И на Антартику и Арктику вијоре се Српске заставе

Захваљујући двојици Срба Драгану Јововићу и Срђану Лалићу, заставе Србије пободене су и на Јужном и на Северном полу.

Прво је 16. јануара 2012. године Крагујевчанин Драган Јовановић освојио Антартик, а затим Срђан Лолић из Београда, данас Арктик.

Драган Јововић је остварио историјски подвиг и постао први Србин који је освојио Јужни пол, Антарктик, и то на скијама. Сада је то, само на Арктику, Северном полу, урадио Срђан Лолић из Београда који је поставио српску тробојку на овом континенту.

Ова изузетно два храбра и одважна човека, учинили су нас достојанственим и веома поносним јер се међу малобројнима нашла и наша тробојка, на најнеприступачнијим деловима Земаљске кугле. 

Срђана је пут водио од Београда до најудаљенијег руског села Хатанге, преко Москве и Краснојарска у Сибиру. Специјализованим авионом Ан-72 који може да слеће по леду и ван писта стигли су у Хатангу. То село са око 1.500 становника поседује мали аеродром где могу да слећу управо ти специјализовани авиони. Поред Срђана, чланова експедиције у авиону су били и геолози и представници Државе. Првог и другог дана су због временсмких услова и пуцања писте на плутајућег леду морали да сачекају са полетањем за даље, па је то искоришћено за обилазак Хатанге и њене несвакидашње “пешчаре” од мамута. 

Трећег дана се ипак могло даље те је из Хатанге полетео у Бараново, где се налази научни институски центар и у којем живе и раде 29 руских научника, те су Срђан и чланови експедиције имали прилику да посере руски научни институт на Арктику. 

Захваљујући спретности пилота, под малте не немогућим условима слетели су на авио-писту која је направљена после тридесет година, одакле су хеликоптерима били пребачени на нулту тачку Севереног пола такозване “ничије земље”. 

На тим територијама нема живе душе на простору од 2.200 километара. Они су по изласку из хеликоптера пешке и снежним моторним санкама успели да дођу до “нулте тачке”. На тој “тачки” без времена и без било чега било је веома хладно и у том моменту минус 42 степена 

То је тачка без времена и без било чега. Било је јако хладно и температура је била јако ниска, било је минус 42 степена.

Након повратка у Краснојарск, заједно са Губернатором те Руске области, присуствовао је молитви у цркви пред Васкрс.

Јунак са Антарктика прешао пешке Албанију 

Након освајања врхова као што су Јонгсонг (7.462 м), Ћукунг Ри (5.565 м), Аконкагва (6.962 м) и Елбрус (5.642 м), Хималајски Кала Потар (5.644 м) и понасања Српске заставе и на Јужном полу – Антартику 16. јануара 2012. године, наш алпиниста Драган Јововић, посебно истиче пут преко Албаније, стопама наших прадедова див-јунака. 

Посебно инспирисан као потомак Солинца, након посете Крфу, Острву Видо, плавој гробници и Музеју – Српска Кућа, био је члан експедиције која је прегазила пут којим се пре сто година повлачила српска војска – са врха Руговске клисуре, прешли су Чакор, спустили се до Плава, па даље, кроз албанске врлети, до Драча. За време експедиције често се сећао речи наших прадедова који су описивали део своје Голготе кроз стихове: „Нико не зна шта су муке тешке док не пређе Албанију пешке“.

Као први Србин на Антартику, авантуриста са дипломом Машинског факултета и алпиниста Драган Јововић, у поход на одредиште кренуо са тројицом Руса 1. јануара 2012. године, а експедиција је стигла на Јужни пол 16. јануара увече у 21.30 часова по нашем времену.

Они су кренула из чилеанског града Пунта Аренас, одакле су авионом долетели до Патриот Хилса, из кога су на скијама кренули у поход дуг 106 километара до Антарктика. Екипа алпинист сама је вукла санке и опрему тешку по 50 килограма и постављала логоре.

Ипак, пут је био мукотрпан и изложен многим искушењима као што су: екстремни услови за организам, температура ваздуха која је у појасу око Јужног пола падала испод минус 60 степени Целзијуса, невреме са јаким олујним ветровима и магло, где су изборивши се са свим тим, чланови експедиције храбро и успешно су стигли на циљ. Иако је план био да 19. јануара стигну на одредиште, захваљујући вођи експедиције и његовој одлуци да исфорсирају последњи део деонице, не чекајући за ратни распоред, јер је претила опасност да се време поквари и сам пут прекине, успели су. 

Тако је исписана историја и Драган је постао први Србин који је освојио Јужни пол и побо заставу Србије на најјужнијој тачци Земаљске кугле.