Симо Антонић-најбољи српски рвач свих времена

Те давне 1908. године вест у  знаменитој ревији “Српски Соко – лист за соколске ствари”, гласила је: “Међународна рвачка утакмица. У другој половини јулија м. о. г. завршила се у Бечу после борбе од 40 дана велика међународна утакмица у рвању, за коју је била одређена награда од 10.000 круна и у којој су учествовали најзнаменитији светски рвачи, међу њима дотле непобеђени светски шампијон Кох (Немачка).

Код последњег рвања борили су се Кох и Симо Бојић Антонић, Србин из Реше крај Сарајева, После упорне борбе од 1 сата 18 мин. 47 сек. победио је Србин Антонић, који је том победом добио наслов „светски шампијон у рвању“. Другу награду добио је Немац Кох, трећу Штерс (Белгија), а четврту Штајнбах из Беча. Кох је положио 3000 Круна и позвао Антонића на меч и Антонић је положио 3000 Круна и прихватио борбу с изјавом, да ће се трипута с Кохом рвати, па ако само једанпут победи Кох, да му даје свој полог. Исто је тако Штајнбах изазвао Штерса.“

Име Симе Антонића, познатог и као Симо Бојић Антонић или Бојовић Антонић, данас је готово заборављено широј јавности, иако је почетком 20. века представљало једно од најпознатијих имена европског и светског рвања. О њему су писали домаћи и страни листови, његове борбе пратиле су хиљаде гледалаца, а његова физичка појава и спортска доминација улазиле су у легенду. Ипак, његов живот и каријера завршили су се нагло и трагично, остављајући за собом више питања него одговора.

Почетком 20. века, у време када професионално рвање доживљава велики успон у Европи, Антонић се појављује као рвач изузетних физичких карактеристика – висок преко два метра и тежак око 137 килограма. Такав стас, у комбинацији са снагом и издржљивошћу, убрзо га је издвојио од конкуренције.

А од ког рода и одакле је уствари био тај феноменални џудиста. Симо Антонић је рођен у селу Реша, данашњој Хреши, надомак Сарајева. Пореклом је из породице Бојића или Бојовића, по чему се у новинским текстовима често јавља под именом Симо Бојић/Бојовић Антонић.

И данас на југозападним падинама Глога, изнад насеља Стара Хреша, налази се увек осунчана Велика њива и локалитет познат као Антонића ограда, са кога се пружа изузетан поглед на Сарајево. Управо на том месту налазе се рушевина и темељи некадашњег дома нашег, а светског шампиона Симе Антонића. Према сачуваним сазнањима, породица Антонић се пре Првог светског рата са Хреше преселила у Боговиће, а потом и на Равну Романију. Своје порекло воде од претка по имену Боја, због чега су их старији мештани називали и Бојићи.

Врхунац његове каријере везан је за велике међународне рвачке турнире који су се одржавали у европским метрополама. Упрaво  горе описан турнир у “Српском Соколу” је и најзначајнији јер ми је донела и звање СВЕТСКОГ ШАМПИОНА.

О овом догађају поред “Српског сокола” писали су и други бројни листови, међу њима „Застава“ и „Враник“. У тим текстовима Антонић је описиван као „српски див“, „познати јунак“ и „чувени светски  атлета“. Том приликом истицана је не само његова физичка надмоћ, већ и чињеница да се ради о Србину из Босне и Херцеговине који је успео да се наметне у жестокој међународној конкуренцији. Један француски лист из 1906. године описује једно од ранијих такмичења у рвању на ком је своје учешће изборило 10 рвача и где се појављује и име нашег Симе. Из тог чланка сазнајемо да ће Антонић (Србин), 137 килограма, наступити против Вилхема Метзнера (Американац), 102 килограма. Драгоцено је то што из чланка сазнајемо да је Антонић био прави горостас од 137 кг.

Куриозитет преставља и следећа чињеница која најбоље описује однос окупаторских власти аустро-угарске империје. Наиме тадашње новине пишу и о томе да Антонић иако је из Сарајева није регрутиван и примљен у војску  уз образложење да је сувише снажан и крупан, те да би могао представљати проблем у војној служби. Овај детаљ још једном исказује чињеницу  о његовој физичкој изузетности, али и о апсурдима администрације тог времена.

Судбина Симе Антонића завршава се трагично и до данас недовољно разјашњено. Према најраспрострањенијем предању, страдао је непосредно пред почетак једног великог такмичења у Марсеју, гдје је, како се наводи, отрован. Околности његове смрти никада нису до краја расветљене. Због ране погибије, Антонић се није оженио и није оставио потомство. Ипак, иако без директних наследника, Симо Антонић оставио је снажан траг у историји спорта.

Рушевине његовог дома на падинама Хреше и новински записи с почетка 20. века данас су сведочанство о човеку  који је из једног малог краја доспео на светски трон рвања. Његова прича подсећа да су и са ових простора потицали спортисти који су, снагом и талентом, улазили у историју светскиг спорта.

Видео приказ борбе рвача Симе Антонића из 1906. године: