Дечак са великим срцем

Данас се сећамо Теренса Стеналија Фокса, младог канадског атлете и хуманитарца који је свој труд и самопрегалаштво усмерио и завештао за времена вечна посветивши своју племениту борбу за проналазак лека против пошасти наших времена-болести рака. Наиме, он је био тркач на дуге стазе и кошаркаш-стандардни првотимац средње школе у Порт Којвитламу у Британској Колумбији, а касније и екипе Универзитета Сајмон Фрејзер.
Овај Канађанин је рођен 28. јула 1958. године у Њу Вестминстеру. После дојагностификовања остеосаркома – рака костију, њему је као деветнестогодишњаку 1977. године ампутирана једна нога те се он након тога кретао са протезом-вештачком ногом.
Међутим то њега није обесхрабрило у борби за више циљеве.
Након опоравка он је наставио да трчи са протезом и игра кошарку у инвалидским колицима узевши са својим тимом три национална шампионата. Одлучује 1980. године да почне своју трку названу “Маратон наде”, преко читаве Канаде како би прикупио новац за истраживање болести рака. Изналажењу лека и подизања свести у друштву о тој болести. Циљ му је био да сваки од 24 милиона Канађана да прилог за овај хумани подухват од једног долара. Стартовао је из Сент Џонс-а у Њуфаундленду у априлу месецу са мало пажње јавности, трчећи сваки дан раздаљину еквивалентну маратону. До уласка у Онтарио он је већ био национална звезда, а за 143 дана претрчао је 5.737 километра.