Божићни успон на Ртањ

Традиционални Божићни успон на Ртањ планину се одржава већ дуги низ година, а овог Божића, Света Србија је имала свог члана, тренера планинарске секције  Јована Дамњановића, који је на посебан пожртвовани и хајдучки начин, оплеменио овај молитвени успон на врх од 1565 метара надморске висине, са ког се када је ведро време, пружа јединствени панорамски поглед од 360 степени на прелепу Србију. Дакле, ко доспе до врха ”Шиљак”, може уживати у погледу и видети: на северу Авалу, затим Дели Јован, Стол, Велики Крш, као и на југоистоку Стару и Суву планину, а на југу Шар-планину.  

Хајдук Свете Србије и Богојављенско дете (рођен на Богојављење 19.1.1984.г.), се иначе до овог Божића на Ртањ пео шест пута. Оно по чему се овај успон разликовао од других јесте по самом подвигу, а то је да се Јован попне на Ртањ у опреми али без одеће на горњем делу тела (го до појаса). Као некад наши стари, он је оживео овај обичај умереног излагања хладноћи који он већ неколико година упражњава кроз разне физичке вежбе и активности, у шта можемо убројати свакако и то што је активни учесник Богојављенских пливања за Часни Крст. Умерено излагање хладноћи носи са собом доста здравствених побољшања од којих можемо навести неколико, а то су: побољшање циркулације, јачање имунитета, отклањање стреса, стимулисање рада нервног система, опоравак тела од неких тежих физичких активности. Нешто слично данас можемо видети код најуспешнијих спортиста када се спремају за такмичења или се опорављају од истих. Међу њима су и: Новак Ђоковић, Ивана Шпановић, Душан Влаховић и многи други врхунски спортисти и атлете. Наравно ово без лекарског прегледа, добране припреме и искуства никако не треба чинити и одједном се изложити ектремним хладноћама, али за оне који на томе раде и припремају се постепено, свакако бољитак здравствени је неизоставан. О томе сведочи и наш тренер планинарске секције Јован. Овде такође се појавио још један изузетно важан молитвени аспект који је инспирисан празником Божића био саставни део овог мозаика хармоније духа и тела.

Иако је у почетним припремама за овај успон био договор да се са Јованом на исти начин попне још десетак искусних планинара, на само јутро Божића су одустали, те се он сутрадан упутио сам.  Временска прогноза je најављивала хладан дан са температуром у минусу и мећавом на врху Ртња. На почетну позицију је после три сата путовања из Београда, Јован стигао око 9 сати. Поред њега на исто место дошло је веома доста планинара и љубитеља природних лепота, те је паркинг и слободан простор уз сам пут био успуњен приватним аутомобилима и на десетином аутобуса. 

Температура са стартне тачке подножја Ртња била је -1 степен.

У првом делу стазе који је заклоњен и у заветрини од шуме кроз коју се иде, Јован је јаким темпом освајао ртањски успон. Шумском стазом након сат времена, изашао је место укрштања његовог правца из села Ртањ и стазе из Соко Бање тј. Врмџе. По његовом сведочењу, није осећао неку велику хладноћу, чак шта више тело му се комплетно угрејало, руке су му биле топле, а његовим изузетно јаким темпом престигао је многе планинаре који су такође кренули пут врха.

Други део стазе је био на чистини и ту се осећао и ветар који дува, који је свој интезитет повећавао сваким новим метром успона. Чак је у једном моменту Јован прошао кроз облак магле који се дремљиво спустио на обронке Ртња са намером да ту још мало одмори. Дошавши до врха целивао је крст који се ту налази и одмах се обукао. Нажалост због магле, са врха видиковца Шиљак, на температури од -6 целзијуса, погледом није могло много далеко да се види. Додатно је све отежавао и ветар који је константно дувао. Зато је Јован након облачења топле одеће, полутрчећим кораком кренуо низбрдо, овог пута престижуће све оне који су се спуштали. 

Излагање хладноћи – туширање хладном водом

Постепено излагање тела хладноћи је физичка активност кроз коју побољшавамо свеукупни здравствени картон нашег  организма. На пример туширање хладном водом покреће унутрашње процесе који активирају целокупни имуни састав. Током туширања активирају се бела крвна зрнца, која помажу у борби против вируса и бактерија. Вода је једна од основних компоненти живота на Земљи и основни структурни елемент планете.  Готово 70% површине наше планете је прекривено воденим плаштем, који углавном сачињава слана океанска вода. И у самом Светом Писму када се у Књизи Постања Старог завета наводи Божије стварање Света у Другом дану се каже: ”Бог је створио свод небески и раставио воду под сводом од воде над сводом, а свод назва Бог небо. То је оно видљиво небо. Иза њега се налазе безбројни Божји светови, названи симболично – „вода над сводом“, јер круже и теку, сваки својом путањом, хармонично и без сударања, по бескрајном простору…..

Хидротерапија или лечење водом грана је алтернативне медицине која се служи водом за опуштање, олакшавање болова и лечење. 

Хладни туш такође побољшава циркулацију крви, што може помоћи у спречавању болести крвних судова и вена. Управо захваљујући повећаном протоку крви, станице коже брже се регенеришу. То подстиче производњу колагена, који је битан за повећање еластичности коже и покреће брже сагоревање масних наслага  у телу. То такође може да убрза и метаболизам јер хладноћа подстиче сагоревање калорија. Хладно туширање такође убрзава опоравак организма након већих физичких напора. Спортисти често користе ледене купке након тренинга како би смањили упале и бол у мишићима. Сличан ефект може се остварити и хладним туширањем након вежбања.

Планина Ртањ

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 км. југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртањ са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид

Доминантни врхови планине Ртањ, као степенаста-планинска форму, су:

Шиљак, као централна пирамида, Кусак, као обли купасти завршетак заобљеног гребена, Врх Баба, као елипсоидна, Позиција ових врхова формира са још једном тачком једнакостранични троугао, у чијем центру је Шиљак, под којим се налази тространа пирамида са истом оријентисаношћу странама света, као и његова троугласта основа. Ивице ове тростране пирамиде, са својим односом углова и страницама, ову планину сврстале у категорију седам светских чуда, као ремек дело природе.

Ртањ је 2018. године проглашен Специјалним резерватом природе од стране државе због ендемичне и реликтне флоре и фауне као и специфичног облика и састава рељефа. Овај резерват се простире на површини од 4 997 17 01 ха. У оквиру овог природног добра разликују се три зоне које имају различите степене заштите.Ртањ се одликује богатством стена које потичу из различитих геолошких периода. Специфичним изгледом се издваја сам врх Ртња, Шиљак, који је представљен јединственим правилним пирамидалним врхом са крашом и јамама.

Црква на врху Ртња

Историја Ртња се везује за причу о богатој јеврејској породици Минх која је поседовала параћинску фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је самоубиство под неразјашњеним околностима, а супруга Грета са Јулиусовом браћом преузела је руковођење рудником. За сећање на свог мужа, Грета је саградила црквицу-капелу на врху планине Ртањ. Цркву је градило 1.000 радника, а освећена је 1936. године.

Након девастације настале 1992. године када је капела срушена динамитом у покушајима трагања за давно скривеним богатством, посетиоцима самога врха видљиви су остаци капеле. Повод је прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана за легенду о дворцу чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у коме је чувано огромно благо. Постоји иницијатива да се ова капелица обнови, којој се придружује и Света Србија.