На Петровдан над хумком 112 безимених хероја постављено крсно знамење
На позив знаменитог ”Удружења ратних добровољаца 1912-1918”, председник Свете Србије, Господин Димитрије Стикић присуствовао је Светој Архијерејској Литургији и освећењу споменика безименим јунацима са Цера и Колубаре, који је сачињен од камена из Струганика родног места Војводе Живојина Мишића, као доказ да сe данашње генерације сећају и гаје посебан пијетет према славним прецима који положише своје животе на одар Отаџбине у Великом рату.
Угледна и надалеко позната светиња у подгорском селу Ставе, посвећена Светим Апостолима Петру и Павлу, од чијег се освећења десницом блажене успомене Епископа шабачко- ваљевског Михаила ове године навршио један век и ове године на празник својих небеских покровитеља била је место молитвеног окупљања парохијана, угледних гостију међу којима су били представници Министарства одбране Руске Федерације у лику руског војног аташеа пуковника Јевгенија Пољакова, Амбасаде Руске Федерације, Руског дома, затим Владе Републике Србије коју су преедстављали министар без портфеља Ђорђе Милићевић, државни секретар у Министарву рада, запошљавања, социјалних и борачких питања и јунак са Кошара Миле Росић, Министарства одбране и Војске Србије, а ту су били у представници Града Ваљева на челу са Градоначелником Лазаром Гојковићем, начелником Колубарског округа Виктором Мићићем, Удружење бораца Ваљева, затим чланова српско-руског удружења Свети Архангел Михаил и других институција, као и верног народа из разних крајева земље и региона.
Светом Литургијом је началствовао Епископ ваљевски Господин Исихије уз саслужење свештенства, монаштва и уз певницу богословаца и мноштва народа. У празничној проповеди Владика Исихије је приближио садржај данашње перикопе (Мт 16, 13- 19) у којој је забележен сусрет Господа Христа са Симоном Јониним, потоњим апостолом Петром, те његово препознавање Христа као Помазаника Божјег, из којег ће проистећи Спаситељево обећање да ће управо на Петру као “камену” сазидати Своју Цркву. На основу старозаветних проповеди, нико није могао да зна да ће Месија бити скромни проповедник, Који шири Своје учење ненаметљиво, те је спознаја Њега била могућа само у Духу Светом, Којег су имали апостоли док су били у Његовој близини. Када је Господ Својим страдањем и васкрсењем извршио домострој спасења, послао је Духа Светог Који се уселио у Његове ученике и учинио их неустрашивим у проношењу речи Божје по читавој васељени, али и све оне који су у Цркви, казао је Владика Исихије о од Господа повереној апостолској мисији, чији су плодови милиони хришћана до данашњих дана. Свети Петар је апостол прве генерације, која је била уз Господа током Његових земаљских дана, а Свети Павле друге, генерације која је дошла после њих и знала Га у Духу Светом, навео је Владика Исихије, указавши на разлике међу апостолима као дарове важне за њихово служење.
Након Свете Литургије, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Овогодишња петровданска свечаност у Ставама крунисана је Орденом Војводе Вука, којег је Епископу Исихију уручио Никола Филиповић, председник Удружења ратних добровољаца 1912- 1918., њихових потомака и поштовалаца. Благодарећи на признању, Владика Исихије је истакао да су борци у јеванђељском духу дали своје животе за ближње, послушавши Самог Господа. Тај подвиг није трајао један трен, већ су то били месеци и године пожртвовања у жеги и зими “за крст часни и слободу златну”, како нас учи Свети великомученик Кнез Лазар Косовски.
Освећење Крсног знамења, уз помен погинулим јунацима у свим временима који су се борили за Крст часни и слободу златну, сабрало је у Ставе велики број и бораца ветерана недавних Отаџбинских ратова на тлу некадашње Југославије, који су заједно са представницима осталих делегација, војним и дипломатским изасланствима, свешетенством и народом, упалили свеће и помолили се за покој душе безимених 112 бораца Великог рата, целивајући освештани споменик руком Епископа ваљевског Исихија.
Генерал Ситников
Иницијатори и организатори постављања овог часног белег,а ваљевска филијала – ”Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – Милош Ковачевић”, били су заједно са славарима Крсне славе Храма и села Ставе одлични домаћини, те су након трпезе љубави организовали и посету недавно откривеном гробу руског Генерала Григорија Ситникова.
Он се родио 12. фебруара 1867. године у селу Филипово надомак Москве у Царској Русији. Све војне школе такође је завршио у Москви. Не желевши да изда заклетву Цару и Отаџбини, након Првог светског рата и октобарске револуције, 1919 емигрира у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар Карађорђевић генералу Ситникову признаје активни генералски чин и војске Краљевине СХС.
Генерал Ситников је службовао до пензије у Ваљеву. Ратне дане 1941-1944. такође провео у граду на Колубари. Преминуо је 27. маја 1959. године у 92 години живота и бива сахрањен на Грачанском гробљу у Ваљеву.
Удружење је по проналаску овог гроба у његовој непосредној близини пронашло још четири гроба руских војних лица и њихових породица, а истраживањем у књигама ваљевског гробља пронашли су податак да се на овом гробљу налази још неколико десетина сахрањених Руских официра са њиховим породицама, који су свој живот након насилне промене режима у Русији 1917. године дошли и остали у Србији.
