Крфљани у Светосавском дому у Нишу
Вече музике Микиса Теодоракиса се после Пожаревца наставило у Нишу. Под руководством његовог набољег ученика пијанисте и диригента Панагиса Барбатиса, хор Културног друштва ветерана “Томас Флагинис”, са солистима Елени Ристовом, Герасимосом Андреотисом, Спиросом Дукакисом, и Пантелисом Кондосом у оквиру серије Задужбинарских концерата: ”У част предака за будућност потомака” које је ”СВЕТИ СРБ и ја” – ПСУСС организовала заједно са Крфским друштвом грчко-српског пријатељства, обојили су музичко вече под куполама Светосавског дома у Нишу најлепшим тоновима Балкана.
Поред њих као специјални гости са Косова и Метохије из места Ново Брдо, наступили су и млади музички таленти полазници музичке школе у Станишору код Гњилана, брат и сестра Новак и Милијана Митрић. Како ред налаже у име домаћина наступио је нишки Мешовити хор ”Учитељска лира”.
Публика која је испунила Светосавски дом до последњег места је уживала у више од два сата програма и на бис је вратилан еколико пута уметнике са Крфа.
Дружење је настављено и након самог концерта, а сутрадан је органозован обилазак Нишке тврђаве, Чегра, Ћеле куле и Нишке Богословије.
Овај предивни сусрет Нишлија и Крфљана код Саборног храма на сцени Светосавског дома, пун симболике и емоција, успели смо да реализујемо најпре захваљујући подршци Града Ниша, Градске општинe Црвени крст и Друштва за неговање слободарских традиција Србије.
О Микису Теодоракису
”Ми смо уз вас, будите храбри, правда је на вашој страни!”, грмио је са бине упутивши речи охрабрења Српском народу на главном Атинском тргу ”Синтагма” пред милион Грка, Микис Теодоракис те 1999. године када је почело противправно НАТО бомбардовање наше Отаџбине.
Био је велики човек на чији позив је долазило преко милион Грка. Увек уз народ и са њим. Легендарни музичар, композитор и диригент. Упокојио се 2021. године у својој 96. години живота.
Маестро је оставио дубок траг, музиком је почео да се бави у младости, а школовао се у на Атинском Конзерваторијуму у класи Филоктитиса Економидиса, а касније и на Конзерваторијуму у Паризу. Његова прва симфонијска дела, Концерт за клавир, Прва Свита, Прва Симфонија су доживеле међународни успех.
Златну медаљу на Московском Музичком Фестивалу осваја 1957. године, а 1959. га Дариус Мило предлаже за Америчку Копли Музичку награду за Најбољег Композитора године након праизведбе његовог балет Антигона у Краљевској Опери Ковент Гарден у Лондону.
Теодоракис је светску славу стекао радећи музику за филмове „Грк Зорба“ (1964), „З“ (1969) и „Серпико“ (1973). Познат је као и „отац сиртакија“.
Филм Грк Зорба говори о енглеском писцу на Криту, чији живот се мења када упозна локалног мештанина Алексиса Зорбу. Сцена у којој Зорба бос плеше на плажи постала је једна од најпопуларнијих илустрација грчке културе.Тематска музика из тог филма награђена је са три Оскара, а и данас вероватно представља најславнији нумеру грчке музике.
Између осталог, његов кулуролошки утицај је био толики да су га неки сматрали „оним који је натерао целу грчку да рецитује поезију“. На дан његовог упокојења наслови новинских чланака су гласили: „Данас је Грчка изгубила део сопствене душе“,
У знак захвалности што је Српском народном позоришту поклонио права за извођење балета Грк Зорба, проглашен је за почасног грађанина Новог Сада 2004. године. Девет година касније, за све што је учинио за Србију, ”златном медаљом за заслуге у јавним и културним делатностима” одликовао га је тадашњи председник Србије Томислав Николић.
Говор Микиса Теодоракиса на тргу Синтагма у Атини, 26.4.1999. године:
”Јуче у Вашингтону Уједињене Нације су потписале смртну пресуду. Потписано је убиство међународног права. Јуче у Вашингтону потписан је закон џунгле и право јачега. Сједињене Државе сада заједно са европским земљама могу да суде, пресуђују и кажњавају све оне који мисле, сви они који мисле, не уклапају се у њихове планове. Није претерано рећи да улазимо у нову топлу средњевековну одећу и обућу, памучне шалове и рукававице, ново ледено време долази. Кад је бомбардовање почело, изјавио сам да су међународни злочини и убиства које помињу заправо изговори, да они не хају за разговоре и споразумно налажење решења, већ да им је главни циљ да претворе Југославију у спржену земљу, што ће и учинити уколико наиђу на отпор”, рекао је Микис Тедоракис и наставио: ”Желе да Србију претворе у пустош, пустињу пепела и крви, да би је могли показати наредним жртвама за пример и рећи: „Погледајте шта ће вам се десити, ако се не покорите“. Ми, Грци, морамо бити поносни, јер смо једини који уједињени и посвећени кажемо „НЕ“ варваризму! Ми стојимо поред жртава, наше српске браће и желимо да наша песма надјача звук сирене који плаче и фијук ракета. Београде, данас певамо за тебе. Хајде да сви заједно гласно певамо да нас чују. Ми смо уз вас, будите храбри, правда је на вашој страни, а правда на крају увек победи. Рекао бих да певамо да нас Европљани чују, али бојим се да је то губљење времена. Већина њих је тамо горе је потпуно слепа и глува”, рекао маестро Теодоракис, а онда се чула песма за подршку народу Југославије.
