Признање Теслине Фондације Светој Србији

Поводом обележавања ”Дана Николе Тесле”, у јулу месецу када је и његов рођендан (Никола Тесла, Смиљан 10. јул 1856 – Њујорк 7. јануар 1943. године), Теслина научна фондација Србије je у сарадњи са Теслином научном фондацијом из САД, заједно са другим партнерима организовала или учествовала на великом броју манифестација посвећених сећању на лик и дело овог великог научника и Србина. Тако је и Академија у Ужицу ”Гусле струје кроз Теслине струне”, коју је са пратећим активностима организовала заједничким снагама Света Србија и Удружење ”Право у жицу”, ушла у овај изузетан бисерни низ манифестација посвећених Тесли које је у своје програме уврстила и Фондација која носи његово име и у Србији и у Америци.

Тако је 8. јула у кући Краља Петра на Сењаку у Београду, Теслина научна фондација из Сједињених Америчких Држава и Теслина научна фондација из Београда организовала Међународну изложбу уметности и технологије „Никола Тесла”, на коју су позвани представници Свете Србије и Удружења ”Право у жицу” из Ужица.

Циљ ове изложбе је у потпуности успео у својој културлошкој мисији, а то је да кроз спој уметности и технологије , пружи могућност посетиоцима да доживе Теслу не само као научника већ и као неисцрпну инспирацију уметничког израза. Најиновативнији радови са ове иложбе путују све до Америке где ће бити изложени у хотелу Њујоркер у јануару 2026. године, месту где је Тесла провео последње године свог живота.
У току пратећег програма, Теслине научне фондације из Србије и Америке доделиле су признања и медаље појединцима и организацијама које су допринеле неговању сећања и очувања лика, дела и заоставштине Николе Тесле и Теслиног народа, међу којима се нашла и Света Србија. Такође је овом приликом медаљом и захвалницом награђена и председница Удружења ”Право у жицу” Ивана Ивановић, као и њихов члан и млади гуслар Стефан Томоњић, који је одгуслао стихове које је посветио Тесли гуслар Петар Перуновић Перун још давне 1916. године.

Један од најчувенијих гуслара из Црне Горе Петар Перуновић Перун отпутовао је током Првог светског рата у Америку. Овај родољуб добио је задатак од српске владе да кроз гусларске струне и епску поезију подиже свест и мобилише што више америчких Срба за повратак у отаџбину и ступање у рат против аустроугарског окупатора.
Перуновић је често одлазио код Николе Тесле и дружио се са њим док је боравио у Њујорку. О првом од тих сусрета, 1916. године, Перуновић је оставио дирљиво сведочанство.
На улазу у своју лабораторију, Никола Тесла му се обратио следећим речима: „Мени је драго што вас видим. За вас сам чуо веома похвално. Ви сте војник и гуслар. Ја волим гусле и народну пјесму. Имам ЋИРИЛИЦОМ штампане све народне Вукове пјесме и често прочитам по коју, колико да се освјежим народним духом и не заборавим српски језик. Гусле су ми остале у драгој успомени још док сам био дијете у Лици“.


Перуновић је након пријатног разговора узео своје гусле и за Теслу поносно загуслао: „Већ на почетку пјевања пјесме Стари Вујадин примијетио сам да сам на Теслу учинио добар утисак. У средини пјесме Тесла се мало занесе, а низ образе му потекоше сузе. Мене то још више одушеви, те сам све снажније пјевао. Послије свршене пјесме, Тесла устаде и снажно ми стеже руку“.

Кућа Краља Петра

Након повратка из Првог светског рата, Краљ Петар I Карађорђевић се уселио у кућу, која је припадала трговцу Ђорђу Павловићу. У њој је провео последње две године живота и на крају, преминуо управо у њој.
Статус музеја кућа је добила још током двадесетих година 20. века, а право уређивања и управљања њом је добило Министарство просвете. Убрзо је отпочета адаптација и музеј је почео са радом, а од 2010. године постаје савремени културни центар.
Данас, кућа Карађорђевића представља репрезентативни мултифункционални објекат који је намењен организацији културних догађаја. Изложбе, концерти, књижевне вечери, представе, креативне и едукативне радионице, конференције и модне ревије чине садржај који се овде често реализује.
Градска општина Савски венац је 2013. године кућу припојила Дечјем културном центру „Мајдан“ и од тада ови објекти фукционишу као јединствена целина. Врт око куће је заштићен као окружење споменика културе, а у њему расту стабла магнолије и гинка који су заштићено природно добро.

Фотографије: Зоран Буловић/ Радомир Перин Раша/Света Србија/ Photo Stories and Milica Savic