Један од 50 најбољих професора на свету је из Републике Српске

У оквиру Светске награде за наставнике, међу 100.000 кандидата, Данило Ковач, професор бањалучке Гимназије и доцент на Универзитета у Бањалуци, пласирао се у 50 најбољих. Он је први представник Републике Српске али и целе Босне и Херцеговине, који се уопште пласирао у финале најпрестижнијег светског наставничког такмичења.
На крају овог надметања, а које организује фондација ”Варкеу” у партнерству са Унеском, један наставник осваја главну награду у износу од милион долара.
Учесници такмичења пролазе више кругова ригорозног селекционог процеса који подразумиева оцењивање њихових апликација и интервјуа.
Првенствено се бодују различити наставни пројекти, а потом и постигнућа ученика, биографија наставника, претходне награде, визија различитих сегмената образовања, те друштвени ангажман ван школске учионице.

Стручни тим оцењивача из целог свиета сваке године бира 50 финалиста од више хиљада пријава.
Ковач је изјавио да жели да захвали органдизацији “Степ бај Степ” која га је номиновала као лауреата ”Награде за иновативне наставнике”, а коју ова организација додељује сваке године, препознајући на тај начин труд и залагање наставника широм БиХ.
Данило Ковач рођен је у Требињу, гдје је завршио Гимназију “Јован Дучић”, а Средњу уметничку школу за музику и балет “Васа Павић” завршио је у Подгорици.
На питање о почетцима његовог образовања и узорима које је имао описујући тај период свог живота рекао је:

• Током школовања у Гимнназији „Јован Дучић“ имао сам више сјајних професора, попут Слободана Правице, Радмиле Митрић, Драгослава Бањка, али и многих других. Посебно бих издвојио професорку Дивну Спаић, која је својим педагошким приступом ишла испред свог времена. Свој предмет прожимала је садржајима културе, уметности, историје и музике. Пре него сам стекао властита искуства, користили су ми савети са њенних часова, како се понашати и шта очекивати на пословном интервјуу. Многе од савета користио сам приликом интервјуа за стипендије. Будући да је због постојања визног система крајем деведесетих година било отежано путовати, професорка нам је кроз своје часове ширила видике прожимајући наставне садржаје искуствима са својих путовања. Властита искуства на сличан начин желим пренети својим ученицима. Овакав приступ је препознат као један од циљева образовања. Према теорији лондонског професора Мајкла Јанга, један од циљева образовања је смањивање социјалне неједнакости. Другим речима, образовни систем би требало да пружи ученицима искуства која у свакодном животу не могу приуштити. Ако млади људи себи не могу приуштити путовање током кога ће упознати различите културе, могу се са њима макар упознати кроз образовни систем.
  Са најбољим просеком у својој генерацији дипломирао је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Бањалуци. На истом одсеку окончао је мастер студије из области опште савремене историје, а његов мастер рад добио је награду за историјска истраживања фондације “Слободан С. Беговић”, која му је додељена на Правном факултету Универзитета у Београду.
  Тема је била инспирисана националном историјом 20. века, а посебно страдањем Срба у НДХ током Другог светског рата.
  Говорећи о самој награди и колико му је помогла у даљем раду и усавршавању Данило каже:
• Почаствован сам овом престижном наградом, обзиром да жири чине најугледнији српски историчари. Жири у саставу академик Љубодраг Димић, проф. др Зоран Мирковић, др Војислав Павловић, господин Зоран Хамовић и проф. др Борис Беговић, једногласно су донели одлуку о додели. Награђен је мој мастер рад „Дипломатски односи између Италије и Независне Државе Хрватске (1941-1943)“. Основу грађе за овај рад представљају италијански извори. На докторским студијама у Риму сам наставио да се бавим овом темом. Поред италијанских, користим немачке, као и француске изворе, верујући да ће они допринети осветљавању теме из једног новог угла. Нарочито је важно како су стране дипломате, те представници војних власти посматрали геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској.
  Друге мастер студије, из области методике наставе историје, завршио је на британском Институту за образовање, Универзитетског колеџа у Лондону. Докторирао је на Универзитету Сапијенца у Риму, а семестар докториских студија провео је на Универзитету Сорбона у Паризу.
  Похађао је међународне семинаре и обуке у Берлину, Бухенвалду, Перону, Риму, Трсту, Паризу, Версају, Кану, Бечу и Будимпешти. Добијао је грантове и стипендије Универзитета Сапијенца у Риму, британске, француске и руске Владе, Америчке академије у Риму, Представништва Републике Српске у Бечу, као и стипендије Владе Републике Српске за успешне студенте.
  Добитник је награда и признања попут Златне значке културно-просветне заједнице Србије, као и Светосавске награде. Проглашаван је за једног од најбољих наставника бивше Југославије, те најиновативнијег наставника у БиХ.
  Екстерни је оцењивач за историју за Програм међународне матуре. Предавач је на обукама за наставнике историје Србије под називом “Учење о геноциду почињеном над Србима” које имају статус програма од јавног интереса Републике Србије.

Извор: Српскаинфо/Глас Требиња