Вече када је Крф дошао у Никшић

У суботу 28. октобра 2023. године, у препуном Никшићком позоришту, одржан је задужбинарски концерт „У част предака, за будућност потомака“.
Ово ”крфско вече” по први пут се организовало у Никшићу. У самим припремама организатори из Свете Србије и Крфског удружења грчко-српског пријатељства, најпре су добили снажну подршку и благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Господина Методија, а истим стопама са изузетном потпором и домаћинством укључио је и све градске структуре и први домаћин Никшића, Градоначелник Марко Ковачевић.

Са речима молитвене добродошлице, преносећи благослове надлежног Архијереја, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки, поздравио је председника Општине и Скупштине Општине Никшић Марка Ковачевића и Немању Вуковића, и све нас организаторе, учеснике концерта и посебно госте са Крфа и бројну публику.: „Ово вече је показатељ начина живота коме смисао даје она светоотачка реч: – Како је лепо кад сва браћа живе заједно, кад се окупљамо, разумемо и помажемо једни друге – а оно што је најлепше у свему томе је кад се срећемо једни са другима. Надам се да ћете осетити љубав коју нам доносе браћа и сестре са Крфа, као што су наши преци осетили ту љубав која је била практична и свакодневна када су прегазили оне планине и стигли на Крф и на острво Видо, те наше велике светиње којој и ми данас ходимо и поклањамо јој се. Ту љубав браће Грка са Крфа осећамо и данас кроз кампове у које наша деца иду, а већ преко 600 одабраних је прошло те спортско-васпитне кампове на Крфу које организује Света Србија. Ово је добротворно вече како бисмо направили наш камп у који би могла да долазе и наша деца, из Никшића и целе Црне Горе и ово вече ће бити темељ тог пријатељства“.

Марко Ковачевић, председник Општине Никшић, која је била покровитељ догађаја, подсетио је на „заборављеног, а важног човека за историју Црне Горе“, бригадног генерала Петра Мартиновића, јунака са Херцеговачког ратишта и Мојковца, који није пристао на капитулацију војске Краљевине Црне Горе, већ је, истакао је Ковачевић, отишао са својим народом на Крф, где је приступио војсци Краљевине Србије и био командант Првог пука приликом пробоја Солунског фронта.
„Ово је значајно вече зато што је Крф дошао у Никшић и што тиме стварамо предуслове да га и наша деца посећују и тамо добијају ону снагу којом могу да изведу највеће подвиге, какве је извела наша војска 1918. године када је пробила Солунски фронт, предвођена витешким краљем Александром Карађорђевићем, ујединитељем. Добро нам дошли и хвала вам свима“, казао је Ковачевић.

У име Крфског друштва грчко-српског пријатељства обратио се Костас Андриотис, поручивши да ће деца из Црне Горе, која буду долазила у кампове, који се граде на Крфу, бити увек добродошла. Нагласио је да је око 500 војника Дринске дивизије окончало живот у Светом Матеу, на Крфу, а војници који су били у лошем здравственом стању остајали су ту више месеци и година.
„Стотину и седам година након тих трагичних и херојских дешавања српског народа на тлу Светог Матеја, дужност нам је да, имајући у виду друга ратна збивања, гајимо и промовишемо мир. Зато треба да учимо децу да је неко некада морао да се бори за њихову слободу, управо због тога кампови на Крфу имају два разлога постојања: први – васпитање деце, а други да цене и поштују своје претке, њихово дело и жртву“, нагласио је Андриотис.

У програму је прво наступио хор Преподобне мајке Ангелине из Никшића, којим руководи професор Ана Бојић, а потом су величанствен и незабораван музички доживљај публици приредили гости са Крфа у којем је учествовало преко 100 уметника, чланова Симфонијског оркестра Музичке школе „Серес“ са диригентом Харисом Кулурисом и хора Уметничког друштва Агиос Матеос „Михалис Каподистријас“ и солистима: Маријом Мавромати, Дором Колици, Анастасијом Келфотиу и Христосом Кападистријасом.
На крају вечери сви учесници програма заједно су извели неколико песама познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса и традиционалних песама из Црне Горе и Србије, што је публика поздравила дугим аплаузом.

Бригадни ђенерал Петар Мартиновић

Петар Мартиновић (Цетиње, 1881 — Београд, 27. јануар 1940) је био бригадир црногорске војске и касније, бригадни генерал југословенске војске.
Војно школу похађа у Софији. Током Првог балканског рата је командант артиљерије Приморског одреда. Учесник је Мојковачке операције.
У Првом свјетском рату је начелник штаба Санџачке војске, а приликом повлачења српске и црногорске војске 1915. је добио команду над Јаворским одредом. С њиме у новембру врши успјешне акције задржавања дијелова аустроугарског 19. корпуса на Јавору и Мучњу. С тиме је умногоме олакшао повлачење српске 1. армије долином Ибра.
Командује затим црногорском Санџачком дивизијом, а потом прелази на Крф гдје је примљен у српску војску. При пробоју Солунског фронта 1918. командант је 1. пука Југословенске дивизије.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима (двапут) и другим одликовањима.
Његово име носи једна улица у Београду (на Бановом брду).

Сведочанство o комаданту

Aкадемик проф. др Радивој Кашанин, дугогодишњи председник Удружења добровољаца 1912-1918. године, I носилац “Белог орла са мачевима”, овако је говорио о свом коматанту Петру Мартиновићу.
– Могу да вам кажем и ово: исправнијег, искренијег, поштенијег, храбријег, васпитанијег и културнијег човека ретко сам када и видео и срео од Петра Мартиновића. Ето, какав је он био! То је био збиља, да се изразим мало старински – господин! Отприлике онакав како се некада замишљало старо племство. Такав је то човек био. Умео је да разговара и са војницима и са официрима. Ми смо, док смо били на фронту, имали земуцицу до земуцице. Често смо дежурали заједно. Бугари су били на свега стотинак метара од нас. Дежурали смо до једанаест сати, скоро до поноћи. И што смо се ми напричали, какве све разговоре смо водили, то је нешто невероватно. Кажем вам: нико ми није остао у таквој успомени као Петар Мартиновић.