ДА ОТРГНЕМО ОД ЗАБОРАВА – ЈИНДРИХОВИЦЕ

Прашина заборава мора бити обрисана са светих места и стратишта нашега народа. У то име Света Србија заједно са Удружењем “Право у жицу” покреће причу по називом:

“Јиндриховице – глас страдања и пркоса”

У тишини запада Чешке Републике, скривено међу шумама и благим узвишењима Карловарског краја, налази се место које не припада само географији, већ памћењу – Јиндриховице. 

Локалитет готово непознат широј јавности, изван главних токова историјског наратива, али дубоко урезан у колективно наслеђе српског страдања из времена Првиог светског рата. Ту, где природа делује спокојно и нетакнуто, историја говори најтишим, али најтежим гласом.

Управо на том месту настао је и савремени уметнички одговор на заборав – видео запис за гусларску песму „Јиндриховице – глас страдања и пркоса“, у извођењу младог гуслара Стефана Томоњића.

Аутор текста песме је Ивана Ивановић. Песма је настала готово спонтано, али не и случајно – током учешћа на манифестацији Месец српске културе 2025 у Прагу, где је изведен драмско-музички приказ „Гусле у срцу Европе“. Управо тада, у непосредном сусрету са простором Јиндриховица, родила се потреба да се оно што је дуго било прећутано – изговори односно одгусла. Први стихови одзвонили су управо тамо где су и настали, кроз премијерно извођење дела песме на самом локалитету.

За разлику од историјских читанки у којима Јиндриховице готово да не постоје, овај меморијални комплекс данас представља једно од највећих српских стратишта ван матице. Некадашњи логор за ратне заробљенике, данас је место костурнице у којој почивају хиљаде страдалих – пре свега српских војника и цивила. Ипак, упркос својој величини и значају, остаје на маргини институционалног памћења, познат тек реткима који су до њега стигли личним путем, а не кроз образовни систем.

Шира јавност први озбиљнији сусрет са овом темом остварила је кроз филм: ”Седам хиљада душа”, који је током претходне године приказан великом броју основаца и средњошколаца у Пожеги, у оквиру едукативних радионица “Свете Србије” и  Удружења „Право у жицу“. 

Ипак, гусле као медиј доносе другачију димензију – непосреднију, личнију, готово заветну.

Видео запис прати симболичну причу младог човека који, кроз унутрашњи дијалог и слике простора, покушава да успостави везу са прецима. Наратив се отвара ликом песникиње Јелене М. Ћирић, која на самом почетку записа започиње писање стихова – тим чином отвара својеврсну „кутију сећања“, из које се даље развија целокупна прича. Како се слике смењују, тако се и песма обликује, настајући паралелно са самим током радње. Није реч о реконструкцији догађаја, већ о процесу сећања – о потреби да се историја не посматра као затворено поглавље, већ као жива обавеза. Управо у тој линији између прошлог и садашњег, спот проналази свој уметнички израз, у чијем оквиру настаје и сама песма.

Снимање је реализовано на аутентичним локацијама – у самим Јиндриховицама, док су амбијентални кадрови настали у Прагу, као и Православној парохији у Прагу, додатно наглашавајући симболичку везу између места страдања и савременог културног деловања српске заједнице у дијаспори.

У реализацији су учествовали и бројни сарадници: песникиња Јелена М. Ћирић, која живи и ради у Прагу, протојереј Срђан Јаблановић, као и Дејан Ранђеловић – дугогодишњи чувар меморијалног комплекса у Јиндриховицам. 

Реализацију пројекта подржали су Амбасада Републике Србије у Чешкој Републици, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, град Ужице, општина Пожега, као и локални привредници, уз подршку домаћина у Прагу – ресторана “Ла Пикола Перла”.

Предпремијера на Крфу 

Претпремијера видео записа планирана је у оквиру Дана крфско-српског пријатељства  на Крфу, док се премијерно приказивање очекује управо тамо где је све и почело – у Јиндриховицама, на дан помена страдалима.

У времену у којем се историја често своди на податак, а сећање на форму, овакви пројекти подсећају да постоје места која не траже пажњу – већ достојанство. Јиндриховице су једно од њих. И док тишина тог простора траје, остаје питање: да ли ћемо је чути или поново заобићи.