Тркачи и биатлонци свих узраста обнављају светињу
Са првим топлијим данима настављено је уређење испоснице Светог Саве на Каблару. Ове године монаси манастира Преображење, чији је метох Савина вода, настављају тамо где су застали претходне године када је започето зидање малог конака код црквице и ограде око зденца Свете воде, као и мозаика посвећеног Светом Сави.
Првог дана априла је простор око ове светиње личио на велику кошницу. Да монасима помогну у обнови, дошли су млади спортисти, тркачи, биатлонци међу којима и тренер планинарске секције Свете Србије, Јован Дамњановић. Ова акција је била слична прошлогодишњој када је за пет сати изнесено 13 тона материјала: цемента, песка, дасака, арматуре. Сада су на ред дошле цигле и камење.
Све ове народне саборне акције подсетиле су на времена владике Николаја Велимировића, који је 1938. покренуо изградњу црквице на Каблару. У овој акцији је учествовало више од 200 углавном младих људи и младих брачних парова са децом. Ово је четврти пут да се овако нешто организује, а главни иницијатори су чланови клуба „Ултра Тркач Србије“, који и иначе долазе и помажу монасима како би се до светиње, до које је могуће доћи једино пешке, допремила велика количина грађевинског материјала.
Мушки су након прочитане молитве кренули носећи по десетак цигли, те су у четири туре изнели две велике палете. Свака црвена цигла била је тежине од око 2,5 килограма. Сво време ове поклоничке спортско-духовне акције, владала је нека посебна благодетна енергија и уз благослов Божију и Светог Саве урадило се много. Стаза у дужини од око 1.000 метара је од кише била после сваког силаска још тежа за пењање под теретом, па су људи уз велику пажњу се пели до испоснице. Жене и деца су носили по једну или више комада цигле, чиме су дали и свој допринос и то све са тако лепим расположењем, уз песму и осмех. Интересантно је да се како се посао завршавао киша која је неколико пута малтене прекидала акцију, појачавала.
На крају монаси су припремили трпезу љубави за све присутне ходочаснике.
На растанку са монасима, сви учесници су одлазили уз речи да једва чекају да поново дођу и помогну обнову и учествују као у овом благодатном дану.
САВИНА ИСПОСНИЦА
Савина испосница изграђена је 1938, на месту где су били остаци старијих грађевина и извор Свете воде, како га је од давнина народ називао. Освештана је тек 31. јула 1961. Црква има само десетак квадратних метара, јер је и простор на коме је грађена мали. У своду пећине, изнад саме цркве, пронађени су трагови разнобојног малтера, вероватно остаци фресака. Црква је неколико пута обнављана, а последња велика санација била је 1980. године. Пре десетак година монаси су до ње изнели два звона, а 2014. обновили су унутрашњост цркве, обложили је материјалом који је штити од воде.
Сада, скоро пола века од последње велике обнове, готово свако ко се упути уском стазом према Савињу или врху Каблара, понесе нешто од материјала. На тај начин, говоре монаси, свако је уградио део себе у светињу, што је и за њих велика духовна радост.
Испод Савине воде пронађен је још један извор, у коме се у зимском и пролећном периоду може сакупити и до 300 литара воде дневно. Та цистерна од пет, шест тона обезбеђује несметано општежиће и у самој испосници у будућности.
ЧУДЕСНИ И ЛЕКОВИТИ ИЗВОР
Савина испосница изграђена је на кречњачким литицама. Два зида су, заправо, сводови пећине, у којој је, по предању, боравио Свети Сава као испосник. Када му је понестало воде, помолио се Богу и у стени, поред саме пећине, појавила се мала увала са водом, за коју се верује да је лековита.
Братство Преображења држи службу у овој црквици на празник Пренос моштију Светог Саве (19/6. мај), а Света Литургија је сваке младе недеље, почев од Томине недеље, па све до Митровдана, односно, док се због снега и зиме може доћи до црквице.