“Колашин Скај Сноу”

Трчање по утабаним ски‑стазама је посебан доживљај, a тако нешто се управо догодило на ски-стазама центра „Колашин 1600”. Наиме 24. фебруара отворена је десета сезона на ски-стазама и тиме Прва небеска трка у 2024. години у организацији Скајранинг асоцијације Србије и Црне Горе.
Близу 100 такмичара из 10 земаља окупило се на “Колашин Скај Сноу”, трци, у јако лошим временским условима. Међу њима је био и атлетичар Свете Србије из њене атлетске филијале у Републици Српској у Рудом, Михаило Станојевић.
Природа је још једном рекла своје, тачније да скајранинг у великој мери зависи од временских прилика, па је тако овог пута било мало снега, а више кише и блата.
Ово је пето издање новог светског формата небеског трчања по снегу на Балкану, а прво у Црној Гори и то на скијалишту Колашин 1600.
Стаза је била модификована због безбедности такмичара (5,2 км и 300 м успона и 460 метара спуштања), маркације су доста густо постављене, уз велики број волонтера који је био на свим битним скретањима.

Победи на првој трци у сезони радовао се Срђан Мате из Београда, које је на циљ стигао за 33 минута и пет секунди. Непуна два минута касније трку је завршио Иван Длачић, такође из Београда (34:43). На трећем месту се нашао Брано Балтић из Мојковца са заостатком од 22 секунде иза Длачића (35:05).
Код дама је убедљиво тријумфовала Рускиња Варвара Шиканова из Бара, резултатом 35:31. Постоље су употпуниле такмичарке из Београда. Татјана Јовановић заузела је друго место (39:58), док је трећа била Јелена Пајић (41:12).
Наш Михаило је трку завршио на високом 10. месту и тиме стекао бодовне норме као потецијални члан репрезентације на Светском Скај Сноу првенству у Италији.
Након завршене трке и доделе награда у ресторану Троглава, такмичари су наставили дружење видно задовољни. Трка је организована уз подршку Туристичке организације Колашин, Скијалишта Црне Горе и хотела Бианца.

О Скајранингу

Скајранинг представља посебну спортску дисциплину, иако се на први поглед чини да је то прости спој планинарења и трчања. Као резултат овог спајања добијен је један потпуно нови спорт са специфичним карактеристикама, које га управо издвајају и из планинарења и атлетских тркачких дисциплина.
У основи, скајранинг је од планинарења „наследио“ простор у коме обитава – планине, а из атлетике метод по коме функционише – трчање.
Пре свега скајранинг је спорт, што значи да су скајранинг трке – такмичења, а не туристичке планинарске туре. Ово је важно нагласити посебно због учесника који у свет скајранинга долазе из планинарења.
Ту долазимо до другог веома важног детаља, који карактерише скајранинг – психофизичка припремљеност. За разлику од учесника који долазе из света атлетике и сродних спортских дисциплина (тријатлон, оријентиринг, нордијско скијање,…), планинари, уопште узев, имају слабију кондицију (свакако, постоје изузеци). То је донекле и логично када се има у виду како се фактор времена третира у планинарењу, а како, рецимо, у атлетици или било којој другој сличној спортској дисциплини, где често секунде одлучују о победнику или рангу на табели. У планинарењу се често вредновање успеха посматра кроз испењан врх (или смер), док време успона има другоразредни карактер (не и небитан, наравно). Овакав приступ, самим тим одређује и начин тренирања, па тиме и ниво припремљености за трку.

Са друге стране, за разлику од атлетичара или рецимо тријатлонаца, планинари имају предност када је реч о самој техници кретања на стази. Трасе скајранинг трка често пролазе кроз терен по коме је практично немогуће трчати уједначеним ритмом на какав су обично навикли атлетичари. Трчање на атлетским стазама, по градским улицама (маратон), па чак и на атлетским кросевима и трејл тркама, се у односу на трчање по скајранинг стазама разликује у неколико главних тачака:
(1) успон, односно количина узбрдица и низбрдица, па и њихов нагиб, су неупоредиво већи него на било којој атлетској трци; у скајранингу је много значајнији фактор, који одређује квалитет стазе, укупан успон који ћете направити, од њене саме дужине;
(2) подлога, у скајранингу су пожељне деонице које су камените и експониране до те мере да практично нису уопште трчљиве и понекад их морате прелазити помажући се и рукама; такође, у само једној трци можете имати различите врсте подлога по којој газите (ливада, блато, сипар, камењар, шума, потоци,…);
(3) маркације, стазе на скајранинг такмичењима су обележене маркацијама (тракице, заставице, планинарске ознаке,…) и потребно је пратити их; дакле, није довољно само „искључити мозак“ и „дати гас“, већ се све време мора држати одређен ниво концентрације (не једном смо били сведоци на нашим тркама да одлични тркачи, ненавикнути на праћење маркација промаше стазу и изгубе пуно времена враћајући се на њу, што их је понекад коштало и пласмана на постољу);
(4) временски услови, наравно да се и атлетске трке одржавају у лошијим временским условима (киша, снег, ветар, високе или ниске температуре), али оно што морате имати у виду код скајранинга је да стаза пролази на великој надморској висини (углавном је то између 1500 и 2000 м, а често се излази и преко 2500 м у нашем региону, док у иностранству планине омогућавају и стазе на битно вишим надморским висинама). Сходно томе, временски услови су мање предвидиви и много суровији него на нижим надморским висинама, те се немојте изненадити када вас на гребену сачека снажан ветар или се нагло наоблачи и крену падавине и громови.
Други важан моменат, који је скопчан са временским условима, а који никако не смете да пренебрегнете, је да на скајранинг тркама често пролазите деонице које су веома експониране и неприступачне, што за последицу има да би било каква ваша евакуација у случају повреде или неког другог проблема била изузетно компликована, чак и код веома квалитетне организације трке. Наравно да организатор трке такође прати ситуацију и увек има могућност да реагује у случају погоршања времена, али део одговорности за сопствену безбедност је и на самим такмичарима: пре трке – пажљиво проучите потребну опрему и имајте је код себе (можда баш на трци сазнате чему служи астрофолија и колико вреди квалитетна чеона лампа), у току трке – испоштујте инструкције организатора (ако је речено да се не иде даље, онда не иди, ако се мења траса онда је то зарад ваше безбедности, „јуначење“ у оваквим условима није потврда ваше велике храбрости већ мањка памети).
(5) бити полуаутономан, већ из до сада наведеног је јасно зашто је то неопходно. Полуаутономност подразумева да код себе увек имате нешто хране и течности и одређену опрему (обично организатор прописује обавезну или препоручену опрему). Како временом постајете искуснији боље ћете знати да прилагодите опрему себи, али оно што је увек пожељно, не само када је скајранинг у питању, већ и приликом обичног боравка у планини, је да код себе имате астрофолију, лампу, шушкавац, парче завоја, пиштаљку, телефон, резервне батерије, итд. На контролним тачкама предвиђена је окрепа, воду поред тога можете често пронаћи и у природи, али увек постоји могућност да имате деонице на којима нема воде или је размак између две контролне тачке велики и потребно је да код себе имате нешто за јело (чоколадице, бонжите, снекбарове, гелове и сл.) и воду. О непредвиђеним случајевима (повреде, губљења) да и не говоримо.
Ових неколико карактеристика које смо навели, јасно показују колико особина је скајранинг „наследио“ од свог првог „родитеља“ – планинарења и колико је опасно да се оне пренебрегну. Сасвим је онда логично да се у овим условима планинари и алпинисти осећају много конформније од такмичара који долазе из атлетике, тријатлона, бициклизма и других сличних спортова или чак из тзв. „индор“ спортова, каквих такође има. Занимљиво је поменути да такмичари, који долазе из оријентиринга у скајранинг, могу имати доста предности у односу на класичне атлетичаре: навикнути су на различите врсте подлога за трчање, висок ниво концентрације (оријентиринг захтева стално читање карте), углавном су одлично физички припремљени. Оно што је другачије у односу на скајранинг, трке у оријентирингу су краће и углавном (мада то не мора бити правило) се одржавају на нижим надморским висинама и немају деонице са екстремно експонираним теренима.