Света Србија на овогодишњем Гучевском маршу
На позив Удружења грађана ”Гучевски марш” у недељу 8. септембра, одржан је четврти по реду истоимени марш на ову планину изнад Дрине. Тако је на најдостојанстевнији начин марширањем и полагањем венаца код спомен-костурнице, обележена je 110. годишњица једне од најкрвавијих битака у Великом рату. На Гучеву су се окупили бројни поштоваоци палих гучевских јунака и то свих генерација. Њих преко 500 су марширајући на уснама зборили: ”Следимо дух својих јунака”.
Скуп учесника је био испред Цркве Покрова Пресвете Богородице у пола осам ујутро. После јутарње молитве, колона је кренула Улицом Италијанских добровољаца, поред лозничке пијаце кроз Бањски шор, а онда даље преко Градилишта и кроз Трбушницу све до Гучева. У старту је кренула још једна колона из Бање Ковиљаче такође из тамошње црквене порте, те се са овом из Лознице састала на путу ка Гучеву, на раскрсници недалеко од омаралишта ”МН”.
Међу ових 500 одабраних били су и чланови Свете Србије, а познати Лозничанин, хуманиста и маратонац Александар Кикан Кикановић, је на Гучеву објавио и најавио његов задужбинарски маратон на Крфу, којим жели да помогне и анимира друге да му се придруже и постану заједно са њим задужбинари дечијег и омладинског образовног кампа који смо почели да стварамо на овом за нас Србе веома важном грчком острву.
По доласку свих на Гучево, одржан је један јавни час из историје, а у продужетку програма полагани су венци. Међу присутнима били су: представници Града Лознице, Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије из Београда, подружнице из Лознице, Савеза бораца, Друштва српско-руског пријатељства, потомци топличког Гвозденог пука, представници Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. из Сремске Митровице, лозничких удружења Српских ратних ветерана, ”Краљевина Србија”, ”Гучевски марш”, Центра за културу ”Вук Караџић”, ”Свете Србије” (ПСУСС) и многих других.
Сви присутни су једнодушно изнели тврдњу да верују да су се наши див јунаци, уздали, пре свега, у своју слогу, снагу и одлучност да бране своје породице, села и градове, уздали су се и у Божју помоћ и баш зато су се 55 дана одупирали знатно јачем непријатељу и на овим обронцима су сломили оштрицу аустроугарске офанзиве. Баш ти јунаци који су животе положили на олтар отаџине, уградили их у темеље српске државности, сада су сигурно поносни када виде ову српску младост, која је дошла да им ода пошту. Гучевом су се у рукама омладине као некада развиле српске тробојке и друга патриотска обележја.
О значају битке на Гучеву говорио је Никола Филиповић, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда: ”Српски војник је увек побеђивао, физички или духовно, а најчешће и једно и друго, зато што је увек искључиво бранио своје огњиште” – рекао је и подсетио на Момчила Гаврића, најмлађег војника Великог рата, и руску болничарку Дарју Александровну Коробкину која је помажући српским рањеницима погинула на Гучеву.
Младен Лазић се испред Удружења ‘’Гучевски марш’’ захвалио свим учесницима четвртог марша који је ове године посвећен и генералу Павлу Јуришићу Штурму, команданту Треће армије која је извојевала победу над далеко надмоћнијим непријатељем и успешно испунила свој родољубиви задатак.
”Хвала деци која су на нашим маршевима и њиховим родитељима који их у овом тешком времену изводе на прави пут. Захваљујем се браћи преко Дрине са којом доказујемо да та река није граница него кичма српства и свима који су дошли из места широм Србиује да подрже наш марш. Све вас позивам да волимо и чувамо ову земљу и да будемо сложни јер само ће слога бити пораз врагу”, казао је он.
Битка изнад облака
Гучевска битка, позната као Битка изнад облака, део је операције Битке на Дрини, а трајала је од 8. септембра до 6. новембра 1914. године. На Гучеву су 55 дана вођене тешке борбе. Мада малобројнији и лошије опремљени српски војници успели су да зауставе надмоћнијег непријатеља, али су, ипак, 6. новембра аустроугарске јединице заузеле Гучево. Српске снаге су се повукле, али су отпором успеле да дају времена генералу Живојину Мишићу и Врховној команди да припреме војску за победоносну Колубарску битку. Битка на Гучеву била је једна од првих рововских битака на свету и једна од најтежих борби у Првом светском рату.
Марина најмлађа у колони
Овогодишњи Гучевски марш био је најмасовнији до сада, а међу онима који су превалили 11 километара од Лознице до врха Гучева био је и брачни пар Васиљевић, Александра и Стефан. Ови млади Лозничани до врха планине дошли су са петнаестомесечном ћеркицом Марином коју су гурали у дечјим колицима на којима је била велика српска застава. Ова храбра тројка каже да ће их у децембру бити четворо, јер чекају још једну девојчицу, јер је Александра трудна. Иако у другом стању, она је успела да препешачи цео марш.
Непријатељи у истој костурници
На дане једне од првих рововских битака на свету у којој су обе стране претрпеле велике губитке подсећа споменик који је аустроугарска војска у време окупације 1916. почела да гради својим изгинулим војницима, али га није завршила. Удружење српских резервних официра и ратника је спомен-костурницу завршило 1929. године и од тада има данашњи изглед. Иначе, у њој су посмртни остаци палих српских војника као и припадника непријатељске војске и један је од ретких примера да на истом месту заједно почивају солдати две непријатељске стране.
