богослов крчке Богословије учио потезе ове древне борилачке вештине од једног од првих и најуспешнијих каратиста и шампиона СФРЈ, Воје Билбије.

Сви спортови са лоптом су га интересовали у најранијем детињству, а озбиљније се у том периоду бавио тренирањем стоног тениса.

У средњој школи, тренирао је веома успешно ”фул-контакт” којим је наставио да се бави и у студентским данима.

Сходно томе, да се у Патријаршији СПЦ бави сектором мисије Цркве за наше најмлађе, са појавом иницијативе о оснивању спортског друштва протканог православљем 2013. године (ПСУСС), бива одмах упознат, а након оснивања, са благословом блажене успомене Патријарха српског Иринеја и активно укључен у његов рад. Најпре је радио на припреми, организацији и реализацији догађаја и промоција Свете Србије, а када је успостављена организациона схема плана рада и активности, водио је сектор маркетинга, организације и односа са јавношћу у ПСУСС.

Од 2016. године, одлуком Скупштине на челу је Православног спортског удружења ”Свети Срб и ја” (ПСУСС) .