Застава Свете Србије на највишем врху Европе

na-vrhuВођени јаком вером и жељом да у другом покушају успеју да освоје највиши врх Европе-Елбрус на Кавказу, четворица чланова експедиције, предвођени тренером планинарске секције ПСД ”Света Србија” Богићем Богдановићем кренули су на пут дуг 3.500 км. Пут их је водио кроз кроз Мађарску и Украјну и преко западне Русије, до Балкарско-Калабријске републике, до подножија Кавказа. Да су на добром путу, потврдио им је сусрет у гужви, при уласку у Мађарску, са Архимандритом Сергејом, руским монахом, старешином манастира Бачевци, који је некада ширио православље на Кавказу. Он их је усмерио на најбољи пут до Кавказа, дао благослов и велику наду за остварење циља.

Након четири дана путовања, нашли су се у подножију врха Елбрус, у месту Терскол (2.137 метара надм.вис.). Тада су заправо схватили у какав су се подвиг упустили, када су се нашли испод снежних врхова Елбруса, који су као дивови изнад Црног мора, пркосили пространствима Европе и Русије.

Први дан протекао је у знаку одмора од дугог путовања и аклиматизације на врху Чегет (3.600 метара надм.вис.). Тај дан су направили план за успон, још једном проверили опрему, прибавили потребне дозволе за успон и на крају дана упутили се на починак, мислима упућеним ка врху планине и неизвесностима које их очекују до тамо…

Први дан успона стигли су до базног кампа Гарабаши (3800 метара надм.вис.), где их је сачекао плави глечер испресецан потоцима, као и први симптоми висинске болести (блага главобоља, губитак апетита и нерасположеност). Након тешке и углавном непроспаване ноћи, због јаког ветра и утицаја висинске болести, крећу пут другог базног кампа Пријут, у намери да се климатизују, одморе и припреме за наредни дан успона. У касним поподневним сатима, настављена је аклиматизација пешачењем где су стигли до другог базног кампа Пријут (4150 метара надм.вис.). Након одређеног времена проведеног на тој висини, вратили су се у први базни камп, где су провели ноћ. Сво слободно време проводили су припремајући храну, хидрирајући организам чајевима и течним оброцима, припремајући се за сурове услове који су их очекивали наредних дана.

Трећи дан успона, пењу се 550 метара више, до места Пастухова (4700 метара надм.вис.), где двојица чланова екипе трпе јаке болове услед висинске болести и због погоршања здравственог стања, приморани су да се спусте на мању висину, до првог базног кампа. Преостала двојица чланова експедиције одлучују да наредне ноћи крену у финалну фазу освајања врха.

У поноћ 05.08.2016. године, преостала двојица чланова екипе прикључује се групи Руса, са којима се упућују ка врху. Ноћ, јак ветар, магла и снег, чинили су да сваки наредни корак постаје све тежи. У тим тешким моментима када разум говори да се одустане, снагу да се настави даље давала им је помисао на Господа и непрекидна молитва, у тренуцима када је најтеже.

Након, чини се, бесконачно много корака, сунце које је почело да обасјава снежне врхове планине, дало им је додатну снагу да наставе даље, коначан циљ се чинио као да је испред њих, али морали су да пешаче још сатима.

Унутрашња борба и померање менталних граница, трајало је до 09 часова. Врх Европе Елбрус, тај немилосрдни горостас је побеђен! Заставе Републике Србије, ПСД ”Света Србија” и САЈ-а, чији су поносни припадници, завиориле су се на највишем врху Европе!

У касним поподневним часовима, дошли су до првог базног кампа. Наредног дана сишли су у Терскол, одакле их је чекао пут од 3.500 км, преко Грузије, Турске, Бугарске и до Србије, чиме су направили круг око Црног мора.

Фотографије

{gallery}/phocagallery/2016/na-vrhu-evrope{/gallery}