Шесто добротворно вече “Хиландарје”
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, у недељу 8. септембра одржано је добротоворно вече за обнову Свете царске српске лавре Хиландара под називом ”Хиландaрје”. Ово вече доброте, у организацији Задужбине Светог манастира Хиландара, Православног удружења ”Свети Сава” и Фондације ”Никола Којовић” добило је своје шесто поглавље и већ одавно се за ово харитативно вече у предивном простору Престоничног ресторана ”Дурмитор” тражи место више.
Вечери хуманости присуствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Г. Теодосије, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре Хиландара, свештенство, монаштво и други уважени гости.
Ове године скуп је био посвећен јубилеју 825 година од оснивања Испоснице Светог Саве у Кареји.
Лепа традиција се наставила, те је међу званицама и на овом ”Хиландрарју”, на позив Игумана Архимандрита Методија и братије Свете Царске Лавре Хиландарске, у име Свете Србије (ПСУСС) био присутан председник Димитрије Стикић.
На почетку скупа уз маестрално вођење програма наших истакнутих драмских уметника Биљане Ђуровић и Виктора Савића, присутнима се најпре обратио Високопреосвећени Митрополит Теодосије који је пренео благослов Патријарха српског Г. Порфирија и захвалио се организацији на подршци Епархији рашко-призренској, као и на томе што су прошлогодишњу донацију са петог ”Хиландарја”, поклонили манастиру Бањска поводом обнове због немилих догађаја који су задесили манастир. Митрополит Теодосије је додао да је преостали новац од донације био искоришћен за помоћ у лечењу једанаестогодишњег Луке Секулића, као и за помоћ вишечланим породицама и помоћ економији манастира Грачаница.
Пригодном програму које је режирао Божидар Ђуровић, на бини свој допринос су дали: Етно група ”Златник” и девојчица Павлина Радовановић из Ораховца која је премијерно извела своје две песме са албума првенца ;”Дете Метохије”, који излази под окриљем манастира Хиландара, као и млади глумац Лазар Тасић који је у улози Алексе Шантића произнео песму ”Остајде овдје”. На крају програма, присутнима се обратио и Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре Хиландарске, а лично је сваком госту добротовору по завршетку ове вечери племенитости даривао отисак печата Светога Саве, одливен по отиску оргиналног белега на крају Карејског типика и књигу са Житијем нашег духовног путеводитеља.
О Фондацији
Фондација „Никола Којовић“ основана је 2018.године како би се сачувала успомена на прерано преминулог Николу Којовића и наставила мисија овог дивног човека који је био несебичан у пружању помоћи онима којима је била потребна подршка у сваком смислу.
Како његова доброта не би била заборављена, Николин брат Немања је у сарадњи са Николиним пријатељима, покренуо рад Фондације Никола Којовић која између осталог талентованој деци са ограниченим материјалним могућностима стипендирањем омогућава безбрижније школовање. Тако ће и слика о овом добром и великом човеку, кроз животе тих младих људи и ових дела подршке њиховом даљњем образовању наставити да живи са њима.
Циљеви Фондације су очување сећања на Николу Којовића који је био велики човек ”нестварне нежности” и „агресивне наметљивости“, помоћ талентованој деци, помоћ и подршка ђацима који остварују надпросечнерезултате, социјално угроженим и једнородитељским породицама, Организовање хуманитарних акција радиприкупљања финансијске и сваке друге помоћи. Фондација „Никола Којовић се налази на Новом Берограду, у улици Омладинских бригада 16а.
Велики човек Никола Којовић
Никола је био момак ведрине, шарма, радости и све је то носећи у себи несебично даровао свима. Имао је осмех који су сви волели, племенито и велико срце, дечачку искреност и радост у очима. Честитост, поштење, марљивост, истрајност, човекољубље, шарм и непосредност красили су овог дивног човека.
Никола Којовић је рођен 25.8.1978.године. Завршио је основну школу “Синиша Николајевић”, Другу економску школу и Вишу школу за пословну економију у предузетништво, све у року и све у Београду. Стицајем животних околности након губитка оца постао је стуб породице, стасао у озбиљног пословног човека, уваженог члана друштва, успешан у свему.
Породични ресторан “Дурмитор” је стасао у једно од незаобилазних престоничких места када је реч о националном гастрономском богатству, а гостољубивост је била суштина Николине пословне филозофије. Тешко би се на овако малом простору могли набројати појединци, установе, школе, Божји храмови којима је Никола помагао па је тако себи направио фондацију још за живота, а да о свему томе никад другима није говорио.
