Пливање за Часни Крст
На путу свога рада и мисије Света Србија се састаје са многим инситуцијама са којима развија веома блиску сарадњу која је увек на радост и напредак наших најмлађих – деце. Један од таквих “сусрета” јесте и са најстаријом спортском институцијом у Граду Београду, а то је Градски Центар за физичку културу ДИФ. На велики празник Богојављење већ осам година заједно окупљамо децу на спортским базенима ДИФ-а. Наши најмлађи тада молитвено и посвећено уз свештенослужитеља обележавају Богојављење где након молитве и освећења воде пливају за Часни Крст.
Читав догађај се реализује на највишем нивоу и у смислу безбедности и саме организације пливања и пливача од пријаве, поделе по групама и самог заплива ка Крсту.
Овом сарадњом, деца добијају прилику да прикажу синергију духовног и телесног, спорта и вере, а ова педагошко-спортска институција (Стари ДИФ) као чувар вештина спорта даје потврду свог континуитета од њеног оснивања 1936. године до данас.
Овај догађај је још једном потврдио да данашње генерације деце спортиста, следују претке који су били активни у Соколским удружењима, а ове године међу 30 пливача, једни од најбољих су били: Ђорђе, Кристијан, Анастасија, Дуња, Александра, Марија, Доротеја, Александар, Василије, Сава, Матеја, Јован, Павле…
На Дунаву и Дрини запливали и тренери Свете Србије
Поред најмлађих чланова, на Богојављенском пливању за Часни Крст своје учешће су дали и тренери Свете Србије. Ове године на Дунаву у месту Стари Бановци после Свете литургије у храму преноса моштију Светог оца Николаја за Часни Крст међу 33 одабраних запливали су и: Гњидић З. Марко,Симић Н. Миљан и Џамић Г. Вук.
Поред њих на Дрини је за Часни Крст пливао и члан Свете Србије маратонац Александар Кикановић из Лознице.
Осетивши сву благодат овог празника и испуњени љубављу у саборном духу са свим присутнима обележили су празник као и многи наши преци кличући сви у глас и сведочећи:
“Бог се јави !!! ”
“Заиста се Бог јави !!! ”
Пливање за Богојављење део нематеријалног културног блага
Пливање за Богојављенски крст уписано је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије 15. јануара 2024. године.
То је обичај пливања на отвореним водама, у рекама и језерима, на празник којим се обележава дан Христовог крштења, уписано је као елемент „живог наслеђа“ из домена друштвених обичаја и пракси. Обичајна пракса обухвата пливање у раним јутрањим сатима, најчешће у рекама, како би се допливало до крста који се налази у води. Крст се, по правилу, поставља на удаљености од 33 метра што симболизује године Христовог живота. Веровало се да ће онај ко се окупа у хладној реци бити здрав и напредан током године.
