Фудбалерa спасао Свети Нектарије

markooФудбалер Марко Јовановић се после четири године вратио у ФК ”Партизан” где наставља своју професионалну каријеру. У међувремену, он је играо за фудбалске клубове Висла и Вождовац, а током боравка у Пољској преживео је праву животну драму. Наиме, он се разболео, а првобитна дијагноза звучала је ужасно. Срећом, детаљне анализе показале су да није реч о тако тешкој болести како се у први мах чинило. Марко се вратио фудбалу, а сада и свом Партизану.

Он је проти Ненаду Андрићу послао писмо којим жели да обелодани како му је Свети Нектарије помогао:

Зовем се Марко Јовановић и овим путем желим да испуним завет који сам дао Светом Нектарију – да објавим чудо којим ме је Светац исцелио и помогао ми да не пијем веома опасне лекове, који би ми угрозили каријеру јер сам професионални фудбалер … 2014. године лекари су ми установили једну аутоимуну болест која се зове “sarkoidoza”, која је Богу хвала била у најблажем облику. Међутим, пошто сам имао и један излив воде око срца посумњали су да ми је та болест прешла и на срце те сам морао да радим још додатних испитивања. У року од седам дана рађена су ми два веома озбиљна теста која су требала да утврде да ли је та болест обухватила и срце, јер ако се испостави да јесте морао бих да пијем много јаке кортикостероиде који, би довели у питање наставак моје професионалне каријере, уствари тешко би се вратио фудбалу. Одрадио сам први преглед и после неколико дана клупски лекар ме је позвао и рекао ми да су уочене неке промене у мом срцу и да ћу вероватно морати да узимам те таблете. Иако ми је рекао да то још није дефинитвно, јер докторка која је водила рачуна о мени није хтела ништа да ми каже поводом тога, он ми је у поверењу то рекао и замолио ме да не причам никоме, пошто доктори хоће да ураде и тај други преглед да би били сигурни. Пао сам у очајање. Знајући за Светог Нектарија, за кога ми је рекао један близак пријатељ и за чуда која је чинио и даље чини, иако сам му се неко време молио и посећивао манастир Раковицу где се налазе његове мошти, значи од самог почетка мог сазнања за здравствени проблем, чим сам добио ту вест од мог клупског доктора отишао сам у агенцију и резервисао авионску карту за следећи дан и одмах отишао за Атину, па после бродом на Егину у манастир Светог Нектарије да се поклоним његовим моштима и гробу и да му се помолим. Тамо сам остао два дана, једно вече сам преспавао у манастиру, молио се Светитељу, и осетио невероватан мир, смирење, испуњеност. Након тога сам отишао до Београда на два дана да видим породицу и после тога се вратио у Пољску у којој сам тада живео да урадим тај други тест, који се зове “pet skener”. Одмах након теста сам се вратио у Србију, и након доста времена не јављања и не добијања никаквих информација од доктора одлучио сам да га позовем. Питао сам га шта се дешава, зашто ми се не јавља, и шта је било са другим тестом, а он ми је изненађеним гласом рекао да је то просто чудно, и да је други тест био добар и није показао никакве промене. Та клиника која је водила рачуна о мени се консултовала са једном еминентном шајцарском клиником, која је потврдила да су резултати у реду. Био сам пресрећан и захвалан Богу, Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Морам да напоменем да сам се дуго, преко тог болног места, помазивао уљем Светог Нектарија. Целог живота славићу Бога и благодарићу Светом Нектарију који је увек у мојим мислима, и коме се увек молим.

Фотографије

{gallery}/vesti/niknek{/gallery}