"СВЕТИ СРБ и ја"

Владимир Радовић

генерални секретар ПСУСС

Рођен 26.12.1985. године у Београду, као четврто дете у породици Добрије и Бранке Радовић.

Владимир je од 2013. године, у благословеном браку са Маријом из Херцег Новог.  Породично живе са своје двоје деце Алексејем и Ирином на Новом Београду.

Као своје Крсно име, са породицом прославља комаданта Небеских Сила Светог Архангела Михаила.

Основну и средњу школу завршава у Београду, а Богословски факултет завршава 2012. године.

Од најмањег узраста своје слободно време проводи као помоћник у олтару  где се рађа љубав према свештеничком позиву.

Један део одрастања проводи на Криту у грчкој породици, где се упознао у потпуности са древном критском културом и грчким језиком.

Од малих ногу посвећен је спорту, те се кроз детињство и одрастање опробао у њих неколико, како колективних тако и појединачних и то веома успешно. То су: џудо, кошарка (КК ”Шампион”), одбојка (ОК ”Обилић”) и фудбал (ФК ”Бродарац”),  где завршава своју каријеру 2012. године.

Данас се спрема и трчи маратоне у Београду, истиче да му је највећи спортски успех истрчани 32. Београдски маратон 2019. године у дужини од 42. километра.

Од марта 2021. године придружује се ФК ”Дорћол” у лиги ветерана, где игра на позицији десног крила. 

У ОШ “Бранислав Нушић“ ради као наставник катихетике (веронауке) од јануара 2014. године, наследивши на том месту дивног вероучитеља Дачу, који му је оставио највеће богатство: побожну и радосну децу.
            Владимир врши функцију генералног секретара у ПСУСС од  2013. године, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, да се деци и младима пружи јединствен концепт  личносног и спортског развоја, утемељена на принципима Јеванђеља.

Када га деца Свете Србије питају за кога навија , познат је његов одговор:

”НАВИЈАМ ЗА ВАС, НА САВ ГЛАС, ДА НАСЛЕДИТЕ НАС!”

 У Светој Србији коју доживаљава као ”спиритус мувенс” својих хтења и разишљањима посвећених нашим најмлађима, пронашао је начин да надогради свој педагошки позив и практично употпуни и припреми се за будући свештенички. Дајући себе без резерве Светој Србији, у непрекидном је тренингу и духовном и физичком, јер она није посао него живи организам у коме сви расту и сви вежабају свакодневно да постану бољи људи.