ИГРЕ МОГУ ДА ПОЧНУ

23. Јун 2021. Годинe 
извор: Олимпијски комитет Србије 

Вечерас је на Олимпијском стадиону у Токију у 20 часова по локалном времену (13 часова по средњеевропском времену) одржана свечана Церемонија отварања XXXII Летњих Олимпијских игара.
Цар Јапана Нарухито званично је, након свечане церемоније и дефилеа најуспешнијих спортиста света, прогласио 32. Олимпијске игре отвореним, а тенисерка Наоми Осака упалила је Олимпијски пламен, .
Због мера заштите од инфекције вирусом ЦОВИД-19 гледаоци нису присуствовали догађају, док је свака делегација националних олимпијских комитета присуствовала са мањим бројем званичника и спортиста него што је то био случај на ранијим церемонијама. 
Свечаној Церемонији отварања Олимпијских игара у Токију присуствовали су председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић и генерални секретар Ђорђе Вишацки.
Заставу Републике Србије носили су кошаркашица Соња Васић и ватерполиста Филип Филиповић, који су предводили српске спортисте који су били део свечаног дефилеа на Олимпијском стадиону у Токију.
Олимпијски тим Србије у свечаном дефилеу је учествовао као 96. држава по реду. По традицији, први су продефиловали спортисти Грчке, домовине Олимпијских игара, а последњи спортисти Јапана, земље домаћина.Једна од највећих спортских манифестација на свету ове године у Токију окупља више од 11.000 спортиста под заставама 205 земаља. Они ће се у наредне две недеље такмичити у рекордна 33 спорта.
Почетак церемоније обележио је перформанс посвећен свим спортистима који су у време пандемије корона вируса били принуђени да тренирају самостално и да се изборе са бројним проблемима са којима су се суочили због пандемије као што су анксиозност, туга, сумња.
О Олимпијским играма
Олимпијске игре (грчки: Ολυμπιακοί Αγώνες, енглески: Olympic Games, француски: Jeux olympiques) су водећи интернационални спортски догађај и садрже летња и зимска спортска такмичења, у којима се такмичи хиљаде спортиста широм света. Олимпијске игре сматрају се највећим светским спортским такмичењем, са више од 200 земаља учесника.[2] Одржавају се сваке четири године, са Летњим и Зимским играма, које су се одржавале исте године до 1992, а од тада се одржавају наизменично, у размаку од две године.
Пет олимпијских прстенова су дизајнирани 1913, усвојени 1914, а први пут су коришћени на играма 1920.Креирање Олимпијских игара инспирисано је Античким олимпијским играма, које су се одржавале у Гимназијуму у Грчкој, од 8. века прије нове ере, до 4. века нове ере. Барон Пјер Де Кубертен, основао је Међународни олимпијски комитет (МОК) 1894 године, који је довео до одржавања првих модерних игара 1896. МОК је владајуће тело Олимпијског покрета и Олимпијски повеље.Развој Олимпијског покрета током 20. и 21. века узроковао је промене у Олимпијским играма. Неке од њих су покретање Зимских олимпијских игара, за зимске и спортове на леду, Параолимпијских игара,  за спортисте са инвалидитетом и Олимпијске игре младих, за спортисте од 14 до 18 година. Олимпијске игре глувих и Специјалне олимпијске игре, такође су под надзором МОК-а; игре глувих одржавају се од 1924, док се Специјалне олимпијске игре одржавају од 1968 и намењене су ментално заосталим особама. МОК мора да се прилагоди различитом економском, политичком и технолошком напретку. Појава појма „аматерски спортиста све време“ који су заступале државе Источног блока, додатно је пољуљао идеологију чистог аматеризма. Совјетски Савез учествовао је са спортистима који су били студенти, војници или радници у професији, али многима од њих је држава плаћала да тренирају и одраде пуне припреме. Као резултат, Олимпијске игре су са чистог аматеризма, како је предвидео Кубертен, дозволиле учествовање професионалним спортистима. Растући значај медија створио је питање о корпорацијским спонзорима и комерцијализацији игара. Први и Други светски рат узроковали су отказивање Игара 1916, 1940 и 1944. Велики бојкот током Хладног рата, лимитирао је број учесника на Играма 1980 и 1984. Иако је бојкот предвођен од стране Совјетског Савеза осиромашио такмичење у свим спортовима, 140 националних олимпијских комитета учествовало је на Летњим олимпијским играма 1984, што је био рекорд у то доба.Олимпијски покрет састоји се од међународних спортских делегација, Националног олимпијског комитета и организованог комитета за сваке Олимпијске игре посебно. Као владајуће тело, Међународни олимпијски комитет задужен је за избор града домаћина за све Олимпијске игре, као и за организацију игара, према Олимпијској повељи. МОК такође одређује олимпијски програм и спортове који ће се наћи на играма. Постоји неколико олимпијских ритуала и симбола, као што су Олимпијска застава и Олимпијскк пламен, као и церемонија отварања и затварања игара.Око 13.000 спортиста учествује на Летњим и Зимским олимпијским играма, у 33 спорта и скоро 44 догађаја. Првопласирани, другопласирани и трећепласирани добијају олимпијске медаље: златну, сребрну и бронзану.Игре су напредовале толико да је сада готово свака држава заступљена. Овај раст проузроковао је бројне изазове и контроверзе, укључујући и бојкот, допинг, подмићивање, као и терористички напад 1972 године. Сваке две године, Олимпијске игре и медији омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу. Игре омогућавају граду и држави домаћину да се прикаже свету.