Фебруар на Крфу у знаку историјских јубилеја и заједничких активности Срба и Крфљана

Ови дани месеца фебруара сваке године постају све важнији датуми у календару активности крфског друштва грчко-српског пријатељства и Свете Србије (ПСУСС).
Наиме, до сада је традиционално обележаван дан Друштва на Крфу уз молитвено уздарје слатке погаче (славског колача) коју обичаји овог острва практикују, иштећи благослов од Господа за успешан рад, слогу и напредак у току наступајуће године за све чланове и активности Друштва.
Како су се године сабрале бележећи догађаје заједничке историје Срба и Крфљана од Првог светског рата до сада, 2025. долази као 110 година од Голготе Албанске и преласка наших славних предака у сред зиме, врлети и неприступачних планинских врхова, те ”виа долоросе” српске војске, кроз мочваре албанске обале до острва спаса – Крфа. Стога, је у сарадњи са Српским културним клубом ”Сербика” из Гњилана, припремљен и адекватан културни програм.

Поред ових свечаних и молитвених сабрања, упоредо су пратећи интенцију активности и рада на терену, што подразумева ток пројекта Свете Србије: ”Стопама наших предака” које је сада у развојној фази планирања и изградње дечијег и омладинског кампа на Крфу, као и детаљно истраживање локалитета са новим историјским моментима као што је маслињак у Ана Липсију, организоване су стручне и научне групе из Србије које су у истим овим данима, прионуле на рад у сређивању плаца будућег кампа у Месонгију и истраживања новог историјског локалитета изнад Ипсоса.

110 година српске Голготе – мултимедијални сценски приказ

Централни догађај, освећење и сечење славске погаче као и свечане академије одржан је сали Гимназије места Љападес пред највишим званичницима дипломатског кора: Амбасаде Србије – Генерални конзул Дејан Мачковић, Амбасаде Босне и Херцеговине – Његова Екселенција Драган Вуковић, амбасадор, Почасног Конзулата Србије на Крфу – Спирос Масторас, почасни конзул, представник Парламернта Грчке – посланик Бианкис као и званичника Града Крфа у лику Градоначеника Стефаноса Пулименоса и чланова делегације.
Уније Јонских острва и крфске Митрополије. Ту су били и чланови и руководиоци филхармоније ”Љападес” и хора ”Михалис Каподистријас” из Агиос Метаеоса.

Преко 200 људи са Крфа испунило је салу до последњег места те се програм гледао и из хола јер сви заинтересовани нису имали места унутар сале. Такође, међу публиком је био и тридесетак људи из Србије и још двадесетак Срба са Крфа, а на бини су били прваци позоришта из Гњилана окупљени у Српски културни клуб ”Сербика”, са мултимедијалним сценским приказом „Крф – острво спаса“, аутора Јасмине Стоиљковић.
Програм су прекрасним инструменталним тоновима и гласовима учинили посебнм чланови филхармоније ”Љападес” и хора ”Михалис Каподистријас”, а специјални гост програма је била чланица школског центра за талентоване ђаке Свете Србије ”Гнездо” Милијана Митрић из Косовометохијског Поморавља и чувенога града Ново Брдо недалеко од Гњилана.
Догађај је започет инторнирањем химни Србије, Републике Српске и Грчке у извођењу филхармоније ”Љападес”. Након тога свештеник је освештао колач који је на себи имао осликана четири оцила, који је касније подељен присутном народу.
Програм је отворен поздравном беседом Господина Жељка Поповића, председника крфског друштва грчко-српског пријатељства и добродошлицом у Љападес председника филхармоније Господина Никоса Бозикиса.
Оркестар Љападес, крфски хор „Михалис Каподистријас“ и Олга Колиу Бозикис у улози наратора са глумцима и појцем са Косова и Метохије били су у заједничкој мисији пред многобројном публиком у Љападесу, како би сценски дочарали догађаје страдања српске војске од пре 110. година.
Олга је помоћу титла пратила ток приказане драме у Великом рату, како на Косову и Метохији где су се у повлачењу 1915. нашли цела српска војска, народ са својим краљем и Владом, тако и страдање на острву Крф и острву Видо.
О утисцима након приказа драме, њен аутор Јасмина Стоиљковић је рекла: ”Негујући културу сећања популаризован је овај део заједничке историје, која повезује два народа, српски и грчки. Занавек. Посебно надахнуће у реализацији овог пројета који је подржало и Министарство културе Србије, било ми је и сазнање колико је наша „српска прича“ и после 110 година још толико „жива“ међу Крфљанима”
Један о глумаца Милош Ристић који је иначе прву пит боравио на Крфу изјавио је:”Једно велико искуство, много емоција и професионални изазов. Дирнути смо пажњом и љубављу са којом су нас дочекали домаћини, као и бројем посетилаца”.
Утисак свих је био да је овим догађајем у ком су се ангажовали и Крфљани и Срби као и присуство овако великог броја људи и представника званичника српског народа, Града Крфа и Јонских острва потврђена јака веза између два народа и заједничке историје коју делимо.

Стопе предака на Крфу очистили вредни волонтери

У великим пројектним акцијама увек постоје они људи који су ту када затреба, а за које не знамо јер их њихова скромност и учтивост удаљава од светлости медија и рефлектора или самопохвале, те за њихова доброчинства зна веома мали број људи. Налик нашим прецима који су оснивали ”задруге” (за другог), или организовали мобе како би помогли другога или учинили нешто за свој род и заједницу, такви су и наши чланови и волонтери који не штеде ни труда ни времена да се одазову на наше позиве и активно укључе у радове на плацевима и локалитетима где је потребно озбиљно засукати рукаве.
У овој фебруарској акцији наши чланови и волонтери су након децембарске када је било брање маслина на плацу будућег кампа, овог пута прионули на посао да подшишају набујалу траву и зелен после обилних киша и да детаљно очисте појас уз ограду.
Други део озбиљног посла је био везан за маслињак у Ана Липсију где се по предању налазе не-есхумирани борци војног оркестра Моравске дивизије.

Уз то као добре комшије и одани земљаци, сходно вештинама и знањем којим баратају, а и опремом којом владају, имали су и нешто времена да помогну и нашим крфским пријатељима и Србима који живе на Крфу који су живо укључени у све наше активности на овом прелепом острву.
После још једне успешно завршене радне акције, ред је и да поменемо наше чланове и волонтере: Милорада Рогића – Рогу, Богољуба Станковића – Богија, Драгана Рогића, Бориса Младеновића, Саду Рамчевића, Радишу Мијаиловића, Зорана Митровића, Далибора Ненезића – Дабца, Горана Ђокића и незаобилазне и увек приљежне за подршку и помоћ сваке врсте: Марију Миликић, Татјану – Тању Тешановић и Ђорђу Тешановића – Ђолета.

У Ана Липсију урађена сондажа терена – археолози у потрази за изгубљеним српским гробљем

Поред свега горе наведеног, лепи дани фебруара су искоришћени за још једну веома важну активност.
Наиме, сходно информацијама добијеним од староседелаца Крфа у месту Ана Липси, који су чак код себе имали и записане аманете својих предака који су били генерација наших Солунаца и живи сведоци њиховог битисања на Крфу, органозована је група стручњака како би на самом терену проверили да ли се на овој локацији налазе посмртни остаци наших војника који нису есхумирани и пренети у спомен-костурницу и капелу на острву Видо.
Те је тако група професора са Медицинског факултета Универзитета у Београду са лабораторије за антропологију у сарадњи са археолозима са БУ и у реализацији специјалне међунродне сарадње са колегама стручњацима геолозима Универзитета ”Аристотел” у Солуну приступила испитивању и сондирању поменутог локалитета.
Број преминулих војника и цивила на Крфу у Првом светском рату никада није утврђен. Мери се хиљадама, али се и даље трага за гробовима. Света Србија је заједно са Крфским друштвом грчко-српског пријатељства, окупила научнике из Солуна и Београда ради истраживања терена у области Като Коракијана.
Неки историјски фрагменти са Крфа сведоче да је 1916. године у десет дана, двадесет заражених војника умрло од колере, тифуса и дизентерије. Они су сахрањивани у месту у селу изнад Ипсоса које смо већ спомињали: Амна Липси. То су били чланови војног оркестра Друге моравске дивизије и покопани су са својим дувачким инструментима.

Поред свега горе наведеног, лепи дани фебруара су искоришћени за још једну веома важну активност.
Наиме, сходно информацијама добијеним од староседелаца Крфа у месту Ана Липси, који су чак код себе имали и записане аманете својих предака који су били генерација наших Солунаца и живи сведоци њиховог битисања на Крфу, органозована је група стручњака како би на самом терену проверили да ли се на овој локацији налазе посмртни остаци наших војника који нису есхумирани и пренети у спомен-костурницу и капелу на острву Видо.
Те је тако група професора са Медицинског факултета Универзитета у Београду са лабораторије за антропологију у сарадњи са археолозима са БУ и у реализацији специјалне међунродне сарадње са колегама стручњацима геолозима Универзитета ”Аристотел” у Солуну приступила испитивању и сондирању поменутог локалитета.
Број преминулих војника и цивила на Крфу у Првом светском рату никада није утврђен. Мери се хиљадама, али се и даље трага за гробовима. Света Србија је заједно са Крфским друштвом грчко-српског пријатељства, окупила научнике из Солуна и Београда ради истраживања терена у области Като Коракијана.
Неки историјски фрагменти са Крфа сведоче да је 1916. године у десет дана, двадесет заражених војника умрло од колере, тифуса и дизентерије. Они су сахрањивани у месту у селу изнад Ипсоса које смо већ спомињали: Амна Липси. То су били чланови војног оркестра Друге моравске дивизије и покопани су са својим дувачким инструментима.

Резултати истраживања очекују се у наредне две недеље. Уколико се потврди да гробље постоји, ово ће бити с аспекта науке важно, историјски и национално значајно.
Место ће бити још једна пупчана врпца на Крфу – острву спаса између Срба предака и Срба потомака.