"СВЕТИ СРБ и ја" – Православно спортско удружење

“Сада отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља.“У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој... Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.Сретење Господње у историјском календару српског народа* На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.* На Сретење 1835. године донет je Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је овај дан слављен и као Дан уставности.* Од 2006. године Сретење је Дан државности Републике Србије.Према Закону о државним и другим празницима, у четвртак и петак, 15. и 16. фебруара,нерадно се обележава Сретење – Дан државности Србије.Многи историчари сматрају да важнијег датума у српској историји од Сретења нема.Подизањем Првог српског устанка 1804. године кренуло се у коначно ослобођење одОсманског ропства, а Уставом из 1835. године власт је подељена на законодавну,извршну и судску што представља основу демократије и установности, те Сретење каопразник представља симбол слободе и државности. Догађај у Марићевића јарузи, одржан на Сретење у уторак 2/14. фебруара 1804. године,издваја онај историјски тренутак који можемо сматрати рођенданом државе. Перцепцијаовог празника код Срба је врло широка и измештање средишта на Сретењски устав садогађаја из 1804. године јесте наше поимање и немогућност да схватимо зашто бирамоједан историјски тренутак као државни рођендан. Он показује да ми још увек кубуримо стиме да схватимо процес који је довео до обнове државности, а он је управо био ратнипериод који је јако важан јер су положене огромне жртве у обнови српске државе, те изтог разлога бирамо хронолошки значајнији део, јер да би држава могла да се уређујеморају да постоје услови: да имамо признање, најмање аутономни статус, територију,становништво и на крају свега тога надоградња уставним уређењем, а да би до тогадошло морало је да прође 31 година. Сретење као државни празник је кровни, оннадилази све верске и националне карактеристике и односи се на све грађане државеСрбије. Као узрок избијања српског устанка била је сеча кнезова. Устанак је подигнут уСмедеревском санџаку, у Шумадији на збору у Орашцу у уторак 2/14. фебруара 1804.године. На збору су се појавили виђенији народни представници из крагујевачке,рудничке, београдске нахије и појединци из смедерсвске и јагодинске нахије. Збор јеодржан на месту званом Марићевића јаруга. Сам тренутак је тражио храброст,одговорност, пожртвовање и све те особине слиле су се у Ђорђу Петровићу (14.11.1762 –26.07.1817), познатом као Карађорђе (црни Ђорђе) који ће касније постати вожд Србије.Буковички прота Атанасије извршио је заклетву и скупу дао сакрално обележје. Српскинарод био је сложан у томе да они желе своју слободу која се огледала у заштити части,како своје тако и својих ближњих, и поштовања. Након победе устаника на Иванковцу(1805.), Мишару и Делиграду (1806.), код устаника се јавља идеја о независној српскојдржави и да су народ који је достојан и завређује да својим пожртвовањем има државу ида у њој уживају сву слободу. ... See MoreSee Less

Порука деце Свете Србије

Манифестација од посебног значаја за град Београд

Спортско сабрање Свете Србије

Спортови којима се бавимо

Фудбал

Кошарка

Одбојка

Рукомет

Футсал

Планинарење

Хармонично васпитање

Патријарх српски Иринеј

Сведочанства

Други о нама

Mи у медијима

Ми на друштвеним мрежама

Нашa Фејсбук страница

СВЕТИ СРБ и ја - ПСУСС

Нашa Инстаграм страница

sveta_srbija