Привикавање на живот у кампу

Након проспаване ноћи, умор од пута се изгубио негде у крошњама дрвећа и богатог зеленила који окружују главну спаваоницу, а мириси мора у ваздуху наговештавали су први целовити крфски дан у кампу. Ово је била и прилика да се учесници полако привикавају на режим живота који овде креће од 8:00 часова када се чује звоно ”медењача” које све позива на устајање и спремање кревета, јутарњу хигијену и гимнастику итд.

Васпитачи коју су имали дежурство, били су надлежни да све упознају и уведу у обавезе, а велики списак на вратима трпезарије, давао је још прецизније информације шта је чије задужење од првог дана до краја кампа.

Након пола сата, ново звоно је означило и јутарњу гимнастику, коју су предводили тренери Свете Србије Ненад Митић и Вукић Миликић.

После физичког буђења и активног кретања у нови дан, јутарњом молитвом у капелици на отвореном са благословом проте Стеве Митрића, учињено је и духовно воздизање.

Како би се радна температура читавог бића свих учесника довела и до добре припремљености и за когнитивне процесе, звоно ”медењача” је овог пута звонило за доручак.

Сходно томе да је било у плану да се обиђе острво Видо, Плава гробница, Историјски музеј ”Српска кућа” и кратка шетња центром Керкире, по доручку, први час у учионици на отвореном био је грчки језик, који је предавао дипломирани теолог и учитељ Владимир Радовић.

Након њега, због подробније припреме програма који ће бити изведен у оквиру историјског часа на Виду, хоровођа Лора је одржала радионицу музике са увежбавањем песама: ”Осети Видо”, ”Тамо далеко”, ”Знаш ли одакле си сине”…..

После паузе и одмора, дошла је на ред и трпеза љубави – ручак.

Током обеда, још једном је дежурно васпитач, дао информације о плану активности до краја дана, као и шта је потребно да се понесе када се крене из кампа.

У раним поподневним сатима када се завршио ручак, кренуле су припреме за одлазак из кампа ка Керкири, Виду и касније купања на плажи Глифада

Вожња аутобусом до центра града и обиласка Српске куће, трајао је неких пола сата.

У музеју, децу је дочекао кустос господин Љубомир Сарамандић, који их је упознао са историјским фактима Првог светског рада и доласка српске војске на Крф преко кршних и неприступачних планинских масива Албаније, као и самом доласку на острво. Упутио их је детаљно у музејску поставку и повео по тематским собама како би им додатно објаснио сваки артефакт.

По обилсаку музеја, све их је дочекао први српски домаћин Крфа господин Жељко Поповић, председник Крфског удружења грчко-српског пријатељства. Ту под сводовима Српске радње и клуба, деца су могла де се освеже, повежу на слободну интернет мрежу и купе неку књигу о Крфу, Првом светском рату, сликају са оргиналном официрском сабљом и униформом српског војник и још много тога.

Даље кроз овај крфски дан програм је водио ка Виду и то шетњом по центру Керкире, у правцу старе луке где је био постављен бродић који превози на ово мало острво.

После двадесетак минута пријатне шетње, сви су се укрцали на бродић у бојама српске тробојке.

Пут од мола на Виду да Маузолеја, водио је колону најбољих ђака уз саму обалу, где су могли као на длану да виде прелепу морску панораму града Керкире.

Долазак у подножје Маузолеја, испред лагуне у чијим њедрима је Плава Гробница са преко 10.000 сахрањених наших предака на дну мора, био је веома потресан и дирљив. У тишини и потпуном реду, деца су поседала у полугруг на клупе, док је професор историје Драгиша спремао заједно са рецитатором Вуком Џамићем и учутељицом Маријом Сталетовић, програм јединственог историјског часа.

Глас професора дрхтав али сигуран, наговестио је да ће оно што уследи да промени животе свих присутних. Час историје на месту где се она догодила један век раније, разгонетао је слике из живота наших предака јунака и мученика. Оно што је тада, а сада било доминантно, јесте осећај достојанства и поштовања према њиховом неумрлом делу, такорећи завештању које ми данас својим доласком потврђујемо.

Нема лица које у току часа нису оросиле сузе, нити тескобе у грудима, која је сведочила о болу који ето саосећају и потомци сто година после.

Хор Свете Србије је у том духу кроз песму узнео молитву захвалности до самога Неба, и поручио прецима ”нисте заборављени”.

Маузолеј, поврх брдашцета је дочекао потомке славних предака. Они су у тихом мимоходу улазили и изчитавали имена и презимена оних који су имали среће да буду сахрањени и да им се зна гроб. Свако од деце се уписао у књигу и оставио поруку и онима пре и онима који после буду обилазили ову светињу.

Термин за полазак бродића са Вида на Крф се приближио, те су сви кренули ка молу.За време кратке пловидбе између два острва, разлегла се песма ”Тамо далеко”, ”Пукни зоро”, ”Весели се Српски роде” из срца и душе свих. Дух предака и даље је жив у нашим бићима.

Дан је неумитно пролазио, а како би у потпуности био испуњен, организован је и одлазак на купање. На путу ка кампу, након неких пола сата вожње од Керкире, пред насмејаним лицима наших одликаша указала се у свој својој раскоши окупана Сунцем плажа Глифада.

Инструктори и васпитачи, су одмах организовали распоред на плажи, као и безбедно купање за све од не поливача, полупливача до оних који се у води осећају као у својој кући. За оне којима је била потребна инструктажа, организована је школа пливања са циљем да непливачи за две недеље вредног рада и учења постану пливачи, полупливачи, одлични пливачи, а ови најбољи да буду још бољи. За то су били задужени пливачи шампиони браћа близанци Матеја и Андреја Гачић.

По повратку у камп сервирана је вечера, након које је уследило повечерје и припреме за одмор, јер сутра је нови дан.

Пројекат: „СТОПАМА НАШИХ ПРЕДАКА“

ПРИЈАТЕЉИ пројекта: