ЖИВЕЛЕ КЊИГЕ ! Света Србија на 66. Међународном сајму књига

У календару културних дешавања југоисточне Европе, централно место већ деценијама припада Међународном београдском сајму књига. Ова регионално највећа манифестација посвећена књизи, одржана је ове године по 66. пут.
Већ традиционално и Православно спортско удружење ”СВЕТИ СРБ и ја”, је имало своj штанд на самом прoлазу из Хале 1 у Халу 4 и својим учешћем дало је допринос овом изузетном културолошком догађају Рeгиона.
Неформално познат као празник књиге, Сајам књига сваке године угости најзначајније домаће и бројне иностране писце и издаваче, који представљају своја стара издања и актуелну продукцију те је тако и овог пута. Током овогдошњих девет дана трајања Сајма књига, на преко 30.000 квадратних метара бруто изложбеног простора, посетиоцима сe представило 420 директних излагача, од чега 356 домаћих и 64 из иностранства. Укупан број учесника, који, осим директних излагача, обухвата и индиректне односно заступане фирме је био 867. Поред издавача из Србије учествовали су и издавачи из 15 земаља. Одржано је 546 пратећих програма у организацији Београдског сајма књига, а сам Сајам је пратило више од 1.200 акредитованих новинара из чак 16 земаља и посетило га је безмало 200.000 посетилаца.
Света Србија је на свом штанду поред књига образовног, националног, духовног и креативног садржаја, за најмлађе госте у оквиру свог Школског центра за талентоване ђаке ”Гнездо”, свакодневно организовала креативне дечије радионице под руководством Академског уметника Иване Давидовић Ивезић и иконописца Сање Миладиновић.
Звезда 66. Београдског сајма књига био је британски историчар и писац Сајмон Сибаг Монтефјоре чија су дела преведена на око педесет језика. Тридесетогодишње истраживање сабрао је у епохалној књизи Свет: породична историја.
„Петсто година историчари су имали пуно среће, јер су сви писали писма. У 18. и 19. веку нарочито, људи су остајали до касно будни пишући бескрајна писма. То нам је омогућило да разумемо тајни живот значајних личности. Данас о томе можемо само да нагађамо на основу новинских текстова, од којих је половина обично ђубре“, каже Сибаг.
На штанду Француске, земље почасног госта, осим о књижевности, говорило се и о ауторским правима, економији, стриповима и спорту.
Добитница најзначајнијих француских признања из области превођења и животна сапутница Данила Киша, Паскал Делпеш била је гошћа Сајма књига и Народне библиотеке, а уредник културне рубрике у магазину Фигаро Жан-Кристоф Буисон говорио је о везама француске и српске културе. „Французи можда нису потпуно свесни, али осећају да су блиски са Србима, да их повезују историјске, књижевне и културне везе. У Француској се зна за Андрића, Селенића, Црњанског. Историјски смо везани још од династија Обреновић и Карађорђевић, затим Великог рата, касније се та веза огледала кроз културу, а последњих деценија, што је мени посебно драго, кроз спорт. О томе сам писао у својој књизи, која је нека врста личне историје Београда“, навео је Буисон.

За време Сајма књига, навршило се 130 година од рођења Милоша Црњанског и представљено капитално издање Црњански – биографија једног осећања, професора Мила Ломпара.
„Тако одајемо почаст једном од највећих писаца које је Србија икад имала, а у исто време смо осветлили његов живот, судбину и дело“, истакао је издавач Зоран Гутовић.
Композитор Феликс Ле Бар, је говорио и о свом утиску саме грађевине где се одржава Сајам: „Јако ми се допада ова хала. Структура грађевине је врло лепа, импозантна, улази и природно светло, заиста невероватна грађевина за одржавање сајма књига, није као остали сајамски простори у којима сам био.
Хала 1 Београдског сајма је проглашена за споменик културе, а традиција Београдског сајма књига везана је за тај простор. Организатори су саопштили да ће и следеће године бити на истом месту, а 67. по реду Београдски сајам књига и да ће се одржати у термину од 19. до 27. октобра 2024. под истим куполама.