Икона Богородице Млекопитатељнице
Отац Никодим Хиландарац Типикар Испоснице Светог Саве у Кареји, Света Гора
Ова икона Мајке Божије позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: “Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао” (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом:
“Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету”.
За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: “Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?” – (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).
Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.
По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.
Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.
Када је с Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се , а иона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена поновљала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освеженог, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.
На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлпши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испонсници-Типикарници Св. Саве у Кареји).
Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу. Овој Светој Икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се с вером и молитвом, и преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.
Нека је Пресвета Богомајка Млекопитаељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.
Млекопитатељница на молитвени дар Јерусалимској Патријаршији
На Духовски уторак 18.6.2014. године делегација ходочасника из Србије која је бројала 40 чланова је заједно са гостима из Русије и Украјине, а по благослову Блажене успомене Патријарха српског Господина Иринеја, предало копију иконе Богородице Млекопитатељнице Јерусалимској Патријаршији. Овај молитвени дар српске деце и народа уручен је Његовој Светости Патријарху Јерусалимском Господину Теофилу III.
Са колико указане пажње, поштовања и љубави је овај дар примљен говори и то што је пријем, ван свих протокола, трајао преко сат времена.
Његова Светост Патријарх Јерусалимски се обратио ходочасницима пригодном беседом говорећи о значају православне саборности и помагања свуда, а поготово у Светој Земљи чија се лепота управо показује овим чином даривања тј радовања са обе стране.
Не зна се када је тачно настала прва икона Богородице Млекопитатељнице, а предање казује да је ову икону и своје игуманско жезло, Свети Сава Освећени завештао монаху његовог имена и краљевског рода који ће доћи са Запада.
Осам стотина година касније, завет је испуњен када је Свети Сава Српски био у Светој земљи. Икону је донео на Свету Гору, где се она, заједно са жeзлом и данас налази у Карејској испосници Светог Саве. Од осамдесетих година прошлог века ова икона постала је позната српском народу, најпре путем фотофрафија, а потом и преко копија, које се раде по благослову. Поштовање икона Пресвете Богородице показатељ је да брига Мајке Божије за грешни људски род никад не престаје. Ову икону је, према оргиналу који се налази у келији Светог Саве у Кареји, живописао Душан Ракинац, а Јерусалимском Патријарху су овај велики дар, као израз љубави и поштовања српског народа, уручили су тадашњи старешина Храма Светог Саве у Београду протојереј-ставрофор Радивој Панић и уметник Миша Бранковић који је координисао организацију израде иконе.
На свом припремном путешествију од иконописања до Патријаршије у Београду, икона је литијски обишла све манастире Свете Горе и све Немањићке задужбине што су потврђивали и воштани печати свих обиђених свештених обитељи на леђима иконе.
Као члан делегације, организацију и реализацију самог ходочашћа у Свету земљу и протокола предаје иконе Јерусалимском Патријарху координисао је Димитрије Стикић (Света Србија).
