Одличан пласман нашег атлетичара из Рудог
У суботу, 23. марта одржан је девети по реду „Требиње Вертикал – Трка у камену 2024“.
Као и претходних година, организатор Планинарско друштво “Вучји зуб”, се потрудио да буде добар домаћин и да такмичаре дочека уређена, обележена и максимално обезбеђена стаза, како би им створили најоптималније услове за наступ. Наруку су овог пута ишле и временске прилике – стабилизација неколико дана пред трку, а на дан трке – ведро, сунчано, умерено топло, са ветром у горњем делу стазе и на циљу, али који није ометао такмичаре.
На старту – шеталишту на левој обали Требишњице окупило се око 260 такмичара, жељних да тестирају своје могућности на херцеговачком кршу. Било је ту нових лица, али и добар број оних који већ имају искуства на овој трци. Тачно у 10 часова дат је знак за старт и шаролика маса се запутила ка врху Леотара.
Међу поменутим такмичарима Света Србија је имала и свог хајдука атлетичара из Рудог Михаила Станојевића.
Њега, а и све остале учеснике чекао је пут до врха трке. На том путу организатори су на Орловој греди спремили први пункт са освежењем и једим лепим изненађењем – трубачима. Организатори су овим хтели да додатно растерете, освеже и осоколе такмичаре пред најтежи део трке.
Изненађење је уследило и на циљу, прогнозирало се ко ће стићи први,а на изненађење многих то је био Иван Бубнов из АК „Миленијум“ са временом 46,11 минута коме је ово било премијерно учешће на Вертикалу; други – двоструки побједник Џемал Јашаревић (47,26), трећи – стари зналац Леотара, деветоструки учесник – Невен Цицовић, ОС БиХ – 52,29 минута.
Наш Михаило је у овој више него оштрој конкуренцији освојио 16. место.
У временском лимиту од два сата, кроз циљ је прошло укупно 208 такмичара; међу њима и седмогодишњи Растко Спаић, под будним оком оца Миодрага, прекаљеног маратонца.
Атмосфера на циљу није заостајала за Орловим гредама. Велики број такмичара је задуже остао на врху, међу њима скоро цела екипа „Ултра тркач Србија“, која је у шпалиру аплаузима дочекивала преостале учеснике. Између осталих – и истинског хероја Уроша Мартиновића, који је, иако готово слеп, уз несебичну помоћ пријатеља, по други пут освојио Леотар. Опште симпатије побрао је осмомесечни Зарија Даничић, који је у друштву маме Милице у носиљци на леђима тате Далибора одрадио свој први „Вертикал“.
После заједничког ручка, у хотелу „Леотар“ уследила је подела финишер медаља, захвалница, проглашење најбољих и обраћање медијима.
