Трибина Свете Србије у Ваљеву

У Центру за културу Града Ваљева, са благословом Епископа ваљевског Господина Милутина, одржана је трибина Свете Србије (ПСУСС- ПСД ”Света Србија”) на тему: ”Православље и спорт”. О овој теми говорили су наши прослављени спортисти и чланови Управе Свете Србије: кошаркаш и спортски делатник Дејан Томашевић и фудбалер и тренер Александар Кристић. Сагледавање на ову тему дао је и наш познати драмски уметник и миљеник млађих генерација, Милош Биковић.

Скуп је почео молитвом ”Оче наш”,  који је произнео дечји црквени хор ”Хаџи Рувим” из Ваљева, под диригентском палицом Вање Драгојловић. У току трибине, они су својим гласовима обојили ово вече и дали му посебну животну ноту песмама: ”Ој Косово, Косово”, ”Густа ми магла паднава”, ”Еј драги, драги”, ”Тебе појем”…..

Иначе, овај дан сусретања деце спортиста Свете Србије (ПСУСС-ПСД ”Света Србија”) и њихових вршњака из Ваљева, почео је Светом Литургијом у манастиру Лелић, затим обиласком манастира Ћелије, након чега су у сали и спортским теренима Прве ваљевске основне школе, тимови ПСУСС из секција: кошарке, одбојке и фудбала, одиграли међусобне утакмице са својим вршњацима ваљевцима. 

Суорганизатор трибине, Светосавска омладинска заједница Епархије ваљевске, дала је велики допринос да ова дружења буду веома садржајна. На самој трибини у име Његовог Преосвештенства, госте је речима добродошлице поздравио свештеник Дејан Трифковић, преносећи благослов владике Милутина који је био спречен да лично буде на трибини.

Тематски део трибине отворио је својим обраћањем Дејан Томашевић, који је говорио о изворним идејама Свете Србије, које доносе са собом алтернативу за живот и васпитање младих генерација у данашњем времену. Такође, говорио је и да Друштво има своју Крсну славу Светог Василија Острошког, а да су јутрос после Свете Литургије од игумана архимандрита лелићког оца Авакума, добили благослов да кошаркашка секција добије свог патрона и заштитника Светог Николаја Жичког, а од игуманије манастира Ћелије, Гликерије, да Свети Ава Јустин буде заштитник фудбалске секције.

Други говорник је био ваљевац Александар Кристић, који је детаљније говорио о односу, о синергији православља и спорта у самом педагошком раду са најмлађима. Уз то, споменуо је како се дошло на идеју да се оснује овакво Удружење. Наиме, у манастиру Ђурђеви Ступови, поводом акције ”Обновимо себе подигнимо Ступове” окупило се доста спортиста и спортских радника који подржавају ову акцију. На овом скупу поред Дејана и Александра, између осталих били су и наши прослаљени спортисти: Горан Стевановић, Игор Јанковић и Александар Станојевић, где су заједно у једном неформалном разговору са оцем Герасимом дошли на тему одговорности према прецима, али исто тако и велике обавезе њих самих према генерацијама које долазе. Дошли су до закључка да је важно да се деца врате игри, да поштују једни друге, да поштују старије, а да је поље спорта изузетно велико и да су они управо захваљујући својој вери православној након физичке спреме за бављење одабраних спортова на врхунском нивоу, кроз њу додатно ојачавали свој каратер и тиме постизали још боље резултате од осталих својих колега. Та продуховљеност, давала им је стабилност и у животу ван спортских терена. Тако се дошло да идеје да се оформи једно Удружење (ПСУСС-ПСД ”Света Србија”) које ће се бавити васпитањем деце кроз синергију спорта и вере.

Драмски уметник Милош Биковић, својеврсни православни мисионар међу младим генерацијама који у својим јавним наступима са посебном пажњом говори о традицији, вери, моралном васпитању делећи своја искуства са њима. Апострофирао је на неоспорну чињеницу да смо као народ изузетно талентовани у готово свим спортовима: кошарци, фудбалу, ватерполу, тенису, стрељаштву, иако бројчано мањи носимо се раме уз раме са неким од  најбројнијих и најразвијенијих земљама света. Том приликом између осталог је рекао: ”Спорт је само оквир у коме се развија врлина, а православље и спорт су иделна, добитна комбинација. Када се технички и физички стекне врхунац у неком спорту, онда она није више једино важна, већ је потребно да се кроз питање ревности, љубави, истрајности допуни, оплемени и ојача хришћанским карактером”.

Овде је навео пример нашег Новака Ђоковића, као врхунског атлете и спортисте на светском нивоу, тврдећи да он највише црпи ту енергију из свог патриотизма, вере у Бога који је најбољи источник (извор) енергије у човековом бићу. Када се дакле  у техници достигне врхунац, онда је његова надградња питање карактера појединца и воље Божије, односно колико се човек кроз врлину оподобио (удостојио) Богу у тој мери му Бог и помаже. 

У паузама између говорника, музички састав ”Ступови” отпевао је композиције: ”Господе Боже мој благослови народ свој”, ”Вера наша, вера славна, наша вера православна” , ”Удаде се Јагодо”;  ”Хеј црвен цвете”.На самом крају, вече је затворила својим дивним наступом академска уметница Ивана Жигон, произневши за изузетном експресијом уз пратњу хармонике, песму Светог Владике Николаја: ”Царица тишине”