Осамдесет научника из Србије међу два одсто најутицајнијих на свету

Извор: Википедија/Инсајдер/Тв Прва

На основу комбинованих библиометријских индикатора, заснованих на ауторским профилима базе “Scopus”, Стенфорд универзитет, САД, објавио је ранг листе 2% најутицајнијих научника на свету у научним под-областима, за ову годину.
Више од 80 научника из Србије нашло се на овој листи. Од тог броја, преко 60% научника, односно укупно њих 50, је са Универзитета у Београду.
Најбоље пласирани научници који тренутно раде на Универзитету у Београду су: проф. др Драган Памучар, Факултет организационих наука, др Мирослав Драмићанин, Институт за нуклеарне науке Винча, и проф. Др Гордана Ћирић, Марјановић, Факултет за физичку хемију.
Међу најутицајнијим научницима је и више професора и истраживача са Универзитета у Београду који су пензионисани (др Петар Сеферовић), тренутно запослени у другим српским или иностраним установама (др Милан Јанић, др Душан Теодоровић) или су нажалост преминули, али су њихови радови и даље међу најчешће цитиранима (др Завиша Јањић).

Стенфордова листа најбољих 2% научника је рангирање које идентификује научнике који су најбоље цитирани у својим областима. Заснована је на анализи утицаја цитата у више научних области и подобласти користећи податке из Scopus неутралне база сажетака и цитата, коју воде независни стручњаци и признати лидери у својим областима. Индексирање у овој бази је показатељ квалитета часописа и утицаја на глобалну академску заједницу, које може да побољша видљивост и кредибилитет истраживања и подстакне академско напредовање. Конкуренција је оштра, а први корак у њеном превазилажењу је спровођење висококвалитетног истраживања, које мора да буде оригинално, значајно и ригорозно.
Универзитет у Београду честита својим професорима и истраживачима који су остварили ове изузетне резултате.

Професор Драган Памучар
Факултет организационих наука

Професор Памучар завршио је основне студије на Војнотехничкој академији у Београду где је и започео своју каријеру у настави. Магистарске студије завршио је на Саобраћајном факултету, а потом докторирао на Војној академији.
Од прошле године запослен је на Факултету организационих наука, као ванредни професор на Катедри за операциона истраживања и статистику.
Аутор је више од 300 радова објављених у међународним часописима који су индексирани на СЦИ листи. Основна научан окупација су му операциона истраживања применом различитих математичких модела у оптимизацијама у “софт компјутингу”. Научно истраживачка поља на којима са својим тимовима ради, улазе у сферу све популарније вештачке интелигенције.
Његово поље рада јесте моделирање помоћи вештачке интелигенције у медицини и то око асистенцији лекара у раном откривању рака. Такви модели већ постоје на дијагностичким уређајима који се користе на Војномедицинској академији, а он и његов тим су побољшали постојеће моделе да боље секвенционирају неке елементе слике, који додатно могу да помогну лекарима да идентификују малигне промене на ткивима и пропишу адекватну терапију.

Са још неким домаћим научним тимовима заједнички аплицира за пројекте, те тако капацитет научне заједнице долази до максималног учинка, а постигнути заједнички резулатати се прво верификују кроз научно истраживачке радове који се публикују у међународним часописима, а након тога се презентују кроз студије и финансијерима наших пројеката.
Господин Памучар је и гостујући професор у Малезији, на Тајвану, има пројекте у различитим земљама. Тамо такође ради са великим групама истраживача и сви резултати тих истраживања финансирани су од стране тих институција у иностранству. Као резултат тих пројеката, публикују се радови које професор представља под афилијацијом Београдског универзитета.

др Мирослав Драмићанин
Институт за нуклеарне науке Винча

Редовни професор Универзитета у Београду од 2009., има 304 рада у међународним часописима, 7.534 цитата без самоцитата, хиршов индекс 44 и 15 изведених докотрата. Гостујући је професор у Кини и САД, а руководио је до сад са 17 међународних пројеката.
Ово није први пут да је он на овој листи најутицајнијих научника на свету, а по његовом схватању то велико признање не само за њега него и читаву научну заједницу јер је уједно и показатељ, да у Србији постоје научници који раде квалитетно и чија је утицајност у свету адекватна.
Такође поред личне сатисфакције, ово признање Саје велики подстрек и његовим сарадницима и младих научника који кроз његов пример виде да се тежак рад на крају може исплатити.
Он се бави луминисцентним материјалима, који се данас налазе свуда око нас – у дисплејима, лед сијалицама, користе се и као биомаркери у медицини, најкраће речено, то су врло корисни материјали који нам омогућавају да данас водимо модеран живот.
Практични резултат овог научног приступа се огледа у добијању бољих материјала који ће лед сијалицама нове генерације омогућити добијање топлије/хладније боје, који су ефикаснији тако да троше мање електричне енергије по јединици светла које нам дају. Ово че дати и нови замајац и у ауто индустрији где ће таква лед технологија нити од велике користи.

Ту је и проналазак нових фосфора за структуру ефикаснијих дисплеја у телевизирима, телефонима и органским лед светлима (сунчева светлост) која ће помоћи да се могу правити знакове који светле, као и ознаке и линије на путу. Свакако сав овај научни приступ даће напредне резултате у соларних технологији што је у потпуности за светским зеленим енергијама и еко стратегијама.
По мишљењу професора Драмићанина, код нај је манир и обичај оспоравамо оне који постигну успех, а да на места где се доносе одлуке гурамо људе који немају такав успех. Фали нам, дакле, поштовање према људима који су нешто урадили и вера да ћемо, уз њихово руковођење, сви заједно напредовати.”
Што се тиче нарастајуће вештачке интелигенције, Господин Мирослав сматра да када је реч о утицају вештачке интелигенције на човечанство, па самим тим и на науку, она може бити добар алат, али да ипак требе подвести рачуна и бити обазрив. С једне стране, она омогућава убрзавање истраживања, користећи алате које нуди „machine learning“ и други облици вештачке интелигенције. Са друге стране, вештачка интелигенција има своје лимите. Њен алтернативни назив је „machine learning“ – машина која учи. Тј. Она у свом коду има императив стицања нових знања. Она учи и она, у суштини, покрива поље знања које је досад направљено. Тражи неоткривене ствари у мапи простора коју смо ми својим знањем досад покрили, али она не може да изађе изван тога. Тако да, с једне стране, вештачка интелигенција може да буде изанредан алат, али не самостална и самосвесна.

Др Гордана Ћирић, Марјановић
Универзитет у Београду-Факултет за физичку хемију

Радно искуство пре професорске каријере где је од 2015. године:
-Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију
-2004–2008: доцент, Универзитет у Београду Факултет за физичку хемију
-1990–2003: асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

Образовање
-2003: докторат из Физичке хемије, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију (наслов тезе: Eлектрохемијска полимеризација 1-нафталенамина и његових деривата, ментор: проф. др Славко Ментус)
-1994: магистратура из Физичке хемије, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију (наслов тезе: Кинетика и механизам Ј3– ⇄ J– реакције настакластом карбону, ментор: проф. др Славко Ментус)
-1989: основне студије Физичке хемије, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију, просечна оцена 9,44/10

Предмете које предаје на Факултету:
-Физичка хемија макромолекула (Основне академске студије физичке хемије, изборни предмет)
-Физичка хемија 2 (Основне академске студије)
-Хемијски факултет у Београду, студијски програм Хемичар, обавезни предмет)
-Проводни полимери (докторске студије)
-Структурна карактеризација макромолекула (докторске студије)
-Полимерни материјали (мастер академске студије)

Области научноистраживачког интересовања
-Физичка хемија полимера и материјала. -Синтеза и карактеризација (молекулска и супрамолекулска структура, електрична, електрохемијска, термална, магнетна, антиоксидативна, текстурална и друга својства) електропроводних и електроактивних полимера, угљеничних материјала и композита базираних на њима и њихове примене (суперкондензатори, горивне ћелије, електрохемијски сензори, заштита животне средине, фотокатализа и др.).
-Механизам оксидативних полимеризација које воде електропроводним/eлектроактивним полимерима. -Наноструктуре проводних полимера и угљеничних материјала: њихова синтеза, механизам формирања, својства, композити и примене.
Технике карактеризације: раманска, FTIR, UV-Vis и EPR спектроскопије, XRD, TGA/DSC, електрохемијске технике, мерење електричне проводљивости, SEM, TEM, и др.

НАГРАДЕ
-Члан Editorial board-а часописа Synthetic Metals (Impact Factor (2020): 3.266, издавач Elsevier) од новембра 2021. године;
-Члан Editorial board-а часописа Synthetic Metals (Impact Factor (2020): 3.266, издавач Elsevier) од новембра 2021. године;
-2015 – најбољи патент у 2013/2014, признање Привредне Коморе Београда (патент “Electrolytic supercapacitor based on carbon nanoparticles with aqueous electrolytic solution”)
-2012 – Признање “Synthetic Metals Top Cited Article 2007-2011“ као аутору једног од 20 најцитиранијих радова у периоду 2007-2011. године публикованих у часопису Synthetic Metals, за рад Chemical oxidative polymerization of anilinium sulfate versus aniline: Theory and Experiment, Synth. Met. 158 (2008) 200-211.
-2003 – најбоља докторска дисертација одбрањена у периоду 2001-2003. године, награда Југословенског друштва за истраживање материјала (Yugoslav Materials Research Society)